Amerika bira predsednika, Harisova u izbornoj noći u Vašingtonu, Tramp na Floridi
Amerikanci su izašli na birališta kako bi izabrali novog, 47. predsednika SAD, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Ovo su 60. predsednički izbori po redu, a održavaju se zajedno sa izborima za sva mesta Predstavničkog doma, i 33 mesta Senata.
Ove godine, građani SAD biraće između demokratskog kandidata Kamale Haris i kandidata republikanaca Donalda Trampa, a pobednik će četiri godine služiti u Beloj kući, počev od 20. januara 2025. godine.
Gde su kandidati u izbornoj noći
01.00 - Kandidatkinja Demokratske stranke Kamala Haris provešće izbornu noć u Vašingtonu, dok će njen rival na predsedničkim izborima u SAD, republikanac Donald Tramp, čekati rezultate u saveznoj državi Florida.
Kamala Haris, potpredsednica SAD, čekaće rezultate na vašingtonskom Univerzitetu Hauard, na kojem je 1986. diplomirala ekonomiju i političke nauke.
Ispred zgrade Univerziteta Hauard večeras su se okupile pristalice Kamale Haris, koja će u slučaju pobede postati prva žena, prva crnkinja i prva osoba azijskog porekla na čelu SAD.
Tramp, predsednik od 2017. do 2021. godine, večeraće na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi s porodicom, prijateljima i donatorima među kojima je i milijarder Ilon Mask, i provešće sa njima narednih nekoliko sati, navodi Bi-bi-si.
On će kasnije tokom noći u Palm Biču otići u halu koju su republikanci odabrali za doček rezultata u izbornoj noći. Na tom mestu je okačen veliki transparent „Tramp će to srediti”, što je bio njegov čest slogan u kampanji.
Amerikanci biraju između Haris i Trampa na jednim od najneizvesnijih predsedničkih izbora u toj zemlji čiji bi ishod mogao da ima posledice po američku demokratiju i veliki uticaj na svet.
Najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazala su da su kandidati gotovo izjednačeni, dok su vodeće svetske kladionice neznatnu prednost davale Trampu.
Zatvorena prva birališta: Od 175.000 glasova, Trampu otišlo 110.000
00/40 - U pojedinim američkim saveznim državama neka biračka mesta su već zatvorena, pa je na osnovu 175.000 glasova, kandidatu republikanaca Donaldu Trampu otišlo 110.000, objavio je Si-En-En.
Preostalih 65.000 dobila je kandidat demokrata Kamala Haris.
Ovi rezultati ne znače mnogo, jer će se pojedina biračka mesta, poput onih u saveznim državama Havaji i Aljaska, zatvoriti u 6.00 po srednjeevropskom vremenu.
Kolebljive države – koja su ključna mesta
00.45 - Istorijski, većina država je tradicionalno opredeljena za jednu od stranaka, pa se kampanja fokusira na nekoliko kolebljivih država (swing states), gde ishod glasanja nije očekivan.
Za razliku od, na primer, Kalifornije, gde obično pobeđuju demokrate, ili Teksasa, koji je uobičajeno republikanski, kolebljive države menjaju raspoloženje i mogu preći sa jedne strane na drugu.
Na izborima 2024. godine, ključne kolebljive destinacije na izbornoj mapi su Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.
Moguće je i da još neka od 50 saveznih država promeni stranu i stranačku boju, ali ankete govore da su izbori u ovih sedam najneizvesniji.
Lista ključnih država sa brojevima elektora:
Pensilvanija – 19 elektora
Džordžija – 16 elektora
Severna Karolina – 16 elektora
Mičigen – 15 elektora
Arizona – 11 elektora
Viskonsin – 10 elektora
Nevada – 6 elektora
Veći deo Indijane i Kentakija glasao
00.30 - Većina birališta u delovima Indijane i Kentakija su zatvorena, a glasanje se uskoro završava u još šest država, uključujući Džordžiju, jednu od kolebljivih država koje bi mogle da odluče ishod izbora.
Čini se da je izlaznost u ovim saveznim državama velika.
Okrug Kambrija, kvar na glasačkim mašinama i lavina teorija zavere
00:06 - Tehnički problemi u okrugu Kambrija u Pensilvaniji izazvali su početne probleme glasačima u toj državi, jer mašine nisu mogle da skeniraju listiće. Kambrija se nalazi u sredini ove države i u njoj živi oko 130.000 stanovnika.
Najvažniji gradići su Ebensboro i Džonstaun, u kojem je svojevremeno Brus Springstin radio kao građevinski radnik. U tom okrugu su dva koledža - Sent Frensis u Loretu i Maunt Aloišijus u Kresonu.
