Bitka za kontrolu izraelske armije

Boško Jakšić

Palestinski Hamas je vojno oslabljen ušao u sporazum o prekidu vatre u Gazi, ali ispostavlja se da je izraelski premijer taj koji je, uprkos početku oslobađanja talaca, suočen sa ozbiljnim problemima koji ugrožavaju njegovu političku budućnost i koje pokušava da reši čistkama u vrhovima armije.

Odmah po stupanju na snagu prve faze primirja i oslobađanja prvih talaca, Hamasove snage bezbednosti i policije, kao i stotine maskiranih pripadnika vojnog krila islamističke grupe pojavile su se svuda po Gazi, pokazujući da uprkos mnogim izazovima sa kojima su suočene ne odustaju od ambicije da upravljaju pojasom, ili da barem budu dominantna grupa koja je i dalje veoma popularna među Palestincima.

„Nema sumnje da je kao organizacija Hamas pretrpeo ozbiljan udar, ali to ne znači da je nestao ili izgubio svoju sposobnost da upravlja Gazom”, citira izraelski „Harec” jednog Hamasovog zvaničnika koji podseća da će se grupa angažovati u vezi sa akutnom humanitarnom krizom, obnovom infrastrukture i povratkom 1,9 miliona raseljenih Palestinaca u svoje domove.

Rivalska palestinska vlast predsednika Mahmuda Abasa sa Zapadne obale priznaje da je Hamas u prednosti, ali Izrael, SAD i Zapad odbijaju svaku mogućnost učešća Hamasa u budućoj administraciji Gaze.

Benjamin Netanjahu nije ispunio obećanje o „totalnoj pobedi” nad islamističkom organizacijom, pa je njegov pristanak na dogovor o primirju već izazvao potrese i unutar ratnog kabineta i vlade. Ispisuju se liste onih koji će u Generalštabu biti otpušteni i premijerovih lojalista koji će biti unapređeni. Komandant izraelske armije Hercl Halevi primoran je da podnese ostavku i da se povuče 6. marta. General se javno protivio što premijer odbija državnu istragu događaja koji su prethodili debaklu 7. oktobra 2023, kada je Hamas upao na izraelsku teritoriju, masakrirao 1.200 civila a 250 ljudi uzeo kao taoce.

Halevi je takođe podržavao zahtev da se regrutuju Haredi, pripadnici zajednice ultraortodoksnih Jevreja, kako bi se popunile i osnažile borbene jedinice iscrpljene mesecima ratovanja. Partneri Netanjahua sa krajnje desnice sve vreme pokušavaju da blokiraju regrutovanje Hareda.

Netanjahu krivicu što nema „totalne pobede” prebacuje na vojni establišment. Čistka se pre svega odnosi na oficire koje su na komandne pozicije postavljali Halevi i bivši ministar odbrane Joav Galant, koji je kritikovao premijera.

Na meti bi mogao da se nađe i Ronen Bar, šef obaveštajne službe Šin Bet, koji je obelodanio da je premijera upozoravao na dolazeću opasnost od napada Hamasa nedeljama pre nego što se dogodio. Bar zasad odbija da se povuče.

Nedavno postavljeni ministar odbrane Izrael Kac brani premijera koji bi po svaku cenu da izbegne odgovornost iako deo javnosti od njega očekuje da podnese ostavku. Ekstremni desničari iz vladajuće koalicije zahtevaju da se vojni vrhovi oslobode onih koji su, kako kaže jedan od najvećih ekstremista, ministar finansija Bezalel Smotrih, u glave vojnika ubacili liberalne „toksične ideje”.

Netanjahu pokušava da po svaku cenu sačuva koaliciju militantnih cionista, radikalnih nacionalista i pripadnika stranaka ultraortodoksnih Jevreja. Smotriha je zadržao u vladi iako je on glasao protiv sporazuma o primirju.

Tri ministarska mesta koja su ostala upražnjena izlaskom ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben-Gvira i dvojice članova njegove ultranacionalističke stranke Ocma Jehudit (Jevrejska snaga) Netanjahu namerava da dodeli ministru turizma Haimu Kacu. Premijer veruje da davanje tri resora jednoj osobi šalje poruku Ben-Gviru da ga mesto u koaliciji i dalje ček, ali Ben-Gvir je već stavio do znanja da će se vratiti u koaliciju samo ukoliko se rat nastavi „do potpune pobede nad Hamasom”.

Pod takvim pritiscima ističe vreme prve faze sporazuma o primirju u Gazi, pa najavljene čistke i koalicione kombinatorike potvrđuju bojazan da zbog Netanjahuovih ustupaka militantnoj desnici neće doći do početka realizacije druge faze koja bi trebalo da vodi oslobađanju svih preostalih talaca i potpunoj evakuaciji izraelske armije iz pojasa Gaze.

Sumnju da će dogovor ući u drugu etapu ispoljio je i sam Donald Tramp, bez čije energične intervencije prekida vatre ne bi bilo. „Nisam uveren”, odgovorio je predsednik na pitanje da li će dve strane nastaviti da poštuju sporazum.

Netanjahu pokušava da nezadovoljstvo desnih ekstremista nadoknadi intenziviranjem kopnenih oružanih operacija uz upotrebu helikoptera i dronova u gradu Dženinu na okupiranoj Zapadnoj obali, gde je već najmanje 12 Palestinaca ubijeno, a više od 40 ranjeno.

Tramp je odmah po povratku u Belu kuću ukinuo sankcije militantnim jevrejskim naseljenicima Zapadne obale koje je „momcima sa brda” zavela Bajdenova administracija zbog nekontrolisanog i nekažnjenog ubijanja, hapšenja i terorisanja palestinskih civila, razaranja njihovih kuća, uništavanja maslinjaka i plantaži urmi, okupiranja izvora vode.

Politički zaokret je veliki Trampov ustupak krajnje desnim izraelskim grupama, koje od njega očekuju podršku nastavku kolonizacije biblijske Judeje i Samarije i nadaju se da se Vašington ne bi suprotstavio njihovim zahtevima za aneksiju okupirane teritorije koja bi značila kraj ideje o formiranju nezavisne palestinske države.

Postaje jasno da je Izrael u ovoj fazi vojno superiorniji, ali politički slabiji, za razliku od Hamasa koji je vojno oslabljen, ostao je bez svojih vodećih lidera koji su ubijeni, ali je politički homogen. Izraelska ekstremna desnica legitimitet nastavka rata pravda tumačenjem da je sporazum o primirju ravan porazu i predaji i da će Hamas uzvratiti nekim novim razornim udarcem. Takva pogrešna procena pre bi vodila urušavanju Izraela i njegove umorne armije nego „totalnom” kolapsu Hamasa.

Bitka za kontrolu izraelskih odbrambenih snaga između onih posvećnih demokratiji i sprečavanju ratnih zločina i onih koji mesijanski čekaju biblijski Izrael i pokušavaju da nametnu varvarske norme osvete Palestincima tek je počela.