Balkan je „hotspot” planete

Dok su suše nekada bile retka pojava, poslednjih godina nedostatak padavina i visoke temperature postaju gotovo uobičajen letnji scenario. Krajem avgusta čak 92 procenta teritorije Srbije bilo je u kategoriji ekstremne suše. Samo od 2000. godine do danas čak osam godina obeležile su suše, pokazalo je istraživanje koje su u okviru projekta „Extremes” sproveli naučnici sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

– One su posledica i povećanja globalne temperature na planeti i onoga što je poznato za područje Balkana, odnosno da se mi nalazimo u nečemu što se zove „hotspot”. Naime, zbog toga kako je ovaj deo planete postavljen i zbog same atmosferske cirkulacije, naš prostor zagreva se brže nego ostatak sveta. Kada pogledamo leta u nekim drugim delovima sveta, vidimo da se temperatura povećava za 1,2 do 1,5 stepeni Celzijusa, dok kod nas to povećanje ide i više od 2,5 stepeni. U tom smislu, mi smo i dodatno ugroženi. Naše istraživanje pokazalo je da su suše, a pogotovo letnje, sve učestalije u 21. veku. Pored toga što su vrlo intenzivne, one sve češće zahvataju i celu zemlju. Ove godine, recimo, nismo imali nijednu opštinu, grad, mesto u našoj zemlji koje nije bilo pogođeno toplotnim talasom. A pojava sušne i toplotnih talasa su u vrlo bliskoj vezi – objašnjava za „Politiku” Milica Tošić, istraživač na beogradskom Fizičkom fakultetu.

Ne samo što su češće, suše su i sve duže, a istovremeno statistika pokazuje da se povećava i broj dana sa ekstremnim padavinama. Naša sagovornica ukazuje da to govori da se promenila i sama raspodela u padavinama i da su sve češće smene potpuno suprotnih ekstremnih meteoroloških i vremenskih događaja.

– Ove godine se desilo da je u jednom danu juna palo onoliko kiše koliko bi inače palo za ceo jun. I odmah posle toga je sledilo veoma toplo vreme koje se nastavilo i u julu i u avgustu. Ti sušni uslovi nikako ne pomažu poljoprivrednim kulturama, pogotovo kukuruzu, soji, suncokretu… Učestalost suša zapravo se najjasnije ogleda u prinosima kukuruza. Teško je odrediti kada će suše početi i koliko će da traju, ali njihova učestalost u nekom klimatološkom periodu može da nam bude glavni indikator na osnovu koga ćemo da kažemo da godina može da bude potencijalno opasna za poljoprivredu. Zapravo, to je poziv na preventivno delovanje – dodaje Milica Tošić.

Naša sagovornica podseća da je procena gubitaka 2012. godine, kada je zabeležena jedna od najgorih suša u Srbiji, iznosila između 500 miliona i dve milijarde dolara. A rekordi kojima smo svedočili ovog leta, ekstremne temperature i veoma dugi toplotni talasi, najavljuju da se nešto slično možda već ponovilo.

– Ne postoji nijedan klimatski scenario koji ukazuje na to da će klimatske promene u budućnosti na bilo koji način pozitivno da utiču na sektore kao što su ekonomija, poljoprivreda i slično. Bez naše borbe, najpre u praćenju klimatskih promena i našem ublažavanju i prilagođavanju, ne možemo da se izborimo sa gubicima – dodaje Milica Tošić.

Uz sve to, ono što muči i meteorologe i poljoprivrednike jeste činjenica da je veoma teško prognozirati sušu.

– Suša se vezuje za padavine, to jest ima li ih ili nema. A u meteorologiji nešto što je najteže prognozirati, pored magle, upravo su padavine. Ne možemo da najavimo sušu, ali ono na šta bez sumnje možemo da ukažemo jeste da će biti sve češće. Možemo da očekujemo da će se do kraja veka pojavljivati sedam puta u deset godina. I upravo to treba da bude neki pravac ljudima, posebno onima koji se bave poljoprivrednim kulturama, da preduzmu mere i da se prilagode dugim sušnim periodima – zaključuje Milica Tošić.