Okrug Kambrija, još od sudara starijeg Džordža Buša i Majkla Dukakisa 1988. godine, važi za prorepublikanski deo Pensilvanije, koji ponekada glasa i za demokrate.
Kvar na softveru glasačkih mašina, koji je u međuvremenu otklonjen, pokrenuo je lavinu teorija zavere, na kojima već mesecima insistira izborni štab Donalda Trampa.
Glasači koji su na biračka mesta stigli pre nego što je kvar otklonjen, a listiće su pohranili u posebne kutije. Ti glasovi će biti naknadno prebrojani.
Kladionice: Trampu se trenutno daju 61.5 odsto šansi za pobedu
23.45 - Prošlo je nekoliko časova otkako su otvorena glasačka mesta na izborima u SAD, a u ovom trenutku, oko 23.30 po srednjeevropskom vremenu, odnosno, 15.30 po njujorškom, kladionice daju prednost republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.
Prema britanskoj kladionici Bet365, pobeda Trampa plaća se kvotom 1.57, dok je koeficijent na demokratskog kandidata Kamalu Haris 3.50.
U procentima, to je oko 61.5 odsto za Trampa, odnosno 38,5 odsto za Haris.
U pitanju je uživo klađenje, a kvote će se, izvesno, menjati tokom noći.
Uoči otvaranja biračkih mesta šanse za pobedu Trampa bile su u kladionicma 52 odsto, naspram 48 procenata za Kamalu Haris.
Mask uručio poslednju od 18 milionskih nagrada biračima koji glasaju za Trampa
22.40 - Ilon Mask, američki milijarder koji podržava predsedničkog kandidata Reopublikanske stranke Donalda Trampa, dodelio je danas poslednju nagradu od milion dolara registrovanom biraču u Mičigenu koji je glasao za Trampa, čime je okončana lutrija America PAC koja je privukla pažnju federalnih i lokalnih vlasti.
Politička grupa pod nazivom America PAC objavila je danas popodne ime poslednjeg dobitnika, dan nakon što je sudija u Pensilvaniji odbio da obustavi program dodele nagrade, prenosi Si-En-En.
U međuvremenu, okružni tužilac Filadelfije podneo je žalbu tražeći da se nagradna igra zaustavi jer krši državni zakoni o igrama na sreću.
"Hvala svima koji su se prijavili u znak podrške pravima na slobodu govora i nošenja oružja", saopšteno je iz America PAC na platformi Iks.
Ova grupa koja podržava Donalda Trampa dodelila je nagrade od po milion dolara za 18 registrovanih glasača u ključnim državama, uprkos posebnom upozorenju američkog ministarstva pravde da bi ova akcija mogla da predstavlja kršenje saveznih zakona o kupovini glasova.
Nacionalna garda mobilisana u 15 saveznih država
22.00 - Na dan predsedničkih izbora u SAD Nacionalna garda (NG) je mobilisana u 15 saveznih država, izjavio je portparol Nacionalne garde.
"Više od 250 pripadnika Nacionalne garde pruža podršku na dan izbora u 15 saveznih država", rekao je portparol, prenosi Si-En-En.
Prema njegovim rečima, pripadnici Nacionalne garde su mobilisani u sledećim državama: Alabama, Arizona, Delaver, Havaji, Ilinois, Ajova, Novi Meksiko, Severna Karolina, Oregon, Pensilvanija, Tenesii, Teksas, Vašington, Viskonsin i Zapadna Virdžinija.
Oko polovine angažovanih pripadnika NG pomaže u operacijama vezanim za sajber bezbednost, a ostatak trupa pruža podršku u skladu sa lokalnim bezbednosnim zahtevima.
Iz štaba NG je saopšteno da je oko 85 pripadnika u pripravnosti u Koloradu, Vašingtonu DC, Floridi i Nevadi.
Zbog mogućih građanskih nemira tokom i nakon predsedničkih izbora, Nacionalna garda je u pripravnosti u nekoliko država, uključujući Vašington i Oregon, gde su hiljade glasačkih listića oštećene ili uništene nakon što su najmanje tri kutije za predaju glasova zapaljene.
Bez većih incidenata
21.30 - Izborni zvaničnici širom SAD obećali su da će podržati integritet glasanja i pozvali birače da "ne budu zavedeni teorijama zavere", prenosi Si-En-En.
