Pomozimo ježevima da prežive, preti im nestanak

U poslednjih deset godina broj ježeva u Evropi opao je za skoro trećinu. Ako se nastavi ovaj trend ježevi neće preživeti 21. vek.

Broj zapadnoevropskih ježeva je u dramatičnom je padu. Zbog toga su ovim mali sisari po prvi put dospeli na „crvenu listu“ ugroženih vrsta, prema merilima Međunarodne unije za zaštitu prirode.

Ježevi su nekada bili uobičajna pojava širom Evrope, međutima poslednjih godina siutacija se naglo promenila. Intezivna poljoprivreda, sve više automobila i saobraćajnica, pesticidi, klimatske promene, sve to utiče na uništavanje njihovih staništa. i putevi guraju ih ka izumiranju, koji su fragmentirali njihovo stanište. Pesticidi ubijaju insekte koje ježevi jedu i mogu da ih direktno otruju.

Posebno su ugroženi u Velikoj Britaniji gde su decenijama bili simbol za tamošnje divlje životinje, čak su nekoliko puta proglašavani za omiljenu divlju životinju na Ostrvu.  

Ali najnoviji izveštaji govore da ježevi ubrzano izumiru.

Zapadnoevropski jež (Erinaceus europaeus), između ostalog, nalazi se u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji i delovima Skandinavije, prenosi Bi-Bi-Si.

U poslednjih deset godina, taj broj je opao za između 16 i 33 odsto, u zavisnosti od zemlje. Nema pouzdanih podataka o ukupnom broju ježeva. Ježevi obično imaju potomstvo samo jednom godišnje.

Skala ugroženosi Međunarodne unije za zaštitu prirode ima sedam nivoa, od „neugroženog”do „izumrlog”.

Crvena lista postoji od 1964. godine i sada obuhvata više od 166.000 životinjskih i biljnih vrsta, od kojih je dobrih 46.000 ugroženo.