Karlsen poveo 2:1 u ratu protiv pravila

Institucija najboljeg igrača šahiste sveta uvek se izdvajala, samo su se menjali načini da se do tog imena dođe. U mnogim periodima takve mečeve je organizovao onaj ko je imao više para i moći, pa je i prvi zvanično priznati svetski šampion Vilhelm Štajnic postavljao uslove potencijalnim izazivačima. Isto su činili i njegovi naslednici, sve do smrti Aleksandra Aljehina, kada je još mlada Svetska šahovska organizacija (osnovana 1924.) preuzela uslove meča i sistem kvalifikacija, počevši od 1948.

Nevolje FIDE su počinjale kada bi jedna strana postala toliko dominatna da ponovo preuzme nametanje uslova. Najpre je to „tiho” činio Sovjetski Savez, a onda je 1972. Robert Fišer rezultatima i medijskom harizmom nadigrao celokupnu sovjetsku imperiju, zahtevajući usput svoje uslove. Kada su njegovi dalji uslovi bili odbačeni, nepotkupljivi Fišer se jednostavno povukao sa scene, ostavljajući svojim kolegama ustostručene honorare i neuporedivo bolje uslove.

Dve decenije kasnije, Gari Kasparov je dosegao toliku nadmoć za tablom i među sponzorima da je od 1993. do 2000. igrao mečeve u privatnoj režiji. Rezultat je bio poguban za instituciju svetskog prvaka u obe verzije, pošto je FIDE organizovala nokaut šampionate čiji se pobednici danas više i ne pamte.

Od ponovnog ujedinjenja titula 2005-06, nije se čekalo ni dve decenije da još jednom šampionu okviri FIDE postanu tesni. Vladajući rejting-listom od 2011. do danas, Magnus Karlsen je nosio zvaničnu krunu deset godina, od 2013. do 2023. Tada se okrenuo lakšim izvorima slave i novca, u egzibicionim takmičenjima po ubrzanom i brzopoteznom tempu; u onjaljn uslovima i po pravilima Fišerovog šaha.

Već pre toga, kada njegovi uslovi da se svetski prvak određuje bržim tempom nisu prihvaćeni, započeo je to što je nedavno otvoreno nazvao „rat protiv FIDE” i počeo da ruši pravila i norme. Napustio je turnir u Sent Luisu zbog sumnje da je njegov protivnik varao; ciklus zvaničnog svetskog prvenstva je nazvao cirkusom, a pre dve sedmice je u Njujorku napustio i Svetsko prvenstvo u ubrzanom šahu, odbijajući da prihvati zvanična pravila oblačenja, uz reči koje se u javnom prostoru cenzurišu.

Tada smo najavili da će FIDE biti na teškim iskušenjima sve dok Norvežanin bude neprikosnoven za tablom, a to se munjevito i ostvarilo. Da Karlsen ne bi napustio i drugi, skupo plaćeni njujorški šampionat u brzopoteznom šahu, predsednik FIDE Arkadij Dvorkovič je pristao da se pravila oblačenja ublaže u toku samog takmičenja i Karlsen se vratio u svojim famericama da stigne sve do finalnog meča.

Onda je usledio još teži šamar, omogućen prvim ustupkom. Posle ispuštenog vođstva i izjednačenja, Norvežanin je u pauzi preldožio protivniku da podele titulu najboljeg umesto da igraju do prve pobede. Njegov nekadašnji izazivač Jan Nepomnjašči bio je očito srećan da konačno stigne do jedne svetske titule, ma pod kakvim uslovima, a predsednik FIDE je poniovo poklekao i sve to prihvatio. Tek potom su društvene mreže preplavili snimci na kojima Norvežanin predlaže Rusu da igraju brze remije sve dok se zvaničnice FIDE ne predaju.

Tako je Magnus u njujorškom ratu poveo sa 2:1, ali ne samo protiv FIDE već i protiv miliona zgranutih šahista širom sveta, koji su se naglo setili Orvelove opaske o manje i više jednakim životinjama na farmi. Ukupno gledano, vođstvo šampiona je mnogo veće od 2:1, zahvatajući i političku sferu, u kojoj su Rusi Dvorkovič i Nepomnjašči trenutno u ucenjenoj i poniženoj poziciji.

U godini veličanstvene proslave stogodišnjice FIDE 1924-2024, koja se tužno završila na njujorškoj berzi, dodeljene su desetine priznanja najboljima u veku, a ni jedno jedino od njih nije pripalo moćnoj ruskoj šahovskoj školi. Kada je FIDE, po ko zna čijim kriterijumima, učinila sevap Karlsenu, proglašavajući ga za najboljeg šahistu stoleća (zaboravljajući pritom Aljehina, Botvinika, Kasparova i druge Ruse) on se odmah „zahvalio” govorom, u kojem je najvažnije bilo da se nada da se neće ukinuti sankcije ruskim šahistima.

I glavni događaj za tablom u Njujorku, potpuni trijumf ruskih šahista na Svetskom prvenstvu u ubrzanom šahu, ostao je zasenjen Karlsenovim ratom. Kao retko kada u istoriji, sve tri medalje osvojili su igrači iz iste zemlje, čiju zastavu sada prisilno menjaju zastavom FIDE. Najlepši vesnik njihovih boljih dana je novi svetski šampion, mladi Volodar Murzin (18), ispred već veterana Aleksandra Griščuka (41) i bivšeg izazivača svetskog prvaka Jana Nepomnjaščeg (34).

Sve se to brzo zaboravlja dok se mediji hrane tračevima i prelaze na slike sa Karlsenovog ekskluzivnog venčanja, odmah posle obračuna u Njujorku. Ako neko od nažalost sve brojnijih svetskih šampionata u šahu zaista zaslužuje da se nazove „cirkusom”, to svakako nije meč za krunu FIDE po klasičnom tempu u Singapuru, niti veličanstveni istorijski uspeh osamnaestogodišnjeg Domaradžu Gukeša, koji mediji javno potcenjuju, u korist svog favorita. Cirkus je tamo gde šampioni biraju šta će i kako da igraju.