Do danas su prijavljena samo manja kašnjenja zbog sitnijih kvarova u opremi. Agencija za sajber bezbednost i bezbednost infrastrukture saopštila je da od jutros nije bilo incidenata od nacionalnog značaja koji bi uticali na bezbednost izborne infrastrukture.
FBI uhapsio dve osobe u Mičigenu zbog pretnji na izborima
20.20 - Agenti FBI-ja uhapsili su dve osobe u Mičigenu zbog izbornih pretnji, prenosi BBC, pozivajući se na pisanje američkih medija.
Detroit njuz navodi da je jedan osumnjičeni povezan sa zaverom za ubistvo Donalda Trampa.
Muškarac po imenu Ajzak Sisel, koji je navodno objavljivao na društvenoj mreći Redit pod korisničkim imenom "ShootUpTrumpRally", rekao je istražiteljima da veruje da bi "sve bilo bolje da je Tramp mrtav".
U drugom krivičnom predmetu koji je pokrenut danas, Kristofer Klej Pirs (46) iz Džeksona optužen je za pretnje neidentifikovanom komitetu za političku akciju (PAC) povezanom sa demokratama u poslednje dve godine.
Pirsa je navodno ranije upozorio FBI da bi mogao biti optužen za zločin ako nastavi da objavljuje pretnje na internetu, ali je nastavio da uznemirava grupu orijentisanu na demokrate.
Prva biračka mesta zatvaraju se u ponoć, a poslednja u 7 sati ujutro
19.30 - U svim saveznim državama SAD otvorena su biračka mesta a poslednja birališta otvorena su na Havajima u 18 sati.
Havaji će biti jedna od poslednjih država koja će zatvoriti glasačka mesta sutra u 6 sati ujutro, dok će neke lokacije na Aljasci ostati otvorene sat vremena kasnije
Izborni zvaničnici širom SAD obećali su da će podržati integritet glasanja i pozvali birače da ne budu zavedeni teorijama zavere, prenosi CNN.
Do danas su prijavljena samo manja kašnjenja zbog sitnijih kvarova u opremi.
Agencija za sajber bezbednost i bezbednost infrastrukture saopštila je da od jutros nije bilo incidenata od nacionalnog značaja koji bi uticali na bezbednost izborne infrastrukture.
Prema najnovijim podacima iz 48 država i okruga Kolumbija 83 miliona ljudi je već glasalo, što je više od polovine od oko 158 miliona glasova datih za predsednika 2020. godine, ali je znatno niže od ukupnog broja predizbornih glasova te godine, kada je otprilike 70 odsto birača odlučilo da glasa putem pošte ili ranije.
Pensilvanija i Florida očekuju brzo prebrojavanje glasačkih listića: rezultati izbora u Floridi biće poznati do trenutka kada "odete u krevet večeras", rekao je državni sekretar Floride Kord Bird.
Komesar grada Filadelfije Set Blustajn rekao je da veruje da će brojanje glasačkih listića ići "mnogo brže" u izbornom ciklusu 2024. u poređenju sa 2020.
"Nadamo se, ako sve bude išlo glatko“, biće završeno do sredu u podne", rekao je on.
Prva biračka mesta zatvaraju se u ponoć, a poslednja u 7 sati ujutro.
Rezultati se objavljuju od države do države u roku od nekoliko sati od zatvaranja birališta.
Rezultati sa prvog biračkog mesta već su poznati: prema lokalnim vlastima, stanovnici sela Diksvil Noč, u državi Nju Hempšir, dali su po tri glasa za demokratskog kandidata Kamalu Haris i republikanca Donalda Trampa.
Preokret na kladionicama
18.55 - Kladionica Polimarket, na dan američkih izbora, beleži sve veće šanse Donalda Trampa da postane predsednik.
Na toj platformi u ovom trenutku Tramp ima 62,3 odsto šanse da pobedi, dok Kamala Haris ima 37,8.
Sinoć su procene bile 58% za Trampa i 42% za Haris.
Na Polimarketu, gde se procenti ažuriraju u realnom vremenu, Tramp i Haris su bili najbliži po šansama 3. novembra, kada je Tramp imao 53%, a Haris 47%. Pre mesec dana, bili su potpuno izjednačeni.
Donald Tramp glasao na predsedničkim izborima
18.45 - Kandidat za predsednika SAD iz republikanske stranke Donald Tramp je glasao u Palm Biču na Floridi i rekao da je njegova poslednja predsednička kampanja bila najbolja do sada.
„Vodio sam sjajnu kampanju. Rekao bih da je ovo najbolja kampanja koju smo vodili”, rekao je on.
