Stećak koji je „nadvisivao” džamiju

Mostar – Nekropola stećaka Krstine na platou Podveležja, dvadesetak kilometara severno od Mostara gde je smešteno dvadesetak bošnjačkih sela, nedavno je doživela sudbinu sličnih istorijskih lokaliteta u BiH koji su u poslednjih petnaestak godina postali plato za izražavanje nacionalističkih frustracija.

Naime, stećak, visine gotovo tri metra, nije uništen, nego je zbog svog izgleda (oblik krsta) s vidljivog mesta premešten u obližnju šumu i delom uzemljen. U šumi se gotovo i ne vidi, dok je na mestu na kome je bio više vekova nekima bio previše uočljiv.

Stariji Mostarci, doneli su nam fotografije iz 2001. koje svedoče da je stećak tada bio u selu Svinjarina, koje je danas dobilo novo ime – Smajkićevo, tvrdeći da ga tamo više nema. Tragom te informacije posetili smo Svinjarinu i potražili stećak – krstaču na mestu gde je godinama stajao, prkosio vremenu, ali ga tamo zaista nije bilo. Premda u nadležnim institucijama nemaju uvida u ovu situaciju, meštani Svinjarine i uprava Mesne zajednice navode da je krst „dislociran u obližnju šumu iz tehničkih razloga”. Međutim, dve čobanice odadoše kakvoj klimi smeta krstača, kazavši da nema smisla da „krstina stoji na uzvišenju jer je tako viša od susedne džamije, a tu je i sportski centar gde se deca igraju”.

Upravo su ovakvi oblici stećaka, krstača, najviše rasprostranjeni u ovom delu Hercegovine, ali ova nekropola nije uvrštena na listu nacionalnih spomenika, tako da o njima niko ne brine.

Zanimljivo je to da su nedavno u istom ovom selu u Podveležju primećeni „tajanstveni krugovi” koje su meštani protumačili kao posetu svemiraca. Tome je posvećena velika medijska pažnja, dok srednjovekovna krstača, koja je odneta u šumu „iz tehničkih razloga”, nažalost, nikome nije zanimljiva.

-----------------------------------------------------------

Krst i krupa

U knjizi „Marići u Hercegovini” Danilo Marić, pišući o raseljavanju te porodice, navodi da je ona nekada živela i u ovom kraju. Između ostalog, kaže da u Svinjarini postoje ostaci hrišćanskog groblja Krstine, gde postoji veliki krst u koga je pre pedeset godina udario grom i prevrnuo ga. „Pričali su mi svedoci da je posle toga danima tukla jaka krupa. Seljani se zaplašiše i obratiše hodži, a on će njima: ’Krst je velik i podignut je velikim žrtvama, nevinim čobanima, žrtvama nevremena. Krst treba podići, vratiti kako je i bio, pa će krupa prestati’. Seljani se pokrenuše i podigoše ga i, zaista, krupa se povukla”, navodi Marić.