Učenje jezika po evropskom standardu

Od 800 škola stranih jezika, koliko ih ima po nekim nezvaničnim podacima u Srbiji (u privrednim komorama pominju čak i brojku 1.500), samo su se dve odvažile da pozovu inspektore EAQUALS-a, Evropske asocijacije za kvalitet jezičkih usluga, osnovane na inicijativu Saveta Evrope. I posle vrlo detaljne kontrole dobile su pravo da tvrde da je nastava koju drže i još mnogo toga po kvalitetu ono što imaju i đaci u više od sto škola iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske i drugih evropskih zemalja. To su Centar za nastavu stranih jezika na Kolarcu i Škola "Tom i Ema" na Banovom brdu. Ali, nisu oni odahnuli zauvek, ti isti strogi kontrolori će doći opet za tri godine, pa sve iz početka…

Učenje engleskog, španskog, francuskog i drugih manje traženih jezika kod nas i dalje je posao koji ne nadgleda niko iz Ministarstva prosvete, a nijednom inspektoru u opisu radnog mesta ne stoji da kontroliše koje to znanje prodaju razne škole i "škole". Princip je prost, škola se registruje u Trgovinskom sudu ili opštini, zaposli se profesor jezika, jer čak i vlasnik ne mora da zna jezik i da bude predavač i zarada počinje da kaplje. Zainteresovanih da "progovore" svetski jezik uvek bude, pogotovo ako je škola na ćošku preko puta kuće. Dve-tri pa i četiri hiljade mesečno po đaku i eto dobrog biznisa. Šta je ko naučio, e to je već nebitna stvar.

U Udruženju škola stranih jezika Srbije, YALS, nalazi se svega 14 članica, koje povezuje zajedničko poštovanje evropskih kriterijuma i standarda u nastavi. YALS je pridruženi član Evropske asocijacije za kvalitet jezičkih usluga, jer kao udruženje ne može da bude punopravni član, poput škola na Kolarcu i "Tom i Ema".

– Mnogo nam znači što je jedna od naših članica, Škola "Tom i Ema" postala punopravni član EAQUALS-a, jer to znači da je kontrola koju sprovodimo mi sami, angažujući merodavne inspektore i kontrolore, dobra priprema za ispunjavanje uslova koje traže u Evropi. Pogotovo nas je obradovalo to što je naša koleginica čekala svega dva-tri meseca da joj jave dobre vesti, iako je pravilo da učlanjenje usledi za šest do 12 meseci – kaže Mirjana Ljiljak-Vukajlović, predsednica YALS-a.

Kada bi ostali mogli da krenu u Evropu, predsednica YALS-a ne može konkretno da odgovori, jer svi se oni pripremaju za tako nešto, ali veliki troškovi uglavnom koče taj novi korak. Članstvo u YALS-u se plaća 300 evra, a u EAQUALS-u 750 evra, ali prethodno se "mora zadovoljiti hiljadu i jedan uslov" za učlanjenje.

– EAQUALS okuplja institucije koje se bave jezikom, poput velikih evropskih škola, ali i "Geteovog" instituta, Britanskog saveta, Kembridž univerziteta, koji promovišu visoki kvalitet nastave stranih jezika. Nas su primili za člana u decembru prošle godine, a nešto ranije i "Geteov" institut nam je poverio licencu za međunarodno priznate ispite – podseća Vesna Polkić, direktor škole stranih jezika na Kolarcu, prve kod nas, u kojoj su Beograđani učili engleski još pre 74 godine.

– Pristupanje Evropskoj asocijaciji podrazumeva visok nivo nastave, stalno usavršavanje profesora, efikasnu administraciju, odgovarajuće prostorije za držanje nastave, validno testiranje, korišćenje odgovarajućih metoda u nastavi – objašnjava Milica Ilić-Komljenović, rukovodilac za nastavu škole na Kolarcu, i dodaje da je inspektor iz Evropske asocijacije za jezik ostao zaposlenima na Kolarcu u sećanju po tome što su im gosti proveravali sve papire, čak su pitali gde se uveče čuvaju pare od plaćene školarine.

Slično je iskustvo i Vesne Stakić, vlasnice privatne škole "Tom i Ema", koja kaže da su evropski inspektori prevrnuli svaki dokument o poslovanju, pogledali ugovore sa profesorima, plaćenom PDV-u, prekontrolisali šta se koristi u nastavi i da li su možda povređena prava autora udžbenika, pričali nasamo sa đacima. Interesantno je bilo kada su došli do protivpožarne zaštite, tražili su aparate za gašenje požara na svakom spratu, pa su onda morale biti nabavljene i nalepnice-putokazi za evakuaciju što je jedva nabavljeno kod vatrogasaca na Vračaru, pa onda iscrtan plan za spasavanje, tražili su "stepenice u slučaju opasnosti", prebrojavali koliko toaleta ima. Ova škola ima sedam učionica (u svaku stane najviše osam đaka) na tri nivoa, zapošljava desetak profesora, većini je engleski maternji jezik, poseduje bogatu biblioteka, ima multimedijalni centar sa četiri kompjutera, u svakoj učionici televizor sa DVD-om.