Iz Azije na visoko obrazovanje u Srbiji

U svim univerzitetskim centrima u Srbiji više je planiranih mesta na studijskim programima nego što ima studenata. Nepremostiv jaz između predviđene kvote i podeljenih indeksa mogao bi da se smanji osetnim povećanjem broja stranih studenata. Njihovo prisustvo na visokoškolskim ustanovama znak je prestiža i kvaliteta svuda u svetu pa i kod nas. Istovremeno oplemenjuje i obogaćuje akademsko iskustvo za sve studente, podstiče kulturnu razmenu, povećava vidljivost i međunarodnu prepoznatljivost univerziteta, utiče i na bolji plasman na nacionalnim i svetskim rang-listama, doprinosi unapređenju obrazovanja i donosi profit.

Na Univerzitetu u Beogradu u ovoj školskoj godini pravih međunarodnih studenata, onih koji studiraju na engleskom jeziku, jedva da ima oko 1.500, a računajući i studente iz regiona od 3.000 do 4.000 je stranih akademaca od ukupno 90.000 koliko ih studira na UB. Ove podatke izneo je prof. dr Vladan Đokić, rektor UB, ocenjujući da je broj stranih studenata veoma skroman i ističući da će se od oktobra, kada počinje njegov naredni trogodišnji mandat na mestu prvog čoveka našeg najstarijeg i najvećeg univerziteta, naročito zalagati da broj međunarodnih studenata bude značajno veći.

O dobrobitima povećanja broja stranih studenata u Srbiji, za šta se i zalagao dok je bio na funkciji ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, stalno je govorio Mladen Šarčević. Bivši ministar, sada v. d. direktora „Službenog glasnika”, idejni je tvorac, finansijski pokrovitelj i specijalni savetnik nove, ako ne i jedine, firme čija je okosnica rada povećanje broja stranih akademaca u našoj domovini. Ona se zove NTD konsalting internešenal (NTD Consulting International). Zvanično posluje od februara ove godine. Za sada je, kaže Šarčević, ostvarila saradnju s više azijskih zemalja, među njima su Kina, Indija, Pakistan, Indonezija, Turska... 

– U svetu se ceni dobro učenje i nama je to ozbiljna šansa. Najbolji deo srpskog društva je visoko obrazovanje. Bolje je nego bilo koje u regionu, to pokazuje Šangajska lista. I sad uzimo primer stranih studenata iz Pakistana. Prema podacima koje sam dobio, Hrvatska ih ima oko 3.000, Mađarska oko 5.500, Bugarska 2.500, Rumunija 2.800, a Sarajevo 900. U Srbiji ih je samo 17 i većina je u Novom Pazaru. To što smo nekad bili popularni i što smo relativno dobri u odnosu na svetske razmere, ne treba da znamo samo mi, to mora da ode u svet i moramo da znamo kako da to iskoristimo. Velike nade za povećanje broja stranih studenata su nam Indija, Pakistan i Kina, razrađujemo Indoneziju, imamo kontakte i s Tajlandom, a Azerbejdžan nam je sledeća destinacija – objašnjava Šarčević za „Politiku”.

I on misli da je kod nas broj pravih stranih studenata takoreći nevidljiv, da bi svim našim univerzitetima dobrodošlo da se taj broj poveća, ali i ukazuje da rektorati nemaju ljude koji znaju kako to da urade.

– U redu, fakultet će omogućiti program na engleskom jeziku i odrediti cenu studija, ali potreban je neki menadžer da uradi sav ostali obiman posao i da za to bude plaćen – objašnjava Šarčević. 

Namera je firme koju je pokrenuo da omogući da strani studenti kad prvi put dođu u Srbiju ne brinu, već znaju kako da se snađu, a ne da ne znaju gde su.

– Sarađujemo sa svim studentskim centrima za hranu, jer imamo dobre kapacitete, ali nažalost nemamo nijedan slobodan krevet u studentskom smeštaju u celoj Srbiji za strane studente. Između ostalog i zbog toga ovaj posao ne može fakultet sam da radi. Gde će da smesti strane studente, da li ima tim ljudi koji će da ih dočekaju, pa da ih, recimo, s aerodroma u Beogradu odvezu do Novog Sada ili Novog Pazara, da im rezervišu smeštaj, obezbede ishranu, vize, boravišne takse? – navodi naš sagovornik.

Neki od njih neće ishranu u studentskom centru, žele da im se ponudi izbor pa da sami odaberu. Jednima odgovara komforniji stan, drugima ne smeta da s cimerom dele sobu za studentski život.

– Morali smo da ostvarimo kontakte s graditeljima stanova i vlasnicima hostela, da oborimo cene smeštaja jer je ovo posao za celu godinu – kaže Šarčević.

Obrazovanje stranih studenata u Srbiji nije novina, ali je drastično opalo nakon raspada zemlje, sankcija, bombardovanja i dugo nije bilo prioritet. Posle duže pauze, Vlada Srbije 2010. godine pokrenula je program „Svet u Srbiji”, kojim se stipendiraju strani studenti. U vreme kada je Šarčević bio na čelu prosvetnog sistema i u dogovoru s tadašnjom premijerkom Anom Brnabić, 2018. godine počeo je projekat „Studiraj u Srbiji”.  

Dok se pisala Strategija razvoja obrazovanja do 2030. godine, priča Šarčević, razmišljao je da bi trebalo da od 2020. do 2027. godine dostignemo kvotu od 30.000 stranih studenata. Sad misli da do kraja ove dekade ta kvota može i da se premaši.

On smatra da bi valjalo da novac od stranih studenata može da ostane u sistemu, da od toga mogu da zarade i menza, i domovi i studentska poliklinika u svakom univerzitetskom gradu u Srbiji.

– Posebno je važna zdravstvena nega, a ona kod nas ne prepoznaje stranog studenta, oni se tretiraju kao bilo koji stranci, i to mora da se ispravi u novim zakonima. Mi imamo budžetske i samofinansirajuće studente, strani ne spadaju u budžetske, a kod nas bi moralo da se izmeni dosta toga da bismo privukli više stranih studenata – ukazuje Šarčević.

Plan za ovu godinu do 3.000 novih međunarodnih akademaca

Već ima pojedinaca zainteresovanih da studiraju kod nas iz Somalije, Konga, Gane, kaže Mladen Šarčević i napominje da je posao pružanja podrške međunarodnim akademcima koji je pokrenuo tek u povoju, a da će se prvi rezultati znati početkom septembra. Projekcija je, i kako konstatuje biće zadovoljni, da grupa stranih studenata koji će kod nas doći ove godine broji do 3.000 akademaca, jer će onda projekat postati vidljiv.

Egipćani bi da studiraju pedagoške nauke u Jagodini 

Strani studenti najviše traže medicinu, IT, ekonomiju, ali ima i onih koji žele da kod nas steknu visoko obrazovanje u oblasti saobraćaja ili farmacije.

– Nećete verovati, u Egiptu imamo 50 studenata za master na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini. Kinezi su nas pitali da li bi kod nas mogli da rade nakon završenih studija i rekao sam im da nam fali kadar u prosveti, da završe naše nastavničke fakultete, nauče srpski i što ne bi mogli da rade. Iz Beograda ne možete da oterate mlade u Trgovište ili Žitorađu da budu nastavnici fizike ili matematike, a ovi će da odu – ilustruje Šarčević.