„Ćerka Kalifornije” postaje izazov za Trampa

Kamala Haris je više nego žestoko započela „usiljeni marš” ka osvajanju predsedničke nominacije. Do juče posustale i razjedinjene demokrate brzo su zbile redove oko potpredsednice SAD. Za manje od 36 sati otkako je Džozef Bajden napustio predsedničku trku, Kamala Haris je izjavila da je obezbedila podršku većine delegata Nacionalne demokratske konvencije da postane kandidat Demokratske stranke za predstojeće predsedničke izbore.

„Ponosna sam što sam obezbedila podršku koja je potrebna da postanem kandidat naše stranke i, kao ’ćerka Kalifornije’, ponosna sam što je delegacija moje matične države pomogla da naša kampanja bude na vrhuncu. Radujem se što ću uskoro i zvanično prihvatiti nominaciju”, izjavila je Harisova, istakavši da joj je cilj da pobedi republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa.

Nekadašnja tužiteljka, koja se iz nemilosrdnog okruženja San Franciska trnovitim putem popela do političkog vrha, nalazi se pred najvažnijim testom: može li za nešto više od 100 dana da zaustavi Trampov povratak u Belu kuću. Demokrate su u problemima nakon Bajdenove odluke da odbije nominaciju, a ankete pokazuju da Tramp vodi u ključnim saveznim državama. Harisova, kao ni Bajden, u anketama još nije dostigla više od 40 odsto podrške, što je zabrinjavajući znak da možda još nosi teret vladajuće administracije, piše „Vašington post”.

Kako prenosi „Njuzvik”, dve ankete sprovedene odmah nakon što je Bajden povukao svoju kandidaturu, pokazuju da bi Kamala Haris, ako bude izabrana za demokratskog kandidata, izgubila od svog rivala – republikanskog kandidata Donalda Trampa.

Istraživanje agencije AP među delegatima demokrata pokazalo je da bi Harisova mogla da ima podršku 2.538 delegata, što je znatno više od 1.976 potrebnih za pobedu na glasanju delegata idućih nedelja. Predsednik Demokratskog nacionalnog odbora Džejmi Harison rekao je da će stranka dati predsedničkog kandidata do 7. avgusta. Delegati još mogu da se predomisle pre ovog datuma, ali niko drugi nije dobio nijedan glas u anketi AP-a, a 57 delegata reklo je da su neodlučni.

Nacionalna konvencija Demokratske stranke trebalo bi da bude održana od 19. do 22. avgusta u Čikagu, ali je stranka, pre nego što je Bajden odustao od kandidature, najavila da će održati virtuelno glasanje za zvanično imenovanje kandidata pre nego što se lično sastanu.

Ključnu ulogu u zameni predsedničkog kandidata demokrata odigrala je bivša predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi (84). Nakon što je ova vešta i uticajna političarka ubedila Bajdena da odstupi iz predsedničke trke, javno je podržala Harisovu da preuzme predizbornu štafetnu palicu. Drugi članovi Kongresa iz redova demokrata nisu imali kud nego da stanu u red i podrže kandidaturu potpredsednice SAD.

Ali, uprkos zapanjujuće uspešnom startu, pred prvom potpredsednicom SAD je gotovo nemoguća misija – da anulira loš Bajdenov učinak, stabilizuje redove demokrata i na kraju pobedi Trampa. U Vašingtonu postoji stara izreka da predsednički kandidat nikad neće imati bolji dan od onog kad je objavio kandidaturu.

Želja da postane prva Afroamerikanka južnoazijskog porekla na čelu SAD lako može da postane samo pusti san u odmeravanju snaga s Donaldom Trapom, jačim nego ikad posle neuspelog atentata koji je, kao sam kaže, preživeo božanskim proviđenjem.

Jedan od najvećih izazova za Harisovu biće da napravi otklon od nekih Bajdenovih poteza i politike. Republikanci je nazivaju Bajdenovom „caricom granice”, pokušavajući da je okrive za ono što istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je nepopularna migraciona politika sadašnje administracije. Na početku mandata ona je imala zadatak da se pozabavi osnovnim uzrocima migracione krize na granici SAD i Meksika, ali to nije uspela da sprovede. Harisova će se zato u kampanji suočiti sa žestokim napadom republikanskog dvojca Tramp – Dž. D. Vens, koji će sve učiniti da je predstavi kao neproverenu osobu, previše rizičnu za predsedničku funkciju.

Jedna od ključnih odluka, koja Harisovoj može pomoći u pridobijanju glasača, jeste izbor pravog „saborca”, kandidata za potpredsednika SAD. Demokrate je pozivaju da to bude neko od guvernera država koje će rešiti izbornog pobednika u novembru: Arizone, Džordžije, Mičigena, Nevade, Severne Karoline, Pensilvanije ili Viskonsina.

Iako još nije nagovestila s kim će ući u trku za Belu kuću, u javnosti se već pominju mogući kandidati za potpredsednika SAD. Jedan od njih je Endi Bešir, guverener Kentakija, države koja je glasala za Trampa s razlikom od 25 poena 2020. godine. Sledeći koji se pominje je Mark Keli, senator iz Arizone, ratni veteran i bivši astronaut, koji bi mogao da privuče nezavisne glasače. U igri je i guverner Pensilvanije Džoš Šapiro, koji je bio jaka podrška Bajdenu i njegovoj kampanji. Na spisku je i Roj Kuper, 67-godišnji guverner Severne Karoline.

Podrška Džordža Klunija

Američki glumac Džordž Kluni juče je podržao aktuelnu potpredsednicu Kamalu Haris kao kandidata za predsednicu, prenosi Si-En-En. „Predsednik Bajden je pokazao šta je pravo vođstvo. Još jednom spasava demokratiju. Svi smo tako uzbuđeni da učinimo sve što možemo da podržimo potpredsednicu Haris u njenoj istorijskoj potrazi”, rekao je glumac, prenosi Tanjug.