Moskva i Kijev ubrzavaju razmenu zarobljenika

Predstavnici Rusije i Ukrajine Tatjana Moskaljkova i Dmitrij Lubinec sreli su se nedavno u beloruskoj prestonici Minsku kako bi se dogovorili o nastavku procesa razmene zarobljenih vojnika dve zemlje. Pregovarači su, pored rešavanja najaktuelnijih humanitarnih problema vezanih za rat dve države, pokušali da se dogovore i uspostave stalnog kanala kojim bi vojnicima koji su se tokom borbenih dejstava našli u rukama protivnika bio omogućen povratak kućama. Istovremeno, obezbeđena je i razmena pisama zarobljenih, upućenih porodicama i nadležnim službama. Pre nekoliko dana zvanično je izvršena i primopredaja tela izginulih vojnika – 563 Ukrajinca i 37 Rusa.

Najnoviji poziv na razmenu Moskaljkova je ocenila kao „otvorenu politizaciju ukrajinske strane”, pomenuvši da se njena služba u više navrata obraćala nadležnima u Kijevu kako bi se ovaj proces učinio što efikasnijim. Po njenim rečima, ukrajinski organi već pola godine ne daju saglasnost za povratak 935 svojih vojnika već zahtev ograničavaju na samo 279 imena. Sa druge strane, Lubinec tvrdi da je Kijev u svakom trenutku bio spreman da razmotri sve spiskove zarobljenih, podjednako vojnika kao i civila, i naglašava: „Uvek smo bili spremni za razmenu.”

Pregovarači su akcenat stavili i na program pomoći građanskim licima koja su izrazila želju da stupe u kontakt sa svojim najbližima zatečenim iza linije fronta. Bilo direktno, bilo razmenom pisama i poruka. S tim u vezi pomenut je slučaj jedne 91-godišnje žene koja je želela da poseti svog sina, ali pošto nije bila u mogućnosti da se samostalno kreće ukazana joj je pomoć od strane vojnih medicinskih službi.

Najavljeni povratak kućama događa se u trenutku kada je vojna situacija na terenu u mnogo čemu nepovoljnija po ukrajinsku stranu. Sem toga, jasne najave novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa o promeni politike prema Evropi, pa i prema ratu dve bivše sovjetske republike, kao da ubrzava odluke komandi u Kijevu i Moskvi da stanje na terenu prihvate kao za sada – nepromenjivo.

Ništa manje nije značajna ni uloga Belorusije kao, zvanično, neutralne zemlje u ovom ratu. Naime, u svetskim medijima se naširoko pisalo o mogućnosti da se i ova takođe nekadašnja sestrinska zemlja sa Rusijom i Ukrajinom, u nekom trenutku uključi u borbena dejstva. Naravno na strani Moskve. Govorilo se i o masovnom okupljanju ruskih trupa na ukrajinskoj severnoj granici. Za sad, međutim, nije bilo najava da bi sa te strane moglo da dođe do govora oružja. Ipak sve pomenute priče dale su Belorusiji dodatni značaj, pre svega zbog njenog strateškog položaja i tesne povezanosti sa borbenim snagama Rusije. Razmena zarobljenika trebalo bi da bude gest dobre volje, humanosti i političkog razmišljanja. Broj izginulih na ukrajinskim ratištu mnogi procenjuju na više od milion. Pri tome računica jasno pokazuje da je taj broj za Ukrajinu daleko nepovoljniji i vojno rukovodstvo u Kijevu čini sve što je moguće ne bi li na front u desetkovane jedinice poslao sveže snage. Takođe, obe zaraćene strane pokušavaju da sliku o tragediji koja se dešava od februara 2022. prikažu u onim okvirima koji bi ih oslobodili od eventualnih sudskih procesa protiv učesnika na terenu, kao i protiv njihovih političkih rukovodstava.