Promocija nove „pande” u Torinu u četvrtak

U Torinu je za 11. jul zakazana promocija novog modela „fijat grande panda”, koji će se proizvoditi u Kragujevcu, u fabrici u kojoj se do 2022. proizvodio model 500-L. Pokretanje proizvodnje će uvećati domaću proizvodnju motornih vozila i zaposlenost, robni izvoz i bruto domaći proizvod. „Fijat grande panda” biće dostupan u hibridnoj i potpuno električnoj verziji. To će biti prvi model iz nove globalne linije vozila kompanije „Fijat”, baziran na multienergetskoj platformi koja omogućava različite tehnologije pogona. Prvi će biti dostupan na tržištima Evrope, Bliskog istoka i Afrike. Sve ostale detalje i cene ovog modela saznaćemo na ovoj promociji, kaže ekonomista Ivan Nikolić.

U novom broju publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) on navodi da model „velika panda” predstavlja važan korak za „Stelantis”, posebno „Fijat”, u njihovoj tranziciji ka globalnoj ponudi vozila baziranoj na zajedničkoj platformi koja može podržati različite energetske opcije. To ga čini značajnim dodatkom njihovom portfoliju i konkurentnim igračem na tržištu kompaktnih automobila.

U ovom trenutku je teško kvantifikovati nesumnjive direktne i indirektne pozitivne efekte pokretanja proizvodnje novog modela u Kragujevcu, pogotovo praviti analogiju s proizvodnjom prethodnog modela 500-L. Kada bi se kojim slučajem ponovio prirast proizvodnje ove oblasti kakav smo imali u 2013. u odnosu na 2012, direktan pozitivan efekat na ukupnu industrijsku proizvodnju bi na nivou godine iznosio oko 5,5 procentnih poena. Posledično bi se i bruto domaći proizvod realno dodatno uvećao za oko 1,1 procentni poen. Naravno, pod pretpostavkom da je prirast fizičkog obima jednak prirastu dodate vrednosti.

Nikolić navodi da tekući plasman malih električnih vozila na globalnom tržištu nije sasvim uporediv s prodajom vozila sa unutrašnjim sagorevanjem od pre deset godina iz nekoliko razloga. Električna vozila su relativno nova na tržištu u poređenju s tradicionalnim vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem. Stoga je njihov udeo na tržištu još uvek manji. Prodaja električnih vozila može biti pod uticajem različitih faktora u odnosu na vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, kao što su subvencije, dostupnost infrastrukture za punjenje, tehnološki progres i regulativni okviri. Treće, proizvodnja i potražnja za električnim vozilima mogu imati drugačije cikluse u odnosu na tradicionalna vozila, zbog specifičnosti tržišta, tehnoloških inovacija i promena u potrošačkim preferencijama.

„Konkurencija je neuporedivo jača nego ranije, a stanje na globalnom tržištu dramatično izmenjeno, posebno azijskih proizvođača, koji takođe intenzivno rade na razvoju električnih vozila. Kina je u međuvremenu postala svetski lider u proizvodnji baterija i električnih vozila. U tom smislu je za uspeh Evrope u ovoj proizvodnji neophodno smanjenje troškova proizvodnje, dalji razvoj tehnologije i održavanje visokih standarda kvaliteta i performansi vozila. Uspon Kine do najvećeg svetskog tržišta i proizvodne baze za električna vozila na baterije (BEV) podstaknut je dugogodišnjom obimnom podrškom kineske vlade ovoj industriji, koja uključuje subvencije i sa strane potražnje i sa strane ponude”, navodi Nikolić.

Značajne subvencije za kupovinu i poreske olakšice za stimulisanje prodaje električnih vozila nisu, naravno, jedinstvene za Kinu, već su rasprostranjene i unutar EU i drugih zapadnih zemalja, gde su subvencije po vozilu često bile znatno veće nego u Kini. Specifična karakteristika subvencija za kupovinu BEV-a u Kini, međutim, jeste ta da se one isplaćuju direktno proizvođačima, a ne potrošačima, i da se isplaćuju samo za električna vozila proizvedena u Kini, čime se diskriminišu uvozni automobili.

Što se tiče subvencija za kupovinu modela „fijat grande panda”, u medijima smo ovih dana mogli čuti da bi one mogle ići i do pet hiljada evra po vozilu. Svakako će ukupno opredeljeni fond za subvencije zavisiti od ukupne domaće tražnje za ovim modelom, što direktno opredeljuje i pojedinačnu subvenciju po vozilu.

Najpopularniji mali evropski električni automobili prethodnih godina bili su „reno zoe”, „folksvagen ID.3”, „pežo e-208”, „fijat 500e” i „mini elektrik”. Što se tiče „Stelantisa”, lane je u Evropi prodato 65.000 vozila „fijata 500e”, godinu dana ranije 66.732 vozila. Dobro se prodaje i „pežo e-208”, koji je na evropskom tržištu i lider u BEV segmentu. Ipak, ključni problem s plasmanom malih evropskih BEV vozila ostaje cena. Primera radi, početkom 2024. u segmentima s najvećim obimom u Francuskoj, malim i kompaktnim (kao što su „pežo 208”, „fijat 500” i „opel korsa”), BEV vozila imaju cene daleko iznad alternativa sa unutrašnjim sagorevanjem. Tako početna cena za „pežo 208” sa unutrašnjim sagorevanjem iznosi 19.350 evra, dok e-208 startuje cenom od 34.100 evra, što je za 14.750 evra ili 57 odsto skuplje.