Tramp je na glasanje došao zajedno sa suprugom Melanijom.
On je dodao da mu se čini da „konzervatici glasaju veoma snažno”.
Donald Tramp glasao na predsedničkim izborima
Kandidat za predsednika SAD iz republikanske stranke Donald Tramp je glasao u Palm Biču na Floridi i rekao da je njegova poslednja predsednička kampanja bila najbolja do sada.
„Vodio sam sjajnu kampanju. Rekao bih da je ovo najbolja kampanja koju smo vodili”, rekao je on.
Tramp je na glasanje došao zajedno sa suprugom Melanijom.
On je dodao da mu se čini da „konzervatici glasaju veoma snažno”.
Donald Tramp glasao na predsedničkim izborima
Kandidat za predsednika SAD iz republikanske stranke Donald Tramp je glasao u Palm Biču na Floridi i rekao da je njegova poslednja predsednička kampanja bila najbolja do sada.
„Vodio sam sjajnu kampanju. Rekao bih da je ovo najbolja kampanja koju smo vodili”, rekao je on.
Tramp je na glasanje došao zajedno sa suprugom Melanijom.
On je dodao da mu se čini da „konzervatici glasaju veoma snažno”.
Zaharova: Rusija odbacuje optužbe SAD za mešanje u izbore
18.30 - Rusija odbacuje tvrdnje američkih obaveštajnih agencija o navodnom mešanju u izbore u SAD i širenju laži o njima, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
„Sada se ceo svet ukočio ne u iščekivanju, već u stvari od užasa izbornih procesa koji se odvijaju u SAD, da im se neko meša u izbore. Obaveštajne službe su već ponovo optužile Rusiju i druge zemlje da šire laži o američkim izborima i da navodno šire laži u američkom društvu. Ako slušate dva američka kandidata za predsednika kako se međusobno optužuju da lažu, onda druge zemlje nemaju šta da rade ovde”, navela je Zaharova, prenosi TAŠ.
Ranije su FBI, Nacionalna obaveštajna agencija i Agencija za sajber bezbednost i zaštitu infrastrukture saopštila da su pojedinci navodno povezani sa Rusijom izmislili video koji kruži društvenim mrežama o prevari birača u državi Džordžija.
Kasnije je ruska ambasada u Vašingtonu saopštila da je SAD tradicionalno pre glasanja optužuje Moskvu za mešanje u izbore.
Oglasio se Tramp
17.00 - Republikanski kandidat za predsednika SAD, Donald Tramp, oglasio se na platformi Iks i poslao snažnu poruku američkim građanima.
"Sada je zvanično DAN IZBORA! Ovo će biti najvažniji dan u američkoj istoriji. Entuzijazam birača je ogroman jer ljudi žele da Ameriku ponovo učine velikom. To znači da će redovi biti dugi! Treba da date svoj glas bez obzira koliko dugo čekali. OSTANITE U REDU! Radikalne komunističke demokrate žele da se spakujete i idete kući. Zajedno ćemo ostvariti ogromnu pobedu i UČINITI AMERIKU PONOVNO VELIKOM", napisao je Tramp na platformi Iks.
It is now officially ELECTION DAY! This will be the most important day in American History.
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 5, 2024
Voter enthusiasm is THROUGH THE ROOF because people want to Make America Great Again. That means lines are going to be long!
I need you to deliver your vote no matter how long it takes.…
Haos u Pensilvaniji: Pokvario se softver u ključnoj državi
16.50 - Vreme za glasanje produženo je u okrugu Kambrija, u Pensilvaniji, nakon što je "kvar softvera" poremetio mogućnost glasača da skeniraju svoje glasačke listiće, saopštila je u Kancelarija okružnih komesara.
Izborni zvaničnici u okrugu insistiraju da "kvar ne bi trebalo da obeshrabri birače da glasaju na svojim biračkim mestima“.
Bajden nadgleda izbore iz Bele kuće
16.30 - Predsednik SAD Džo Bajden, zajedno sa suprugom Džil i dugogodišnjim saradnicima, nadgledaće predsedničke izbore u zemlji iz Bele kuće, a američki lider će redovno biti obavešten o napretku glasanja, prenosi Si-En-En, pozivajući se na zvaničnika iz Bele kuće.
Bajden i prva dama Džil Bejd gledaće rezultate izbora iz rezidencije Bele kuće, zajedno sa svojim dugogodišnjim pomoćnicima i visokim osobljem Bele kuće, prema rečima jednog zvaničnika Bele kuće, koji nema zakazanih javnih događaja, očekuje se da će redovno dobijati vesti tokom trke širom zemlje - prenosi TV kanal.
