Umetnička dela autora svih generacija

Kovin – Postoji najmanje 151 „razlog” da publika poseti Galeriju Centra za kulturu Kovin i do 1. novembra obiđe, napominju ovde, jednu od trenutno najvećih izložbi u zemlji, „38. Oktobarski salon”. Ovogodišnja likovna smotra donosi dela stvaralaca iz čitave Srbije, a prvi put zadobija i internacionalni karakter učešćem umetnika iz Rusije i Bugarske. Sa osnovnom idejom prezentacije savremenog umetničkog stvaralaštva, svojvrsni oktobarski likovni susreti okupljaju bezmalo četiri decenije autore različitih umetničkih orijentacija, koji su i ove godine prošli žiriranje u kategorijama slikarstvo, skulptura, grafika, crtež, kao i u oblasti proširenih mediji.

Prema navodima, organizatora, žiri u sastavu prof. Mirjana Šimunovački Šunjevarić, Miroljub Filipović Filimir, likovni umetnik i prof. dr Nikola Šuica, istoričar umetnosti, sagledali su dela likovne i primenjene umetnosti raznovrsnih pristupa i orijentacija i iskazali zadovoljstvo odzivom i kvalitetom ponuđenih dela. Draž svega je, napominje tročlani žiri u obrazloženju, što se nameću društveni konteksti, samotna usredsređenost, konflikti, stvaralački motivi i izazovi za raznovrsnu izložbu, a sada i izražajnost drugih sredina.

„Ne može se ispričati tok jedne radnje unutar ponude i slojeva tih više od  stotinu pristupa u svim izrazima i tehnikama, već se odrediti kao odgovorni čin spektralnih stvaralačkih domašaja. Otud postavka nudi, kao i pri svakom susretu i svakom razgovoru, međuljudske odnose, psihološke profile, društvena kretanja i kontekst, stanja izgleda prirode, jednako i mašte, gde teče duh vremena već treće decenije ovog veka. Sve se, uvek, za posmatrača dešava istovremeno, nalik na putovanja naših opažanja i volje da pristupimo doživljajima koje eksponati nude”, ocena je kritike.

Ističe se da je poseban kvalitet Oktobarskog salona u Kovinu zastupljenost dela umetnika svih generacija. Ona, kako se navodi, zaslužuju pažnju javnosti, uz napomenu žirija da izražava zadovoljstvo, kako odzivom, tako ništa manje njihovim kvalitetom,  te su dodeljene četiri nagrade, kao i dvanaest pohvala.

Za slikarstvo nagrada je pripala proslavljenom slikaru Vasiliju Vasi Dolovačkom, a u konkurenciji skulptura, najuspelija je ona Ljubomira Lackovića. U kategoriji „Grafika i crtež“ najuspešnije se predstavio Milan Stašević, a u oblasti „Fotografija i prošireni mediji“ (alternativne tehnike), nagrada je otišla u ruke Branislava Brkića.  Specijalnu nagradu za mozaik osvojili su Milan Kužner i Dimitrije Vasić, dok je epitet najbolje izložbe, između dva dalona, ponela postavka slika Sofije Ječine.

Povelja za izuzetan doprinos razvoju vizuelnih umetnosti dodeljena je posthumno likovnom umetniku, Radovanu Mići Trnavcu i  uredniku programa u Galeriji kovinskog Centra za kulturu, Milanu Živkoviću.