NR Kina – razvojni put dug 75 godina

Autorski tekst za „Politiku”

Dr Ivona Lađevac*

Da je neko zaspao 30. septembra 1949. i probudio se u 2024. godini, bio bi zapanjen koliko se svet promenio. Nema sumnje da bi taj neko imao i svoju listu novih svetskih čuda na kojoj bi se, nesumnjivo, našla i Kina.

Najmanje je deset razloga zašto bi to bilo tako: ostvareni ekonomski rast, iskorenjivanje siromaštva, razvoj infrastrukture, tehnološki napredak, opismenjivanje i obrazovanje, unapređenje sistema zdravstvene zaštite, istraživanje svemira, zaštita životne sredine, kulturno nasleđe i kulturna diplomatija i globalni uticaj.

Međutim, da bi se dostignuća Narodne Republike Kine shvatila u potpunosti, neophodno je vratiti se u trenutak kad je sve počelo, u 1. oktobar 1949. godine.

Poput većine zemalja, Kina je prošla kroz previranja 20. veka doživljavajući razaranja dva svetska rata. Međutim, za razliku od drugih zemalja, Kina je napravila ogroman iskorak, skok koji ju je odveo na vrh lestvice visokorazvijenih zemalja. Taj veliki skok uključivao je decenije istrajnosti i tvrdoglave volje za razvojem i omogućio Kini da se iz siromašne zemlje u razvoju transformiše u veliku ekonomsku silu i najuticajnijeg aktera na globalnoj sceni.

Proglašenjem nove Kine, vođena Komunističkom partijom, zemlja je ušla u novu eru, eru razvoja. Posebno mesto na ovom putu imaju partijski lideri, od kojih će svaki, pored nespornih posebnosti koje je imao, ostati upamćen po odlučnosti da ostvari jednom postavljeni cilj: da ostvari potpuni razvoj svoje matice.

Lider prve generacije, Mao Cedung, zaslužan za uvođenje koncepta „zajedničkog prosperiteta”, verovatno će ostati upamćen prvenstveno po tome što se fokusirao na smanjenje siromaštva znajući da je to jedini ključ za prosperitet.

Deng Sjaoping kao razborit i dalekovid realista, koji je rekavši „nije važno da li je mačka crna ili bela, sve dok hvata miševe” uveo Kinu u fazu reformi i otvaranja. Naime, Deng je zagovarao ideju da u oblasti ekonomije kineska vlada omogući regionima, preduzećima, radnicima i seljacima da uz naporan rad ostvaruju veći prihod i žive bolji život. Deng je istakao da se „priroda socijalizma ogleda u oslobađanju i razvoju proizvodnih snaga, eliminisanju eksploatacije i polarizacije i, na kraju, postizanju zajedničkog prosperiteta”.

Pod Đang Ceminom, Centralni komitet Komunističke partije Kine dodatno je unapredio ideološki sadržaj i sistem rada na smanjenju siromaštva kroz integraciju planova za ublažavanje siromaštva u nacionalne razvojne strategije. Broj ljudi pogođenih siromaštvom u ključnim okruzima u okviru nacionalnog programa za smanjenje siromaštva smanjen je sa 58,58 miliona u 1994. na 17,1 milion u 2000. godini.

U periodu koji je usledio, Centralni komitet KPK predvođen Hu Đintaom iskorenjivanje siromaštva postavio je kao prioritet. Hu je smatrao da su smanjenje siromaštva i razvoj važno otelotvorenje koncepta „orijentisanog na ljude”, da razvoj mora da obezbedi bolje uslove života svih.

Pravac naredne decenije određen je 2012. godine, na 18. nacionalnom kongresu KPK. Novoizabrani generalni sekretar KPK Si Đinping objasnio je svoju viziju izgradnje umerenog prosperitetnog društva integrisanog u plan „pet u jedan” i „četiri sveobuhvatna” strateška plana za donošenje odluka. Plan „pet u jedan” uspostavlja odnos uzajamne podrške s ukupnom socijalističkom modernizacijom, uključujući izgradnju ekonomskih, političkih, kulturnih, društvenih i ekoloških sistema, dok je „četvoroobuhvatni” podrazumevao izgradnju umereno prosperitetnog društva, produbljivanje reformi, unapređenje vladavine prava i striktno upravljanje Komunističkom partijom Kine.

Vizija predsednika Sija postala je poznata ne samo kao „Misao o socijalizmu s kineskim karakteristikama za novu eru”, već i kao dominantni vodeći princip NR Kine. U svom poreklu, Sijeva misao se oslanja na tradiciju. Duhovno je inspirisan konfučijanizmom, ima Maovu revolucionarnu odlučnost i Dengov reformistički pristup. Sijevu misao tvori 14 glavnih principa koji pozivaju na potpunu i duboku reformu i nove ideje u razvoju, apsolutnu vlast partije nad narodnom vojskom, skladan život čoveka i prirode, jednu državu dva sistema i ponovno ujedinjenje s maticom.

Ali Kina nije introvertna, Kina je voljna da pruži doprinos u izgradnji zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo. Kako je kineski predsednik Si Đinping mudro primetio, svetski sistem je ozbiljno poremećen i ugrožen rastućim hegemonizmom. Zato je neophodno izgraditi partnerstvo u promovisanju otvorenog, inovativnog i inkluzivnog razvoja koji koristi svima. Misli predsednika Sija su materijalizovane u Inicijativi „Pojas i put” i „Tri globalne inicijative” koje zajedno predstavljaju izuzetnu šansu za sve zemlje da slede put ka zajedničkoj budućnosti. Na tom putu može biti prepreka, ali drevna kineska mudrost kaže: „Ne plašite se da idete polako, već da stojite u mestu”.

*Zamenik direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu