Putovanja uprkos krizi

Opšte je poznato da finansijska kriza nekoliko meseci unazad drma čitavim svetom. Potresaju se, čak i pucaju, veliki svetski bankarski sistemi, propadaju kompanije, radnici ostaju bez posla...Strah i stres su prihvaćeni kao model života na svim kontinentima, a ne može da se ospori ni podatak da niko nije imun od straha od nemanja para. A najbolji lek za stres, oduvek su bila i po svemu sudeći tako će i ostati – putovanja, jer se na njima potiskuju i bar na kratko zaboravljaju sve nevolje koje prate svakodnevni brzi životnitempo koji zamara. Putovanja su i uzbuđenje upoznavanja novog, podsećanje na nekada omiljena odredišta ili jednostavno – beg od stvarnosti.

Mada stručnjaci najavljuju da će kriza prodrmati turizam, trenutno raspoloženje među srpskim turistima, za sada,ukazuje na samo jedan zaključak – stanje je redovno, aranžmani se traže, a pozitivni komentari naših turističkih radnika samo su još jedna potvrda da je to baš tako.

Ivan Krivec iz agencije Exclusive Tours je mišljenja da se na turizam mora gledati mnogo šire, nikako samo kroz skupe hotele i daleke destinacije, pristupačne samo određenom sloju ljudi, jer iz njegovog ugla, turizam je i odlazak na Adu (beogradsku), vraćanje prirodi kao i poseta etno i eko domaćinstavima. Jednostavno,to je bilo koje mesto na kome čovek, sam ili sa svojom porodicom ili prijateljima, može da pronađe miran kutak i razonodu, daleko od svakodnevnih životnih trzavica.

Kako je ova agencija tokom čitave godine ponajviše bazirana na izletničke, uvek dobro osmišljene ture, ljudi se rado odlučuju za takvu vrstu putovanja i odmora koji „puni baterije”, da bi se, povratkom s puta, s lakoćom obavljale svakodnevne obaveze.

Kada je reč o novogodišnjim programima interesovanje ne jenjava, s tim što (standardno) posebnu pažnju izazivaju vile, salaši i tamburaši na Paliću, za kojima nimalo ne zaostajeni tura Južna Afrika – Bocvana – Viktorijini vodopadi, koja započinje 29. decembra i traje 12 dana. Otuda potiče i Krivecova konstatacija da kriza uopšte ne utiče na naše ljude i da će uvek naći načina da ugode sebi.

Prateći svakodnevno interesovanje klijenata Jasmina Končar iz agencije Jolly Travel, kaže da naši ljudi i dalje u velikom broju uplaćuju putovanja, bilo da se radi o poseti svetskim gradovima i metropolama ili egzotičnim destinacijama, kao i novogodišnje paket aranžmane ili skijanje. I u ovoj agenciji, za sada,ne spominje se reč ekonomska kriza, jer život ide dalje i svaki dan valja, kako naši stari kažu, iskoristiti kao da je – poslednji. Naši ljudi su to usvojili kao geslo i okreću se svojim zadovoljstvima kao što su, uostalom, putovanja.

Prema rečima Ljiljane Čerović, šefovice odseka za odnose s javnošću Turističke organizacije Srbije, turizam je, s jedne strane, prva grana kroz koju se kriza mogla predosetiti, dok s druge strane, i prva je privredna grana koja izlazi izkrize.

– Možda će se kriza odraziti na broj dolazaka, ali ali ne i na broj noćenja. Imajući u vidu da je Srbiju u našoj organizaciji posetilo preko 100 stranih novinara koji su poneli i preneli pozitivne utiske o našoj zemlji, da nas je više od 30 novih stranih turoperatora uvrstilo u svoju ponudu, trenutno stanje odvlači nas od nekih situacija koje bi mogle biti kritične. E, sad sledi pitanje: koliko će turista one dovesti, o čemu je teško sada govoriti, jer je neizvesno kako će se u tim zemljama kriza odraziti na platežnu moć ljudi, što je preduslov za putovanje – ističe naša sagovornica.

Najvažnije je da se sa promocijom Srbije i poboljšanjem njene turističke ponude ne posustaje, što potvrđuje i objedinjeno predstavljanje turizma Srbije na jednom od najvažnijih međunarodnih sajmova turizma, World travel Market (WTM) koji se sutra završava u Londonu.

Koliko će ponuda naših gradova – zimska i letnja ponuda Kopaonika, aktivan odmor u očuvanoj prirodi, ture vezane za istorijsko nasleđe i Dunav, kao i najznačajnije manifestacije u Srbiji, privući pažnju učesnika i posetilaca ovog sajma, videće se u narednom periodu. Do tada, za utehu je da su krajem oktobra i hoteli u Londonu, inače poznati po najvišim cenama hotelskog smeštaja na svetu, počeli da osećaju krizu kroz pad broja gostiju i pad profita, čemu je direktno doprinela svetska ekonomska kriza.