Dva lica Novog Beograda i Radničkog

Prvi put u poslednje dve sezone Novi Beograd nije bio apsolutni favorit u jednom duelu na domaćoj sceni. Osetno podmlađen u odnosu na prethodni period imao je za rivala vidno pojačan sastav Radničkog, po mnogima glavnog favorita u borbi za trofeje.

Očekivana je zbog toga neizvesna borba, s prognozama 50:50. Od toga, međutim, nije bilo ništa. Novi Beograd je nadigrao rivala, činilo se kod vođstva 11:4 da će Kragujevčani biti ubedljivo poraženi. Minus od šest razlike pred poslednji deo Radnički je uspeo da ublaži za dva gola, pa konačni rezultat od 14:10 možda i ne daje pravu sliku onoga što se događalo na bazenu „Vlaho Bata Orlić” u Beogradu.

Jednostavno, po prikazanom, rivali su zamenili uloge u odnosu na prošlu godinu. Preterana samouverenost, vera u jak individualni kvalitet bila je odlika Novog Beograda. Radnički je odgovarao hemijom, ogromnom borbenošću i igrom do kraja.

U nedelju uveče bilo je drugačije. Domaćin bez De Mikelisa i Radovića, gost bez povređenog Rašovića. Silno motivisani Novi Beograd, predvođen Vlahopulosom, Glušcem i Skumpakisom, održao je pravu lekciju protivniku, nadigrao ga u svim segmentima. Početkom druge četvrtine 5:0, pa 8:3, 11:4. Radnički je u jurnjavi za rezultatom ušao u nervozu, Glušac je na golu bio bolji od Filipovića. Igrač više pobednika 13 (8), poraženog 15 (4), samo su neki pokazatelji dominacije šampiona. U Radničkom su bili igrači koji su igrali u Novom Beogradu i možda su izgoreli u želji da se pokažu.

Tokom sezone Novi Beograd nije izgubio utakmicu, Liga šampiona, sa slabijim rivalima, odgovara Gociću, daje me vreme da uigrava tim, podiže formu i, kako nije prvi put opterećen rezultatom, da sklopi kockice na način koji mu najviše odgovara. Nema još golmana De Mikelisa, ali je Glušac učinio da se to ne oseti.

Radnički je, s druge strane, još daleko od mašine. Individualni kvalitet omogućio mu je uspehe i preokrete u poslednjim četvrtinama, ali prave utakmice, u kojoj sve deluje podmazano, još nema. Istina, ovom novom timu potrebni su strpljenje, uigravanje, ali najviše spoznaja da je ovo nova sezona i da reprezentativci treba da arhiviraju olimpijsko zlato kao prelepu uspomenu.

Novi izazovi su tu. Koliko god Beograđanima pobeda prija, toliko i Radničkom može da pomogne. Opomena je obostrana, Gocićev sastav ne sme da pomisli da je ovo realna slika, dok Stevanovićev tim mora da shvati da spuštanje na zemlju može da bude korisno.