Američki predsednički izbori održavaju se 5. novembra. Demokratsku stranku predstavlja potpredsednica Kamala Haris, Republikansku stranku predstavlja bivši predsednik Donald Tramp.
Neizvesno u Oregonu
16.00 - Stanovnici Oregona koji glasaju na izborima 2024. imaju rok do 20 časova na dan izbora da stave svoje glasačke listiće u službeni sandučić ili da ih ostave poštanskom žigom do utorka kako bi se prebrojali-
Iako je predsednička trka gotovo zaključena za levičarski Oregon, postoji nekoliko drugih žestoko osporavanih lokalnih trka i inicijativa širom države koje treba posmatrati - prenosi portal Aksios.
Bivša predstavnica demokrata Maksin Dekster se suočava sa republikankom Džoanom Harbor da bi predstavljala 3. kongresni okrug Oregona u Vašingtonu, D.C. To je solidno demokratski okrug koji pokriva istočnu stranu Portlanda do Hud Rivera.
Republikanska američka predstavnica Lori Čavez-DeRemer pokušaće da odbrani svoje mesto od demokratske kandidatkinje, predstavnice Dženel Bajnum u trci za 5. Kongresni okrug Oregona — trci koja bi mogla da odluči o sudbini Predstavničkog doma.
Glasači Oregona će takođe odlučiti ko će biti izabran na nekoliko pozicija širom države, uključujući državnog sekretara, državnog tužioca i blagajnika.
Glasači Portlanda će odlučiti o svom sledećem gradonačelniku i ko će zauzeti novih 12 mesta.
Latinoamerikanci okreću leđa demokratama?
15.00 - Dugogodišnja glasačka prednost koju su demokrate imale među biračima iz Latinske Amerike koji žive u SAD i dalje je u padu, i može ključno da utiče na ranjivost kandidatkinje te stranke Kamale Haris i demokrate u Kongresu u ključnim kolebljivim državama.
Kako prenosi Ej-Bi-Si, Latinoamerikanci čine oko 15 odsto populacije sa pravom glasa, većinom su konzervativni i zalažu se za strožu reformu imigracione politike SAD, navodi se u analizi Ej-Bi-Si.
Pojedine ankete ukazuju da Latinoamerikanci evangelisti prihvataju američki nacionalizam i da ih odbija politika identiteta, pa da bi mogli da podrže kandidata republikanaca Donalda Trampa.
I Haris i Tramp pokušali su da pridobiju tu biračku grupu, pogotovo u 28 okruga u Teksasu u blizini granice sa Meksikom.
Kako navodi Ej-Bi-Si, otklon ka republikancima mogao bi da utiče i na trku za Senat u državama sa velikom latinoameričkom populacijom, posebno u Arizoni i Nevadi, uprkos tome što, prema anketama, demokratski kandidati imaju prednost u odnosu na republikance.
Gotovo 83 miliona Amerikanaca iskoristilo mogućnost ranijeg glasanja
14.20 - Gotovo 83 miliona Amerikanaca iskoristilo je mogućnost ranijeg glasanja pred današnje predsedničke izbore u SAD, navodi se u izveštaju koji je objavio Državni univerzitet Floride.
U izveštaju se navodi da je do danas glasalo 82.713.594 ljudi, od kojih je oko 45 miliona glasalo na biračkim mestima, a oko 37,7 miliona je poslalo glasove poštom.
Podaci u izveštaju pokazuju da se 37,8 odsto onih koji su ranije glasali izjašnjavaju kao demokrate, a 35,8 kao republikanci, dok 26,6 odsto njih nije otkrilo kojoj strani su naklonjeni.
Najveća izlaznost do danas zabeležena je u Teksasu, Floridi i Kaliforniji.
Ukupan broj registrovanih birača u SAD je oko 168 miliona.
Tihi Trampovi glasači
13.35 - Najbliži saradnici kandidata Republikanske partije na današnjim izborima u SAD Donalda Trampa smatraju da će ishod izbora odlučiti izlaznost, prenosi Si-En-En.
''To je ono na šta se ovo zapravo svodi i jedina stvar na koju smo trenutno fokusirani'', rekao je neimenovani viši Trampov savetnik.
On je dodao da se unutar Trampove kampanje smatra da je ovo ''najjači ciklus koji je Tramp do sada izveo", posebno kad se pogledaju istraživanja javnog mnjenja iz 2016. i 2020'.
''Osećamo da smo u poziciji da će, ako izađu ljudi za koje mislimo da bi glasali za Trampa, on pobediti'', rekao je savetnik.
