Istorijski povratak Trampa

Dogodio se najveći politički povratak u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Donald Tramp se vraća u Belu kuću. Ubedljivo je porazio Kamalu Haris, uprkos anketama i predviđanjima analitičara da će ovo biti najneizvesniji predsednički izbori.

Prelomni trenutak u izbornoj noći desio se kad je Tramp osvojio deset elektorskih glasova u Viskonsinu, a dodatnu potvrdu neočekivano velikog trijumfa pečatirali su glasovi iz Pensilvanije, gde je postigao veliki uspeh. Predsednički kandidat republikanaca zahvaljujući podršci u Viskonsinu osvojio je 279 glasova elektora, dok je Harisova mogla da računa na 223 elektorska glasa. Za pobedu na predsedničkim izborima Trampu je bilo potrebno najmanje 270 od ukupno 538 elektorskih glasova. Tramp vodi i u broju glasova – do sada je osvojio 71,353 miliona, a Harisova 66,273 miliona glasova.

Posle izbornog poraza Hilari Klinton 2016. godine, Kamala Haris je postala druga kandidatkinja za manje od deset godina kojoj nije uspelo da postane prva američka predsednica. Iako je bilo jasno da je izgubila izbore, mimo uobičajene prakse, Harisova se nije odmah obratila naciji. Nije se oglašavao niko ni iz njenog izbornog štaba.

U svom prvom obraćanju, tokom saopštavanja preliminarnih rezultata, kad je već bilo sasvim izvesno da ga suparnica iz redova demokrata ne može sustići, Tramp je poručio da je zahvalan narodu što ga je izabrao za 47. predsednika, najavljujući „zlatno doba za SAD” i zaustavljanje ratova.

„Stvaramo istoriju, jasno je da smo ostvarili najveći politički uspeh do sada, političku pobedu kakvu Amerika još nije videla”, rekao je Tramp poručivši da će se boriti za svakog građanina, za njihove porodice, za njihovu budućnost svakog dana.

Još u toku pobedničkog govora počele su da stižu čestitke Trampu sa svih strana sveta.

Iz Kremlja su konstatovali „očitu pobedu Donalda Trampa”, ali se ruski predsednik Vladimir Putin nije oglasio da mu čestita. Portparol Dmitrij Peskov podsetio je da SAD ostaju „neprijateljska zemlja”.

Donald Tramp je u svom govoru rekao i da su SAD ovim izborima ušle u istoriju s razlogom: „Pobedili smo, pored kolebljivih država, Severne Karoline, Džordžije, Viskonsina, Pensilvanije, i u Mičigenu, Arizoni, Nevadi, Aljasci.”

Zahvalio je glasačima za to što je osvojio i takozvani popularni glas, odnosno najveći broj direktnih glasova birača.

„Pomoći ćemo našoj zemlji da se izleči, njoj je veoma potrebna pomoć”, obećao je Tramp.

Novoizabrani predsednik poručio je i da su republikanci stranka zdravog razuma i da će zaustaviti ratove i da ih neće počinjati: „Nismo imali ratove tokom našeg poslednjeg mandata, četiri godine bez ratova. Osim što smo pobedili ID u rekordnom roku, ali ratova nije bilo”, podsetio je Tramp.

U slavljeničkom govoru posebno je izrazio zahvalnost svom kandidatu za potpredsednika Džej Di Vensu, nazvavši ga „sjajnim tipom” i naveo da SAD „imaju novu zvezdu” u milijarderu Ilonu Masku, koji je ranije izjavio da će, ako mu Tramp u slučaju izbora poveri neku funkciju, smanjiti broj državnih federalnih agencija.

Tramp je zahvalio i svojoj porodici na podršci tokom kampanje. „Hvala mojoj lepoj (supruzi) Melaniji, koja ima najprodavaniju knjigu u zemlji. Hvala celoj mojoj porodici”, rekao je Tramp.

Vens je, obraćajući se, prednost koju je Tramp osvojio nazvao najvećim političkim povratkom u istoriji te zemlje.

„Pod vođstvom Donalda Trampa nikad nećemo prestati da se borimo za vaše snove, za budućnost vaše dece i napravićemo najveći ekonomski povratak”, rekao je Vens. Trampova pobeda verovatno će rezultirati velikim promenama u trgovinskoj politici SAD, odnosu prema ratu u Ukrajini, klimatskim promenama, električnim vozilima, porezima i ilegalnim imigracijama. Bivši i novoizabrani republikanski predsednik pred biračima se u kampanji obavezao da će voditi drugačiju politiku od aktuelne politike Bajdenove administracije.

