„Čar­li” pro­sla­vio 60. ro­đen­dan

Ki­fle, po­ga­či­ce i bu­rek, pra­vlje­ne 60 go­di­na po is­toj re­cep­tu­ri sva­ko­dnev­no u Bra­će Ju­go­vi­ća, pri­vla­če ve­li­ki broj sta­rih i no­vih mu­šte­ri­ja. Zbog ro­đen­da­na ko­ji je pe­ka­ra pro­sla­vi­la ove ne­de­lje, ulaz je ukra­šen i ba­lo­ni­ma. Go­to­vo da ne­ma oso­be ko­ju mi­ris to­plog pe­ci­va ko­ji se ši­ri ovom uli­com ne od­ve­de u pe­ka­ru „Čar­li’’, osno­va­nu 1. ok­to­bra 1964. go­di­ne. Otvo­rio ju je Sre­ten Spa­so­vić zva­ni Cu­ca, i od pro­šlog ve­ka ni­je pro­me­njen ni­je­dan pro­iz­vod, kao ni iz­gled pe­ka­re. Sva je u dr­ve­tu, sa fo­to­gra­fi­ja­ma sta­rog Be­o­gra­da, kao i Čar­li­ja Ča­pli­na, po ko­me je do­bi­la i na­ziv. Na­kon Cu­ci­ne smr­ti, po­sao je pre­u­ze­la nje­go­va že­na, Na­de­žda, i u svo­joj de­ve­toj de­ce­ni­ji sva­ki dan do­la­zi u pe­ka­ru, obi­la­zi rad­ni­ke, raz­go­va­ra sa mu­šte­ri­ja­ma. Za­po­sle­ne, ka­ko nam je ob­ja­sni­la, ne me­nja­ju, i svi se u pe­ka­ri za­dr­ža­va­ju do pen­zi­je.

– Sa­da ra­di dru­ga ge­ne­ra­ci­ja. Pr­vu pe­ka­ru je u Ska­dar­skoj 1942. go­di­ne po­kre­nuo moj sve­kar. Imao je če­ti­ri si­na, dvo­ji­ca su se odvo­ji­la i na­pra­vi­la po­sao ov­de, dvo­ji­ca su osta­la u toj pe­ka­ri. Kva­li­tet pro­iz­vo­da je isti, za­to ima­mo stal­ne mu­šte­ri­je, ba­ke i de­ke ko­ji su do­vo­di­li svo­ju de­cu, unu­či­će i oni su na­sta­vi­li da do­la­ze – ob­ja­sni­la je ona.

Na­gla­si­la je da je kva­li­tet pro­iz­vo­da go­di­na­ma isti jer ne ko­ri­ste adi­ti­ve.

– Na­sta­vi­li smo da pra­vi­mo tri pro­iz­vo­da jer zna­mo da će se ta­ko kva­li­tet odr­ža­ti. Lo­kal ima 60 kva­dra­ta, peć je ve­li­ka, ne mo­že­mo vi­še pro­iz­vo­da da pra­vi­mo – re­kla je ona.

Za­po­sle­ni ši­ro­kim osme­hom sva­ki dan do­če­ku­ju mu­šte­ri­je. Ukup­no ih je se­dam. Lji­lja­na Ilić u ovoj pe­ka­ri ra­di 34 go­di­ne, a po­če­la je kad je na­vr­ši­la 18. Njen ujak bio je glav­ni maj­stor i pr­vi je po­čeo da pra­vi ču­ve­ne ki­fle. Nje­ga je za­me­nio Mi­lun, za ko­ga se Lji­lja­na uda­la. Na­sle­dio ga je Đe­mal, i ta­ko je „Čar­li” u 60 go­di­na imao tri maj­sto­ra.

Gu­žva je go­to­vo sva­ki put kad se uđe u pe­ka­ru, a pre­ma Na­de­ždi­nim re­či­ma, do­la­ze i mla­di.

– Po­če­la je i omla­di­na da do­la­zi, nije tač­no da oni vole sa­mo pi­cu, vole i naš burek i pogačice. Ne­ma­mo pro­ble­ma sa kon­ku­ren­ci­jom jer ima­mo stalne muš­terije, ima­mo sa­mo tri pro­iz­vo­da – burek s mesom, sa spanaćem, sa si­rom, slane i neslane pogačice i kifle, i obič­ne pogačice i sa čvar­ci­ma. Ne sta­vlja­mo aditive, to zna­ju na­še muš­terije, adi­tiv se od­mah oseti, su­tra se uzeleni – re­kla je ona.

„Čar­li” je otvo­ren rad­nim da­ni­ma od 6 do 16 ča­so­va i su­bo­tom do 14 sa­ti, a maj­stor već u po­la če­ti­ri uju­tru po­či­nje da me­si i spre­ma pro­iz­vo­de.