Kao primer Trampove prednosti u odnosu na kandidatkinju Demokratske partije Kamale Haris on je naveo anketu En-Bi-Si njuza i Vol Strit džornala o izbornom ciklusu 2020, prema kojem je sadašnji predsednik i tadašnji kandidat demokrata Džozef Bajden vodio u odnosu na Trampa za oko 10 procentnih poena.
Ono što brine Trampovu kamanju, prema pisanju Si-En-En, je to što je sada manji broj glasača koji se nazivaju ''tihim Trampovim glasačima'', koji su doneli potencijalno ključnu prednost u prethodna dva izborna ciklusa.
Strano mešanje u izbore
13.30 - Države koje pokušavaju da utiču na političku situaciju u SAD, među kojima prednjače Rusija i Iran, sprovode dodatne operacije s namerom da potkopaju poverenje javnosti u integritet američkih izbora i podstaknu podele među Amerikancima, navodi se u zajedničkom saopštenju Nacionalne obaveštajne službe SAD, Agencije za Sajber bezbednost i FBI-a.
U saopštenju se navodi da Iran ''ostaje značajna pretnja stranog uticaja'', uz navode da Teheran navodno kompromituje kampanju bivšeg predsednika SAD i kandidata Republikanaca Donalda Trampa, kao i da potom presreće informacije koje razmenjuju članovi Trampovog osoblja i da ih potom pušta u javnost, prenosi Njujork Tajms.
Dodaje se da je, pored toga, Rusija i dalje ''najaktivnija pretnja'', i da Moskva ima nameru da ''utera strah biračima u vezi sa izbornim procesom i da stvori mišljenje da Amerikanci primenjuju nasilje jedni protiv drugih zbog političkih preferencija''.
Direktorka Agencije za sajber bezbednost Džen Isterli je izjavila da će Agencija nastaviti da obaveštava javnost o mogućim prenjama po izbore.
''Nalazimo se u izbornom ciklusu sa neviđenom količinom dezinformacija, uključujući one koje agresivno naši protivnici pojačavaju u većem obimu nego ikada ranije'', rekla je ona, dodajući da je Agencija aktivirala operativni izborni centar za praćenje potencijalnih pretnji na glasačku infrastrukturu.
Na početku izbornog ciklusa, obaveštajne agencije SAD su zaključile da je ''hiperlokalna'' priroda američkog sistema glasanja odvratila strane protivnike da pokušavaju da diraju izbornu infrastrukturu kako bi promenili rezultate, ali da su zbog toga različiti strani uticaji, uključujući Rusiju i Iran, zaključili da bi mogli potencijalno uticati na glasanje širenjem laži o kandidatima i podrivanje vere u izbore.
Kao primer toga navodi se da od ponedeljka na društvenim mrežama u SAD kruže video-snimci u kojima se lažno tvrdi da su sa televizija Si-Bi-Es njuz i Si-En-En, s ciljem da podstaknu strah da se manipuliše izbornim rezultatima.
Kao još jedna navodna ruska prevara navodi se video-snimak izjave čoveka koji tvrdi da je bivši pomoćnik državnog sekretara Arizone Adrijana Fontesa, i koji tvrdi da je podneo ostavku zbog dokaza o prevari birača u toj državi.
Taj snimak se pojavio kao deo intervjua sa direktorkom ruske organizacije Fondacija za borbu protiv nepravde Mire Terade, za koji se kasnije utvrdilo da je lažan, pošto je lice muškarca bilo zamagljeno, a glas je bio ''zvučni zapis generisan uz pomoć veštačke inteligencije''.
Obaveštajne agencije smatraju da Rusija favorizuje bivšeg predsednika Trampa u odnosu na potpredsednicu SAD i kandidatkinju Demokratske stranke Kamalu Haris.
Na istočnoj obali SAD, u Vermontu počeo izborni dan
11.30 - Na istočnoj obali SAD, u saveznoj državi Vermontu u 5 časova po lokalnom vremenu otvorena su birališta, čime je zvanično počeo dan izbora za novog američkog predsednika.
U narednih nekoliko sati, birališta će biti otvorena i u državama Konektikat, Njujork i Virdžinija, prenosi Si-Bi-Es njuz.
Prvih šest glasačkih listića na predsedničkim izborima zvanično su prebrojani danas u gradiću Diksvil Noč u američkoj saveznoj državi Nju Hempšir.
