Predsednica poziva na pobunu

Prva žena Gruzije kategorična je da neće priznati rezultate izjašnjavanja građana za sastav novog parlamenta, održanih tokom vikenda u ovoj bivšoj sovjetskoj republici, koji pokazuju da je vladajuća stranka Gruzijski san pobedila sa osvojenih gotovo 54 odsto glasova birača. Međutim, predsednica Salome Zurabišvili tvrdi da je Gruzijski san osvojio samo oko 40 procenata.

Ona čvrsto stoji na stanovištu da je izbore dobila, „evropska Gruzija, uprkos očiglednim pokušajima da se glasački proces naruši”. Prema rečima predsednice, njena zemlja je „žrtva ruske specijalne operacije, novog oblika hibridnog rata koji se vodi protiv ovdašnjeg kavkaskog naroda i države”.

Tim povodom Zurabišvilijeva je tokom vikenda održala seriju hitnih sastanaka sa predstavnicima različitih opozicionih stranaka i uputila apel zapadnim zemljama da ne priznaju izborne rezultate. Na istup predsednice odmah je usledio i odgovor Mamuka Mdinaradzea, prvog čoveka pobedničke partije Gruzijski san: „Mi više nemamo šefa države, na čelu zemlje je agent, lider radikalne opozicije.”

Na osnovu obrađenih listića sa 3.110 od ukupno 3.111 glasačkih mesta, u novi parlament ušle su i četiri opozicione partije koje su dobile poverenje ukupno 37,78 odsto punoletnih građana.

Međutim, kako to u poslednje vreme često biva u jednom broju država koje su pod lupom pažnje evropskih institucija, ovakva izborna odluka dovedena je u pitanje. Priče o nameštanju rezultata pojavile su se u zapadnim medijima i pre nego što su oni obelodanjeni. Takođe, zabeleženi su i fizički sukobi birača, mada nije sasvim razjašnjeno ko ih je izazvao. Ipak, osnovni problem, kako se sada ispostavlja, nije toliko sam tok izbora, koliko odluka većine Gruzina da im je i dalje bliži nekadašnji saveznik Rusija nego „neizvesnost” koja ih čeka ukoliko se priklone zahtevima administracije iz Brisela.

Kako su preneli mediji, glavna borba vodila se između pobedničke partije koja se otvoreno zalaže za održavanje dobrih odnosa sa Moskvom, i opozicije finansirane od strane Zapada, kojoj je naklonjena i predsednica. U tom tonu je reagovala i Zurabišvilijeva pozivajući građane na masovne proteste.

Na pitanje Rojtersa da li direktno optužuje Rusiju da je pomogla u falsifikovanju izbora u Gruziji, Zurabišvilijeva je odgovorila odrečno, navodeći da se optužba odnosi na metodologiju koja je korišćena, odnosno predizbornu propagandu koja je bila, kako je navela, kopi-pejst klipova i snimaka koji su korišćeni tokom predsedničkih izbora u Rusiji. Zurabišvilijeva takođe tvrdi da su gruzijske vlasti imale podršku „najverovatnije ruske Federalne službe bezbednosti. Kremlj je juče demantovao da se Rusija mešala u izbore u Gruziji, tvrdeći da je Zapad pokušao da destabilizuje situaciju u toj zemlji.

Neslaganje predsednice sa većinom sopstvenog naroda neodoljivo podseća na sličnu reakciju moldavske predsednice Maje Sandu nakon prošlonedeljnih izbora u njenoj zemlji, i u ogromnoj meri se uklapa u agendu kojom, posle rastakanja Sovjetskog Saveza, sledi i potpuno razdvajanje naroda bivše socijalističke zajednice.

Prvi korak opozicija je već povukla: dve partije koje su obezbedile mesta u novom parlamentu odlučile su da odbiju poslaničke mandate. Reč je o Koaliciji za promene i stranci Jedinstvo – Nacionalni pokret nekadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija, koji je utočište našao u Ukrajini. Slično je postupila i stranka Za Gruziju. Ona prva je čak zatražila od Centralne izborne komisije da poništi njihove partijske spiskove kako niko u parlamentu ne bi mogao da zameni poslanike koji su odbili glasovima birača obezbeđene mandate.

Gruzija je, podsetimo, smeštena na raskršću Evrope i Azije. Njen značaj proizilazi iz geostrateškog položaja, kulturnog nasleđa i prirodnih resursa. Graniči se sa Rusijom na severu, Turskom i Jermenijom na jugu i Crnim morem na zapadu. To je čini važnom raskrsnicom za transport energenata i robe između Evrope i Azije. Takođe, ova zemlja je ključni tranzitni put za naftovode i gasovode koji povezuju Kaspijski region sa Evropom. Baku–Tbilisi–Džejhan cevovod, na primer, značajan je koridor koji omogućava promet nafte bez prolaska kroz Rusiju. Pritisnuta od strane NATO-a i EU sa jedne i vojnog jačanja Rusije sa druge strane, ova kavkaska republika mora da se snađe u okolnostima koje joj nameće i sve veći uticaj Turske kao prilično svojeglavog pripadnika zapadne vojne alijanse. U globalnim promenama odlučivati se samo za jednu stranu moglo bi stoga biti dugoročno pogrešno. Istovremeno, ostati usamljen takođe nije dobro rešenje.

U slučaju Gruzije kao i Moldavije i sličnih država, jednako na zapadu kao i na istoku planete, pravo razrešenje pomenute dileme istovremeno je i pokušaj samoodržanja kao nezavisnih društava. Problem je, međutim, u tome što ni zapadu ni istoku ne odgovara opstanak zemlje koja bi svojim primerom mogla da utiče na neposredne susede, pa i šire. Pogotovo na tako osetljivom terenu.

Borelj: Orban ne predstavlja EU u Tbilisiju

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj izjavio je juče da mađarski premijer Viktor Orban „ne predstavlja” Evropsku uniju tokom jučerašnje posete Gruziji. „Šta god da gospodin Orban kaže tokom posete Gruziji, on ne predstavlja Evropsku uniju. Rotirajući predsednik unije nema ovlašćenja u spoljnoj politici”, rekao je Borelj za španski javni radio RNE.