Avangardna umetnost u Jugoslaviji

Međunarodni naučni skup „Avangarde i neoavangarde u književnosti i umetnosti – jugoslovenski kontekstˮ održan je u organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ u prostorijama Digitalnog omladinskog centra.

Pozdravnu reč na otvaranju skupa učesnicima su uputili dr Bojan Jović, direktor Instituta za književnost i umetnost i mr Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”.

Nenad Šaponja je istakao da je ovaj skup samo jedan u nizu koji organizuju zajedno sa Institutom za književnost i umetnost iz Beograda a uvek rezultiraju i objavljivanjem zbornika o određenim temama što je posebno značajno.

– Kulturni centar Vojvodine je u okviru svoje izdavačke delatnosti objavio određena dela u vezi sa avangardom, ali ovaj međunarodni naučni skup je svakako pravi način da se raščitaju stvari. On je prvi u nizu programa koje planiramo na ovu temu. Tokom ove godine biće objavljen i zbornik sa ovog skupa, a naredne godine nastavljamo razmatranje nezaobilazne teme o avangardnoj i neovangardnoj književnosti i umetnosti – dodao je  Šaponja koji je kao domaćin pozdravio učesnike naučnog skupa.

Dr Bojan Jović je u svom obraćanju, takođe istakao izuzetnu saradnju dve institucije, a za skup je istakao da on predstavlja „spoj doajena što već dugi niz decenija izučavaju avangardu i mladih naučnika i naučnica koji zauzimaju svoje mesto na mapi istraživanja srpske i jugoslovenske književnosti i umetnosti”.

Plenarno predavanje održao je prof. dr Gojko Tešić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na čiju inicijativu je naučni skup i organizovan.

– Avangarda se dešavala u četiri varijante. Poigrao sam se malo i matematički pa sam rekao da je 1+1+1+1 jednako 1. Možda deluje zbunjujuće ali nije, jer srpska, hrvatska, slovenačka i avangarda Mađara u Jugoslaviji čine jednu priču. Upravo ćemo zato istaći brojne činjenice o saradnji i prožimanju predstavnika avangarde i neoavangarde koje nepobitno govore o jugoslovenskom kontekstu. Izuzetno je bitna naša međusobna saradnja pošto svako naučno istraživanje podrazumeva sabiranje činjenica tako da je neophodno da u ovom projektu učestvuju i teoretičari umetnosti i teoretičari književnosti iz svih sredina gde su delovali predstavnici avangarde i neoavangarde – istakao je dr Gojko Tešić.

Ugledni neoavangardni stvaraoci su na ovom skupu svedočili o uzbudljivim stvaralačkim vezama i o delima svojih prijatelja koji su, zajednički, deo šire, jugoslovenske i evropske, avangardne umetničke tradicije.

Tematski okvir skupa čine književnosti, likovne umetnosti, pozorište i film – dakle, one umetnosti u kojima su stvaraoci naznačenih kultura ostavili u nasleđe novim generacijama izuzetna ostvarenja, a tekovina su avangardnih i neoavangardnih umetničkih ostvarenja.

Prof. dr Bojana Stojanović Pantović je govorila na temu „Rodno kodiranje (srpskih) avangardnih pokreta”, dr Bojan Jović o uspomenama Aleksandra Deroka i tematizaciji avijacije u (srpskoj) avangardi, mr Nebojša Milenković na temu „1968. kao prekretnica ili: šta je to zaista novo u novoj umetnosti sedamdesetih”, dr Maja Rogač Stančević o neoavangardnoj sinkrezi u prozi Vojislava Despotova, a učestvovali su i: dr Svetlana Rajičić Perić, prof. dr Branislava Vasić Rakočević, prof. dr Jelena Panić Maraš, msr Katarina Pantović, dr Vladimir B. Perić, doc. Dr Miloš Jocić, msr Snežana Savkić, msr Jovana B. Todorović, dr Dragan Đorđević i drugi.