Dogodine na Grenlandu!

Ako je istorija učiteljica života, onda je Donald Tramp njen najnestašniji učenik. Ideja o kupovini ili vojnom zauzimanju Grenlanda, koju je američki predsednik lansirao kao politički meteor uoči preuzimanja svojih ustavnih ovlašćenja 20. januara, zvuči kao kombinacija bajki Hansa Kristijana Andersena i rijalitija „Šegrt”. Da li je Grenland sledeći glečerski džinovski penthaus na Trampovom spisku nekretnina, traži li on lokaciju za svoju zimsku rezidenciju u snegu i ledu dalekog severa ili je to strateški šahovski potez u velikoj igri geopolitike?

Na prvu loptu, ideja deluje suludo – severno ostrvo s populacijom manjom od prosečnog američkog predgrađa, negde desno, kod Albukerkija, u zamenu za šta? Dolare, naftu ili možda Trampov zlatni lift? Međutim, iza ove naizgled apsurdne ponude krije se daleko ozbiljnija priča o kontroli resursima, stacioniranju vojnih baza i upravljanju globalnim klimatskim promenama.

Grenland nije samo ledeni komad zemlje, uzgred, najveće ostrvo na svetu – on je karta za energetski poker budućnosti, dok se led topi, otkrivaju rudna bogatstva i otvaraju severni morski putevi.

I dok Danci diplomatski odgovaraju „da nije na prodaju”, Tramp insistira kao da se cenjka na buvljaku. Njegovo shvatanje međunarodnog prava deluje poput pravila Monopola – sve je na prodaju ako si spreman da platiš dovoljno. Ili je sve dozvoljeno za vojno preuzimanje, ako si glup i ne prihvatiš najvišu cenu. Ali zamislimo hipotetičku situaciju: šta bi bilo da Danci kažu „da”? Da li bi Grenland postao novi „Trampilend” sa hotelima na glečerima i golf terenima na tundri?

Ova priča nije samo o Donaldu Trampu. Ona govori o vremenu u kojem politički lideri više ne kriju apetite za teritorijalnim ekspanzijama, bilo kroz ekonomiju, vojne saveze bilo kroz direktne kupovine. Grenland nije prvi primer – setimo se Aljaske, koju su Amerikanci kupili od Rusije, što je verovatno najpogrešniji potez u istoriji Rusije. Zamislimo, recimo, da Vladimir Putin proda sutra Sibir u bescenje. Naravno da je nezamislivo. Razlika je u tome što se nekada to radilo tiho i diplomatski, dok se sada pregovori o naučno-fantastičnim transakcijama vode preko „iksova” i ostalih internet čudesa, stvarajući medijski spektakl. Upravo je to ono što želi Tramp. Uticaj na kolektivnu svest i njegova neprekidna manipulacija medijima uoči preuzimanja predsedničkog mandata najavljuje doba u kojem će svaka istina ili laž koju smo poznavali biti potrošna roba, a svako mišljenje biće podloženo preispitivanju i preoblikovanju i brzom prilagođavanju realnostima na terenu.

Zamislimo sledeći kadar: on, u ogromnoj bundi, dok vetrovi sa severa donose glasove iz prošlosti o vekovima usamljenosti u izgubljenom ledenom carstvu, udara palicom za golf i posmatra da li će loptica upasti u rupu, prkoseći olujnim vetrovima. On, Donald Tramp, spaja stvarnost sa najzamršenijim zapletima iz najboljih „Netfliksovih” serija o igrama moći, spletkama, zaverama i poput novog vladara sveta koji je pobedio najmoćnije ešalone tajnog Vašingtona, stvarajući možda najveći politički prevrat u modernoj istoriji, menja društvenu i političku paradigmu čitave planete. Verovatno je sa svojim najlojalnijim saradnicima u svojoj sunčanoj tvrđavi u Palm Biču, mističnom Mar-a-Lagu, gde su mu, kao politikom američkom donu, poljubili ruku njegovi nekadašnji žestoki protivnici Mark Zakerberg i Džef Bezos, shvatio da je vreme da početak svog mandata započne geopolitičkim vatrometom bez presedana. Pretvoriće Kanadu u 51. državu Amerike, zašto da ne? Ako ne pristanu, uništiće ih ekonomski. Tako će stvoriti svoju Rusiju pod američkom zastavom, vladajući resursima i teritorijama na čitavom severnoameričkom kontinentu. Sigurno je da tako razmišlja Tramp, shvatajući da je daleko lakše kolonizovati kako Kanadu tako i Grenland, koji su daleko bliži nego što je to Mars, na koji se okomio drugi čovek Amerike po realnoj moći, supermilijarder Ilon Mask.