Od šest registrovanih birača u tom gradu, tri glasa su bila za potpredsednicu SAD i demokratskog predsedničkog kandidata Kamalu Haris, a tri glasa za bivšeg američkog predsednika i republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, preneo je Ej-Bi-Si.
Haris i Tramp su u ponedeljak, poslednjeg dana kampanje, održali mitinge u Pensilvaniji koja se smatra ključnom za određivanje ishoda predsedničkih izbora.
Otpušten jedan od direktora Trampove kampanje
10.50 - Direktor kampanje na terenu republikanskog kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa, Luk Majer (24), otpušten je nakon što su otkrivene njegove veze sa belim nacionalistima i da je koristio pseudonime za izražavanje ekstremnih stavova na internetu.
Majer je pet meseci radio kao regionalni direktor kampanje na terenu za zapadnu Pensilvaniju i bio je zadužen za obuku volontera i koordinaciju kampanjskih aktivnosti, a na internetu je koristio pseudonim Alberto Barbarosa, piše Politiko.
Pod tim imenom, Majer je redovno iznosio stavove belih nacionalista na podkastu "Aleksandrija" i putem onlajn objava, uključujući pozive da belci treba da "preuzmu" gradove poput Njujorka i Majamija.
U odgovoru na ove optužbe, Republikanska stranka Pensilvanije izdala je saopštenje u kojem je navela da je proverila Majera pre nego što ga je angažovala.
"Da smo znali za to što radi, nikada ga ne bismo zaposlili. Otpustili smo ga čim smo saznali za njegove stavove", navedeno je u saopštenju.
Majer je priznao da je skrivao svoj onlajn identitet dok je radio u Trampovoj kampanji i izrazio nezadovoljstvo zbog toga što je morao da skriva svoja uverenja.
Beli nacionalizam i ekstremizam krajnje desnice, pokret belih suprematista je pokret bez lidera, a sledbenici ove ideje zastupaju rasizam, odnosno supremaciju bele većine nad ostalim rasama i kulturama.
Prvi glasovi
09.45 - Prvih šest glasačkih listića na predsedničkim izborima zvanično su prebrojani u gradiću Diksvil Noč u američkoj saveznoj državi Nju Hempšir, obeleživši početak izbornog dana u SAD.
Od šest registrovanih birača u tom gradu, tri glasa su bila za potpredsednicu SAD i demokratskog predsedničkog kandidata Kamalu Haris, a tri glasa za bivšeg američkog predsednika i republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, preneo je Ej-Bi-Si.
Prema rezultatima najnovije ankete Ej-Bi-Si-ja i Ipsosa, koja je sprovedena u nedelju, Kamala Haris ima neznatnu prednost na nacionalnom nivou, a Tramp vodi u nekim "kolebljivim" (sving) državama, dok u Pensilvaniji imaju iste rezultate.
Haris i Tramp su u ponedeljak, poslednjeg dana kampanje, održali mitinge u Pensilvaniji koja se smatra ključnom za određivanje ishoda predsedničkih izbora.
Viši savetnik Kamale Haris, Dejvid Pluf rekao je u ponedeljak uveče za Si-En-En da njen izborni štab veruje da bi ona mogla da pobedi u svih sedam "sving" država u kojima su neizvesni rezultati glasanja.
Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom kad je reč o njihovom usvajanju.
Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku.
Izborni sistem u SAD je veoma specifičan, jer predsednika ne biraju građani direktno, već to čini elektorski koledž, što znači da pobednik predsedničkih izbora u SAD neće biti osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje, jer svaka od 50 država ima određeni broj glasova elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.
Elektora ima ukupno 538, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve države, izuzev dve, imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove.
Elektorski koledž je sistem koji obuhvata sve savezne države i sastavljen je od predstavnika, elektora, koji glasove raspoređuju na osnovu rezultata glasanja u svojoj državi.
U svim državama osim u dve, svi elektori idu pobedničkom kandidatu te države, bez obzira na to koliko tesnu pobedu je ostvario.
Ukupno ima 538 elektora i taj broj je uvek isti.
On je jednak ukupnom broju članova Kongresa SAD koji čine 435 članova donjeg doma, Predstavničkog doma, i 100 članova gornjeg doma - Senata, uz tri elektora iz Distrikta Kolumbija.
Da bi pobedio, predsednički kandidat mora da osvoji većinu - 270 elektorskih glasova.
Pobednika na predsedničkim izborima određuje Elektorski koledž, a ne ukupno najveći broj glasova u SAD, a razlog za to je što bi neki od kandidata u pojedinim državama mogao da pobedi sa malom razlikom u broju glasova, dok bi u državama koje je izgubio mogao da izgubi sa velikom razlikom.
