Da li je tačno da ako nije na internetu – da ne postoji?

Najnovija domaća istraživanja pokazuju da četvrtina srpskih firmi nema poslovni veb-sajt. U tome prednjače nove i male firme. Na primer, čak 75 odsto firmi koje rade godinu dana nemaju veb-sajt. Takođe, nema ga ni više od polovine preduzetnika. Najčešći razlog za neposedovanje sajta je da „nema potrebe”. Međutim, ako pogledamo svetske statistike koje kažu da 97 odsto internet korisnika traži lokalne kompanije, nameće se zaključak da itekako ima potrebe, ali da nedostatak adekvatnih informacija uzima svoj danak.

Da li je tačno da ako nije na internetu – da ne postoji?

U 21. veku sve je više kupaca koji svet gledaju kroz internet i „ako nije na internetu, onda ne postoji”, pa svesno uskratiti internetu informaciju da vaša firma postoji i da je u komšiluku, što pomenutih 97 procenata internet korisnika možda nikad neće saznati, verovatno i nije baš najbolja poslovna strategija.

Ne treba zanemariti činjenicu da se 46 odsto svih pretraga na Guglu odnosi na lokalne informacije. Ovaj podatak je utoliko bitniji akoznamo da Gugl drži preko 90 odsto svetskog tržišta veb pretraživača, dok u Srbiji zauzima 96,7 procenata (92,24 na desktop računarima i 98,6 na mobilnim uređajima).

Pritom, 72 odsto kupaca posle lokalne pretrage poseti prodavnicu koja je u krugu od osam kilometara od njihove trenutne lokacije. Takođe, nakon pretrage lokalnog preduzeća na mobilnom uređaju, 88 odsto kupaca će nazvati ili posetiti tu firmu u roku od 24 sata.

Da li zaista treba zanemariti sve one potencijalne kupce koji, sticajem okolnosti, ne prolaze svaki dan pored vaše firme pa, shodno tome, ne svraćaju u nju i ne znaju da ona u svojoj ponudi ima baš ono što njima treba? Ili ih, s obzirom na navedene statistike, ipak treba uzeti u obzir i pružiti im bar osnovne informacije putem interneta?

Na primer, Gugl i dalje tvrdi da u rezultatima lokalnih pretraga prednost daje veb-sajtovima na lokalnim, nacionalnim domenima, kao što je .rs. U našem slučaju to je najjači argument (po već spomenutom istraživanju s početka teksta najčešći razlog (65,8 odsto) za izbor .rs domena za veb-sajt firme je „zbog geografskog prostora na koji asocira”). Takođe, sajtovi na .rs domenu se prepoznaju kao domaći, pravljeni namenski za domaćeg korisnika, što on ume da ceni.

Naravno, nije sve u domenu. Gugl koristi više od 200 parametara prilikom rangiranja sajtova, ali ako su dva sajta istog kvaliteta, jedan na .rs, a drugi na .com, Gugl će u svojim pretragama za upite iz Srbije favorizovati onaj koji je na .rs domenu. Dakle, ako ste na .rs, imate više šansi da Gugl prikaže baš vaš sajt internet korisnicima koji traže lokalne firme, a njih je 97 odsto. Pritom, ako ste im dovoljno blizu, 72 proceanta onih koji su vas našli svratiće i do vaše prodavnice. Jer ste im u komšiluku, ali obično ne prolaze baš vašom ulicom.