Najviše stradali orah, kupina i malina

Ekstremna suša tokom sezone, koja se ovih dana privodi kraju, uticala je na smanjenje proizvedenih količinama većine voćnih vrsta. Najveći pad zabeležen je u proizvodnji maline, kupine i oraha.

Pored suše i kasni prolećni mrazevi uticali su i da pojedina područja ostanu bez šljive, kajsije, trešnje i drugog voća, rekao je za „Politiku” dr Aleksandar Leposavić jedan od vodećih stručnjaka za voćarstvo s Instituta za voćarstvo u Čačku.

Leposavić kaže da je realna proizvodnja maline u ovoj godini tek nešto viša od 40.000 tona i po tome se ova sezona može porediti sa 2012, kada je, zbog posledica suše, proizvedeno rekordno niskih 37.000 tona. Za razliku od 2012. godine, kada je znatno veći broj proizvođača bio u poslu sa malinom i kada je na raspolaganju bilo više mlađeg i radno sposobnog stanovništva, sada je situacija mnogo lošija. Pre svega zbog ekonomske nesigurnosti, smatra naš sagovornik.

– To će u sadejstvu sa lošom kondicijom postojećih zasada uticati na dalji pad proizvodnje i ovo je realnost koja nas očekuje. Treba ipak reći da se daljem pogoršanju situacije u našem malinarstvu ne raduju ni naši tradicionalni konkurenti, kao što su Poljska, Čile i druge zemlje u kojima se ovo voće proizvodi. To je pre svega zbog činjenice da već dugo na svetskom tržištu postoji veliki deficit kvalitetne maline. Ne treba podsećati da je Srbija godinama bila neprikosnoveni proizvođač najkvalitetnije maline na svetu – ističe naš sagovornik i dodaje da su meseci za nama prošli u neizvesnosti za većinu voćara u našoj zemlji i okruženju. Praktično ne postoji proizvođač koji se ne preispituje šta i kako dalje sa zasadima, koji činjenično poslednjih godina donose sve manju dobit. Prema njegovim rečima, usmerenost na tržište Rusije i dobro poznati problemi sa plasmanom u tu zemlju uticali su da se interesovanje za podizanje novih zasada jagode u velikoj meri smanji.

Leposavić ističe da proizvodnja maline već dugo trpi posledice neregulisanih odnosa između otkupljivača i proizvođača. Kako veliki broj njih još nije naplatio predatu malinu, onda i ne treba da čudi što su mnogi nivo ulaganja sveli na minimum. Slična situacija je i kod kupine, a proizvođači su ostvarili i znatno skromnije cene za visokožbunastu borovnicu, pre svega za prodaju na stranim tržištima. Ovo voće je inače u prethodnim godinama imala veliku ekspanziju, kada je naša zemlja postala značajan proizvođač najkvalitetnijih plodova u evropskim okvirima.