Da književnost ne bude sa ovog sveta

Ćelije kod Lajkovca - Ovogodišnji dobitnik Nagrade „Radovan Beli Marković” za najbolju knjigu proze na srpskom jeziku objavljenu u 2023/2024. godini je Aleksandar Gatalica za zbirku priča „Druga violina i druge priče” u izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada. U konkurenciji za pre dve godine ustanovljeno vredno književno priznanje koje nosi ime čuvenog književnika bilo je 106 književnih naslova, a žiri kojim je predsedavala dr Slađana Ilić, književni kritičar, esejista i pripovedač, jednoglasno je doneo odluku da laureat bude Gatalica. Priznanje koje dodeljuje lajkovačka biblioteka uz podršku opštine Lajkovac uručeno je juče, na dan kada je rođen Radovan Beli Marković u porti manastira Svetog Georgija u Ćelijama kod Lajkovca, rodnom mestu velikog pisca.

Obrazlažući odluku žirija, predsednica dr Slađana Ilić je navela da u četrnaest pripovednih celina, koje sadrže prolog i epilog, sagledavamo univerzalnost muzike kroz sudbine junaka, velikih muzičkih izvođača. Komunikacija putem muzike i muzika kao smisao života, centralni su motivi ove knjige, ocenila je ona i dodala da čak i pasioniranim ljubiteljima klasike, ona, izvesno, otkriva i njene posve skrivene moći, iznenađuje ih.

– S obzirom na to da je Aleksandar Gatalica pripovedač prepoznatljivog stila i poetike, reprezentativan predstavnik pavićevskog krila postmodernizma, kojem je i sam Radovan Beli Marković pripadao, i da je Gataličino delo unekoliko u dosluhu sa konceptom pripovedanog mesta kakvo je Radovan Beli Marković izumeo, smatramo da je on dostojan dobitnik nagrade koja nosi ime najneobičnijeg savremenog srpskog pisca – zaključila je predsednica žirija.

Literata lajkovački Radovan Beli Marković uspeo je u nečemu što je, koliko se čini, teško, a zapravo je veoma jednostavno – Radovan je napravio drugi svet, počeo je svoju besedu dobitnik nagrade Aleksandar Gatalica.

– Od svoje okoline, od svojih Ćelija, od svog Lajkovca, od Kolubare on je napravio drugi svet. Kao pisac moram kazati da to koliko je teško toliko je i jednostavno. Bitna je odluka u glavi o tome šta je književnost. Za Radovana Belog Markovića književnost nije bila sa ovog sveta i s tim se potpuno slažem. Od prve knjige želim i gledam na to tako da ni moja književnost nije sa ovog sveta - rekao je Gatalica, odmah postavivši i pitanje sa kog je sveta književnost ako nije sa ovog.

– Sa jednog sveta idealnih proporcija, sa jednog sveta idealne etike, sa jednog sveta idealnih slika, sa jednog arhetipskog sveta, što je možda i ponajvažnije. Drugo pitanje koje možete da uputite je gde ide ta književnost koja nije sa ovog sveta, u kakvom je ona dosluhu sa ovim svetom. Ona je u ozbiljnom i veoma važnom dosluhu sa ovim svetom, svetom oko nas. Ona unapređuje, dograđuje, doziđuje svet lepotom reči. A nema srpskog pisca u novije vreme koji je imao toliku lepotu reči, toliku lepotu izraza, toliku lepotu rečenice, toliku lepotu opisa kao Radovan Beli Marković, toliku lepotu ćirilice... – rekao je Gatalica izrazivši duboko uverenje da kad se zaokruži taj idealni svet književnosti Radovana Belog Markovića on počinje da utiče na ovaj stvarni svet.

– Jer, ako ne utiče, onda, gde živimo? U nekom kosmosu, u nekom sazvežđu, to nema pravi smisao i nema puni smisao. Književnost Radovana Belog Markovića je imala pravi, puni i potpuni smisao. Ona je arhetipske predstave njegovog kraja, idealizovane, idealne, vratila natrag njegovom kraju, obogatila Lajkovac, Ćelije, Valjevo. I jednostavno bi vam bilo da vam kažem da je obogatila jezik, da je obogatila nasleđe, da je obogatila pismo, ali ja živim u dubokom uverenju da je ta književnost obogatila i ovu travu i ovo drveće i ovo nebo... I onda dođete do situacije da pisac postaje više od čoveka koji zapisuje reči, on postane ono što je od antike bio, bar neki i retki, postaje profeta, postaje čovek sa posebnim uvidima... I onda se dešava još jedan fenomen, da vi više nemate tog čoveka. Radovan je svoje napisao, podigao u nebo kao zidanicu, kao nebesku crkvu. Vratila se dole svojim temeljima i vi više nemate potrebe da kažete: „Da, to je taj čovek koji je napisao nešto”. To postaje nešto nalik narodnoj književnosti... Ako ima nešto čemu u 60. godini kao pisac, nakon 34 godine pisanja, stremim, to je to. Koliko ću uspeti, ne znam. Znam da je Radovan uspeo – rekao je Aleksandar Gatalica.