Šta je sledeće? Da li će neko ponuditi Antarktik na aukciji ili predložiti zamenu Pacifika za okean „Mejd in Čajna”? U svetu gde se granice sve češće brišu, a političke ambicije crtaju karte iznova, Grenland, Kanada, Panamski kanal, na koji se takođe nameračio Donald, postaju simbol globalne igre moći – i pokazuju da se ponekad i najapsurdnije ideje moraju shvatiti ozbiljno.

Analizirati Trampovu želju za kupovinom Grenlanda i preuzimanjem Kanade znači ući u srž njegovog političkog karaktera, kao i njegovih ambicija u globalnoj geopolitičkoj igri.
Do juče nezamisliv, Trampov interes za Grenland, koji jeste najavljivao u svom prvom mandatu, ali tada se tumačio isključivo kao izraz njegove ekscentričnosti, sada se dešifruje kao strateški potez SAD. Kontrola nad ovim regionom bi Sjedinjenim Državama omogućila značajnu prednost, ne samo ekonomski već i vojno-strateški. Tramp je uvek bio mnogo više pragmatičan tip nego tunjavi idealista, što je za njega reč koja bi se mogla prevesti kao „gubitnik”. Ogledajući se u glečerima Grenlanda, pitaće: „Ko je najmoćniji čovek na svetu?” Glečer će mu, drhteći, odgovoriti: „Ti, Donalde.”

Naravno da je javnost u Srbiji oduševljena, jer ovde je sve počelo i možda će se ovde sve i završiti. Agresijom NATO-a na SRJ i oduzimanjem Kosova od Srbije, svetski neoliberali su otvorili mračnu kutiju strave iz koje su ispali kosturi koje su oluje rasterale po čitavom svetu. Uvek sam tvrdio da svaka zemlja na svetu ima svoje Kosovo i da će doći sudnji dan kada će se njihova Kosova probuditi kao utvare. I ti dani nadolaze. Danska se truba s Grenlanda čuje! Kud gode da krenem, na Grenland se vraćam ponovo! Grenland, Kanada, Karlovac, Ogulin, Virovitica, Panama. Dogodine na Grenlandu! Sve ove poruke duhovitih korisnika na Maskovoj platformi „Iks” odražavaju neskriveno oduševljenje isfrustriranih Srba koji su godinama trpeli dvostruke standarde Zapada kada je u pitanju odnos prema teritorijalnom integritetu Srbije.

Danska je bila među prvim zemljama koja je priznala Kosovo, nesvesna da ga ima na svom dalekom severu i da će ga Amerika preuzeti, iako ga suštinski već poseduje, preko dve vojne baze. Baza Tule, koja je i danas operativna, nalazi se na manje od 1.200 kilometara od severnog pola i najsevernija je baza američkog vazduhoplovstva. Pre dve godine postala je svemirska baza SAD. Druga, Kamp Senčeri, nalazi se 30 metara pod ledom i tokom hladnog rata, bila je najstrože čuvana američka tajna.

Šta zapravo želi da poruči svetu Donald Tramp? Svakako ne da voli da igra „Riziko”. Posle 20. januara, kada preuzme ustavna ovlašćenja predsednika Amerike, uslediće „trgovačka Jalta”, novo aukcijsko preuređenje sveta između SAD, Rusije i Kine. Tramp je izložio svoju ponudu i pitanje je da li će iko moći da je odbije, što znači da će se ona igrati po taktovima kultnih stihova Zorana Kostića Caneta: „Kupujem, prodajem, oduzimam i dodajem.” Donalde, Srbi su odavno krenuli prema tebi, hoćeš li i ti ka njima?

I još nešto. Da li si platio Canetu za autorska prava, iako je on pokušao da preuredi svoju ranjenu rokersku dušu, a ti ceo svet?