To se dogodilo petorici predsednika: Džonu Kvinsiju Adamsu, Ruterfordu Hejsu, Bendžaminu Harisonu, Džordžu Bušu Mlađem i Donaldu Trampu 2016. godine.
Kritičari Elektorskog koledža ukazuju na ove slučajeve tvrdeći da sistem ne predstavlja nacionalnu volju birača, dok pristalice ovakvog sistema kažu da se na taj način štite male države, kao i geografski velike države koje imaju mali broj stanovnika.
SAD nemaju centralnu izbornu komisiju - svaka država organizuje sopstveni proces prebrojavanja glasačkih listića.
Lokalni i državni zvaničnici objavljuju podatke o rezultatima izbora u realnom vremenu, a prvi rezultati se ne objavljuju dok se sva birališta zvanično ne zatvore.
Nakon što se glasovi prebroje, oni se overavaju na lokalnom i državnom nivou.
Države potom predaju dokumentaciju u kojoj se identifikuju elektori koji predstavljaju kandidata koji je osvojio glasove u toj državi.
Elektori su obično izabrane pristalice određene stranke ili ih imenuju politički zvaničnici.
Oni se sastaju u svojim državama u decembru kako bi dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika.
Zatim se Kongres, čiji mandat počinje u januaru, sastaje u novom sastavu, obično 6. januara, kako bi prebrojao elektorske glasove i zvanično proglasio pobednika.
Predsednik polaže zakletvu na ceremoniji inauguracije 20. januara.
Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.
Većina američkih državljana od 18 ili više godina starosti imaju pravo glasa na predsedničkim izborima.
Sve države, osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju kako bi mogli da glasaju.
Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada oni moraju da se registruju.
Birališta se otvaraju 5. novembra u periodu od 6.00 do 8.00 sati ujutru po lokalnom vremenu zavisno od vremenske zone u kojoj se nalaze pojedinačne savezne države, a zatvaraju se u periodu od 18 do 21 sat.
Birališta će, na primer, biti otvorena od 6.00 sati u Arizoni, Konektikatu, Ilinoisu, Indijani, Kentakiju, Mejnu, Kentakiju, Nju Džersiju, Misuriju i Njujorku.
U Njujorku i Severnoj Dakoti birališta će biti zatvorena u 21.00 sat po lokalnom vremenu.
U Arizoni i na Havajima ne poštuje se letnje računanje vremena.
Trinaest država ima više vremenskih zona: Ajdaho, Oregon, Kanzas, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Teksas, Florida, Indijana, Mičigen, Kentaki, Tenesi i Aljaska.
Većina država u velikoj meri naginje ka Demokratskoj ili Republikanskoj stranci, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo koji od kandidata mogao da pobedi i one su poznate kao neodlučne ili "sving" države.
"Sving" države su Arizona, Džordžija, Mičigen, Pensilvanija, Viskonsin, Severna Karolina i Nevada.
Više od 75 miliona Amerikanaca do nedelje je već glasalo na ranim predsedničkim izborima u SAD.
To je više od 48 odsto od ukupnog broja birača koji su glasali na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine kada je glasalo 154,6 miliona, objavio je američki portal Aksios, navodeći da ti podaci ukazuju da rano glasanje i glasanje putem pošte postaju sve popularniji metodi glasanja.
U američkoj državi Džordžiji već je glasalo više od četiri miliona birača, što je gotovo 80 odsto od ukupnog broja glasača u toj državi na predsedničkim izborima 2020. godine, prema podacima laboratorije za izbore Univerziteta Florida.
Na ranim izborima u američkoj državi Severnoj Karolini do nedelje je glasalo više od 4,4 miliona birača, što je 80 odsto ukupnog broja glasača u toj državi na izborima 2020. godine.
Oko 100 miliona ljudi glasalo je na ranim izborima u SAD, bilo lično ili putem pošte, 2020. godine.
Birači će sutra, takođe, birati nove članove Kongresa - doma u kojem se usvajaju zakoni.
Bira se svih 435 poslanika donjeg doma - Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, kao i 35 od stotinu članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.
Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje.
Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.
Ova dva doma donose zakone i mogu da kontrolišu planove Bele kuće ukoliko se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.
Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. godine bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.
Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, u slučaju da dođe do promene predsednika.
Novoj administraciji to daje vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.
Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zdanja Kapitola u Vašingtonu.
Dve glavne stranke, Republikanska i Demokratska, nominuju predsedničke kandidate, koji su prethodno izabrani na stranačkim predizborima.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