Tramp će biti najstariji predsednik

Kad u januaru 2025. godine bude položio zakletvu Tramp će i zvanično postati najstariji predsednik SAD i oboriti rekord Džozefa Bajdena. Naime, Bajden je 2020. godine postao najstariji kandidat koji je izabran za predsednika, proslavivši 78. rođendan 20. novembra te godine. Tramp će u trenutku inauguracije biti bliže 79. rođendanu.

Tramp će, osim toga, biti prvi predsednik u više od 120 godina koji je došao na vlast ne osvojivši dva mandata zaredom. Poslednji koji je preskačući jedan mandat došao ponovo na vlast bio je Gruver Klivlend (bio je 22. i 24. predsednik SAD, odnosno od 1885. do 1889. i ponovo od 1893. do 1897. godine).

Republikanci osvojili kontrolu nad Senatom

Pobedom u Zapadnoj Virdžiniji i Ohaju republikanci su osvojili kontrolu nad Senatom, čime su osigurali da stranka Donalda Trampa sledeće godine kontroliše najmanje jedan dom Kongresa. Time su posle četiri godine povratili većinu u Senatu.

Oni su ostvarili uspeh i u trci za kontrolu u Predstavničkom domu, a ako i tamo osvoje većinu, biće u poziciji da diktiraju dnevni red u Vašingtonu, pomažući Trampu da ispuni svoje obećanje o smanjenju poreza i ograničenju imigracije, preneo je AP. Konačni rezultati verovatno još danima neće biti poznati, ali dosadašnji rezultati osigurali su republikancima u Senatu da mogu da pomognu Trampu da imenuje konzervativne sudije i drugo vladino osoblje.

Čestitke Trampu stižu iz celog sveta

Nemački kancelar Olaf Šolc čestitao je Trampu pobedu poručivši da će dve zemlje nastaviti da rade zajedno u korist svojih građana. Kako je istakao, za nemačku vladu sada je prioritet brzo uspostavljanje radnih odnosa i usaglašavanje stavova s budućom američkom administracijom. Šolc je istakao da su Nemačka i SAD „povezane partnerstvom i prijateljstvom koje je raslo decenijama”. „Zajedno možemo postići mnogo više nego jedni protiv drugih”, naglasio je on.

Peking je uzdržano reagovao na pobedu republikanskog kandidata. Predsednički izbori u SAD unutrašnje su pitanje te zemlje, a Kina poštuje izbor američkog naroda, saopštila je Mao Ning, portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Naša politika prema SAD je dosledna, nastavićemo da sagledavamo kinesko-američke odnose i njima upravljamo na osnovu principa uzajamnog poštovanja, mirne koegzistencije i obostrano korisnih radnji”, rekla je Mao.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan čestitajući pobedu Trampu poručio je da se nada da će odnosi Turske i SAD ojačati, da će se završiti regionalne i globalne krize i ratovi, posebno palestinsko pitanje i rat Rusije i Ukrajine.

Francuski predsednik Emanuel Makron na svom nalogu na mreži „Iks” napisao je: „Čestitke predsedniku Donaldu Trampu. Spreman sam da radimo zajedno, kao što smo i radili tokom četiri godine. Uz vaša i moja ubeđenja, uz poštovanje i ambiciju. Za više mira i napretka.”

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu čestitao je Trampu na „istorijskom povratku u Belu kuću”, što, kako je rekao, pruža Americi novi početak i snažnu posvećenost čvrstom savezu Izraela i SAD.

Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je da je reč o „najvećem povratku u političku istoriju SAD i „preko potrebnoj pobedi za svet”.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute poručio je da će Trampa, kad stupi na dužnost, dočekati „snažnija, šira i jedinstvena alijansa”. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poslala je „tople čestitke” Trampu: „EU i SAD su više od samo saveznika. Mi smo obavezani partnerstvom naših naroda, koje čine 800 miliona građana. Hajde da radimo zajedno na snažnoj transatlantskoj agendi koja će raditi za njih”, napisala je ona na mreži „Iks”.

Čestitka je stigla i od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je ocenio da je Tramp ostvario „impresivnu” pobedu. „Cenim posvećenost predsednika Trampa pristupu ’mir kroz snagu’ u globalnim poslovima. Upravo to je princip koji praktično može da približi pravičan mir u Ukrajini”, napisao je Zelenski na društvenoj mreži „Iks”.