Sve teže do godišnjeg odmora

Oko 40 miliona ljudi u Evropskoj uniji, odnosno 15 odsto radno sposobnog stanovništva, suočava se sa „prazničnim siromaštvom", jer ne mogu sebi da priušte čak ni nedelju dana odmora, pokazuje studija Evropske konfederacije sindikata (EKS).

– Previše ljudi više ne vidi prednosti moćne evropske ekonomije u svom svakodnevnom životu - rekla je generalna sekretarka Ester Linč, u saopštenju koje prenosi Savez samostalnih sindikata Srbije.

Istraživanje je sabralo podatke o prihodu i životnom standardu Evropske unije za ljude starosti od 18 do 64 godine u 2021. i 2022. i istraživalo njihovu sposobnost da priušte jednonedeljni godišnji odmor daleko od kuće kao merilo koliko su ekonomski opterećeni.

Tokom dve godine o kojima je reč, kada je pandemija kovida 19 još bila velika, radnici u EU su se borili da priušte odmor. Neke zemlje su bile u gorem položaju od drugih, pri čemu je Italija imala najveći broj radnika koji nisu mogli da plate odmor (više od šest miliona), dok su Rumunija (36 odsto) i Kipar (25 odsto) imali najveći udeo radnika u poređenju sa njihovom populacijom.

EKS je navela i da su između 2021. i 2022. Irska i Francuska zabeležile najznačajniji skok u broju ljudi koji nisu u mogućnosti da priušte odmor.

– Odmor nije luksuz. Odsustvo sa porodicom ključno je za zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja radnika, kao i za pružanje dragocenih iskustava deci - rekla je Linč.

Kada je reč o Srbiji, dosadašnja praksa je recimo pokazala da veliki broj zaposlenih ne koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od 10 radnih dana, nego u zavisnosti od njihovih i potreba posla to bude i kraće od obaveznih 10 dana, najčešće pet, ali i manje. Zaposleni često žele drugačiji raspored odmora, a zbog postojećeg zakonskog okvira, poslodavci nisu u mogućnosti da im izađu u susret. To je nešto što i inspekcija zamera poslodavcima prilikom inspekcijskog nadzora. Zbog ovih razloga NALED je u svojoj „Sivoj knjizi 15" predložio državi da se izmeni stav 2 člana 73 Zakona o radu. Važeća zakonska formulacija ovog stava glasi da „ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine." 

Predlog NALED-a je da se u stavu 2 izmeni obaveza da zaposleni koristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve nedelje neprekidno, već da jedan deo odmora bude u trajanju od dve sedmice, ali ne nužno u kontinuitetu.