Sa kreditima – oprezno

Da razborito raspolaganje novcem uz oprezna i postepena ulaganja može biti uputno i u turbulentnim ekonomskim vremenima, svedoči primer četvoročlane porodice Popeskov, koja živi u beogradskom naselju Voždovac. Prihode, koji su nešto malo viši od prosečnih, u domu Popeskovih donose penzija majke Mirjane (62) i plata njenog supruga Dragana (57), inženjera geofizike, dok sinovi Boško (25) i Miomir (23) studiraju. Iako, kako kažu, najveći deo zarađenog novca daju za namirnice, održavanje automobila i troškove školovanja svoje dece, Popeskovi su za poslednjih nekoliko godina opremili dom brojnim novim stvarima, uzimajući ih na kredit.

– Uspešno smo se izborili sa kreditima za veš-mašinu, računar, frižider i nameštaj. U narednih nekoliko meseci treba da isplatimo preostale rate za šporet, kao i dug na platnoj kartici – kaže Dragan Popeskov.

Ukupni mesečni troškovi za otplatu ovih dugova iznose između 4.000 i 5.000 dinara. Iako su im primanja relativno zavisna od državne politike štednje, nisu doživeli veća poskupljenja rata za otplatu, budući da se radi o dinarskom kreditu i relativno malim sumama. Međutim, prema Mirjaninim rečima, oprez je i u tom slučaju od velike važnosti, jer se događa da, „iako prodavci najave da nema kamate na kredit, kamatu naplaćuju banke posredstvom kojih se obavlja plaćanje”.

Popeskovi priznaju da im se dešavalo da se prezaduže, ali, zahvaljujući postepenom i racionalnom ulaganju novca, izbegli su veće dugove.

– Nismo se zaletali da odmah nabavimo sve što nam je potrebno, već smo kupovali jednu po jednu stvar. Čak i u slučajevima kada nam stigne rata za novi kredit, a prethodni nismo isplatili do kraja, maksimalni dug nije prelazio granicu dozvoljenog minusa – objašnjava Mirjana.

S obzirom na nestabilnu situaciju u zemlji, koja prema najavama nekih ekonomista preti da se pogorša, Popeskovi ipak priznaju da „nisu dovoljno hrabri za podizanje većih kredita”.

– Mislim da banke koriste nerazvijenost domaćeg finansijskog tržišta, dajući male kamate na štednju, što me odbija od velikih i dugoročnih zaduživanja. Takođe, brine me skok evra. Ako bih ipak „merkao” stambeni kredit, sigurno bih najpre proveo nekoliko nedelja u „opipavanju pulsa” na tržištu i analiziranju situacije – objašnjava stariji sin Boško, apsolvent elektrotehnike.

Iako Popeskovi voze „juga” starog 20 godina, dodaju da, takođe, ne bi „na prvu loptu” uzeli kola na kredit.

– U tom slučaju, gledao bih da platim što veće učešće na početku, kako bih umanjio preostali iznos, ali i da bih u što skorije vreme raspolagao automobilom. Međutim, budući da je za tako nešto potrebno više novca, preostaje samo dugoročno zaduživanje. Ali, kako da uzmemo kredit na, recimo, pet godina, kada ne znamo kada ne možemo da predvidimo ekonomsku situaciju u naredne dve godine – iskren je Miomir, student Šumarskog fakulteta.

D. Bukvić

-----------------------------------------------------------

Aforizmi 

(/slika2)• Samo da preživimo iduću godinu i ostatak milenijuma, a posle ćemo lako.

• Mnogi od nas će iduće zime preći na globalno zagrevanje.

• Dinar se ove godine borio sa evrom kao lav. Samo da ne rikne iduće.

• Srbija će i 2009. biti bogata. Samo će Srbi biti siromašniji.

• Građani neka ne brinu. Uskoro će se otvoriti nove banke, nove kladionice i novi šoping-molovi.

• Nisam Tarabić, ali predviđam da će se iduće godine mnoge fabrike zatarabiti.

• Ali, nije sve tako crno. Bićemo na „belom šengenu”.

D. Minić Karlo