„Jelena Anžujska“ u Beogradu

Beogradska premijera predstave „Jelena Anžujska“ nastala prema dramskom tekstu Jelene Kajgo  u režiji Tatjane Mandić Rigonat koja potpisuje i  dramaturgiji i izbor muzike biće izvedena u utorak uveče, 5. novembra od 20. 30 sati na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu.  Stefan Savković je kostimograf, Vesna Popović radi scenografiju, a Jelena Tvrdišić zadužena je za video. Predstava je nastala u koprodukciji Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, festivala „Ćirilicom” u Budvi, Narodne biblioteke Budva i „Kultura sada” iz Beograda, a osvetljava život i lik jedne od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka, kraljice: Jelene Anžujske.

-Bilo mi je veliko zadovoljstvo i veliki izazov osvetliti kroz dramsku strukturu život i lik kraljice Jelene Anžujske, žene kralja Uroša Prvog, i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Ne samo zato što je bila dugogodišnja vladarka Zetske oblasti, pa samim tim uticala u velikoj meri na politiku tadašnje Srbije, već na prvom mestu zato što je, kao visoko obrazovana ličnost, doprinosila razvoju pismenosti i graditeljstva, pomažući izgradnju brojnih crkava i manastira i otvarajući škole za mlade žene pri svojim dvorovima. Kroz njen život, pa tako i kroz dramu, prelamaju se uzbudljive istorijske okolnosti, kada Srbija, u stalnim trvenjima između Mlečana, Tatara, Bugara, Latina, Romeja..., postaje bogata i moćna država, i u velikoj meri utiče na političke okolnosti i sliku Evrope tog vremena,  kaže Jelena Kajgo, dok Tatjana Mandić Rigonat ističe da režiranje praizvedbe domaće drame predstavlja posebnu radost.

-Jelena Anžujska je fascinantna istorijska ličnost koja širinom svojih pogleda na život i svojim delima prevazilazi okvire srednjeg veka. Ali, život Jelene Anžujske prekrila je tišina vekova. Drama je inspirativna zbog odnosa prema istorijskim činjenicama i istorijskim prazninama koje pokreću maštu. Mozaičke je strukture, s akcentom na porodičnim krvavim odnosima zbog otimanja o vlast: krunu. Moglo bi se reći da je to drama o Jeleni, ženi, majci, vladarki i svima oko nje, mužu, sinovima, unuku, kroz istorijske datosti. Očevi i sinovi, braća, ispisuju jednu šekspirijansku hroniku. U drami postoji i lik Jelenine kćerke Brnče, i taj lik za mene je bio impuls za građenje strukture predstave, jer je u potpunosti sazdan na fantaziji. Tako da sam predstavu oblikovala kao scenski životopis ili žitije Jelene Anžujske po njenoj kćerki Brnči, s akcentom na prosvetiteljskom radu Jelene Anžujske i poetskoj istini o njenom životu, kaže Tatjana Mandić Rigonat  

Naslovnu ulogu tumači gošća Marija Bergam, a u podeli su i  Nikola Milojević (Kralj Uroš), Nadežda Jakovljević (Brnča), Bogdan Milojević (Kralj Dragutin/ sin), Avram Cvetković (Kralj Milutin/ sin) , Ilija Ivanović (Stefan Dečanski) i prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Branko Vidaković koji, kao gost, nastupa u ulozi poverenika Radana.