Uzlet „Nvidije” istorija berze nije zabeležila

Kada je prošle nedelje američka „Nvidija”, proizvođač čipova, postao najvrednija američka kompanija na svetu i skinula sa trona tehnološkog giganta „Majkrosoft”, a pre toga i proizvođača ajfona „Epl”, javnost se u neverici zapitala šta sada ovo znači i kakva je njena pozicija. Je li ona trenutna na tronu i šta treba uraditi pa biti prvi u ovakvoj konkurenciji? Kolika je zapravo ta moć, a koliki kapital, koliki će porez da plati i šta to znači za matičnu državu, ali i za zemlje sa kojima posluje?

Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum sekjuritis”, potvrđuje da je protekla sedmica, istina nakratko, donela nešto što je poslovni svet već dugo slutio. Američki dizajner čipova „Nvidija” (NVIDIA) postao je najveća kompanija na svetu i to nakon uzleta koji berzanska istorija ranije nije zabeležila.

– Kada je krajem 2022. godine javnosti predstavljen četbot čet (GPT), krenuo je uspon ove fantastične kompanije koja dominira tržištem čipova za pokretanje sistema na bazi primene generativne veštačke inteligencije. Glavne tehnološke kompanije proteklih godinu i po dana bile su „gladne” „Nvidijinih” čipova koji omogućavaju funkcionisanja velikih jezičkih modela, to jest nude generisanje odgovora, nalik ljudskim, na svakojake upite koje korisnici mogu postaviti. Ova ogromna tražnja najvećih tehnoloških kompanija, poput „Majkrosofta”, „Amazona” i „Gugla”, snažno je pogurala finansijske rezultate „Nvidije”, te sada u jednom tromesečju ova kompanija isporučuje rezultate koje ranije nije mogla dostići za godinu dana – kaže Gujaničić.

U ovoj fiskalnoj godini „Nvidija” očekuje prihod od oko 120 milijardi dolara, što je duplo bolje u odnosu na prošlu godinu kada je zabeležena još veća ekspanzija. Neto profit se očekuje na nivou od oko 63 milijarde dolara, što bi bio više nego dvostruko uvećan krajnji rezultat u odnosu na godinu pre.

– Ove profitne margine najbolje pokazuju kakav položaj ova kompanija ima na tržištu. Kada je „Intel” dominirao globalnim tržištem procesora, ostvarivao je bruto profitnu maržu veću od 60 procenata, dok „Nvidija” u proteklim kvartalima ostvaruje ovaj rezultat na nivou od 77-78 odsto, što joj omogućava neto profitnu maržu veću od 50 procenata (od dva dolara prihoda jedan je čist profit) – ističe naš sagovornik.

Investitori su, napominje, ovu dominaciju potvrdili na berzanskom terenu. Prošle sedmice „Nvidija” je dostigla tržišnu vrednost od 3,33 hiljade milijardi dolara i prestigla „Epl” i „Majkrosoft” koji su se proteklih meseci smenjivali na čelu liste najvećih svetskih kompanija. Iako je došlo do smene, nastavljena je dominacija tehnoloških kompanija koja traje već više od jednu deceniju. Ove kompanije su mahom stacionirane u Americi, a kakva je to dominacija u globalnim okvirima, možda najbolje govori podatak da je tržišna vrednost „Nvidije” još ranije tokom godine premašila zbirnu vrednost najvećih nemačkih kompanija okupljenih u indeksnoj korpi DAX 40.

– Brzina rasta ove kompanije ostaće zapisana u svetskoj berzanskoj istoriji – za nešto više od godinu i po dana „Nvidija” je uvećala tržišnu vrednost za oko deset puta. U osnovi ovog buma stoji velika ekspanzija poslovanja i sve dok se ona odigrava teško može biti govora o nekakvom investicionom mehuru. Međutim, taj rast poslovanja je toliko veliki da ulagači iz kvartala u kvartal sa zebnjom iščekuju rezultate ove kompanije koja mora da obara sve veće i veće granice. Veliki profit koji su akcionari ostvarili, s jedne strane, i strah da ova ekspanzija negde ima svoj kraj, sa druge, čini ovu akciju veoma kolebljivom, pa je u svega dva dana nakon osvajanja svetske krune vrednost kompanije pala za oko sedam procenata (preko 200 milijardi dolara) – kaže Gujaničić.

On naglašava da je berzanska istorija puna uspona i padova najvećih kompanija, ali je trenutno teško zamisliti da bi se uskoro na tronu mogla pojaviti kompanija koja nije iz sveta visoke tehnologije.

Na pitanje da li će to u dužem periodu biti „Nvidija”, odgovara da zavisi pre svega od uspeha šire primene veštačke inteligencije i sposobnosti kompanije da sve brojniju konkurenciju drži podalje od masnih profita koje ostvaruje.