Sukob norme i anarhije u srpskoj prosveti

Kreatori modernizacije srpske škole i pripreme za korak u 21. vek zatvaraju oči pred ključnim izazovom koji se pred njih postavljaju. Sve promene u školi biće u senci socijalnih i moralnih odnosa koji se budu uspostavljali u učionici, odnosno između nastavnika i učenika, učenika i učenika, roditelja i škole, društva i škole. I najbolja školska oprema neće doprineti učeničkim postignućima ako se socijalno-moralni odnosi u učionici i državi budu pogoršavali. 
Kakvo je stanje odnosa o kojima je reč u srpskim školama bilo pre dvadeset godina? Da li je bilo upozoravajuće pred dolazećim godinama? O tome postoje tri grupe izvornih obaveštenja. 
Iskustvo izvođenja seminara u osnovnim i srednjim školama tokom 2006 (28 škola i 696 nastavnika) i 2007. godine (77 škola i 2705 nastavnika) uverilo me je da je vodeći problem škole u Srbiji narastajući poremećaj vaspitnih normi ili porast socijalno-moralnih prekršaja učenika. U razgovoru s učiteljima i nastavnicima mogao sam da čujem veliki broj primera anomičnog ponašanja učenika, i to u različitim oblicima – od verbalnih ispada prema nastavnicima i učiteljima do fizičkih nasrtaja. 
Drugi pokazatelj porasta socijalno-moralnih problema u srpskim školama su medijske informacije. Učestali su nasilje i sukobi, kako među učenicima, tako i između nastavnika i učenika. Evo nekih naslova: „Tužba protiv učenika koji je istukao učiteljicu” („Politika”, 29. septembar 2007); „Žestoki osnovci” (dvojica petaka fizički napali profesorku srpskog jezika, „Politika”, 13. april 2007); „Nastava ne može normalno da se održi na 70 odsto časova” („Politika”, 16. januar 2008). 
Treći pokazatelj su podaci dobijeni empirijskim istraživanjima. Agresivno ponašanje među učenicima ispoljava se na nivou vređanja ili pretnji (64 odsto u osnovnoj i 28 odsto u srednjoj školi), otimanja stvari (18 odsto; pet odsto), tuče (devet odsto; četiri odsto), prisiljavanja na upotrebu alkohola, pušenja, droge (pet odsto). 
Kada imamo pred sobom ovakve činjenice anomičnog ponašanja učenika, logično je pitanje da li će se stanje popravljati u pozitivnom smeru ili će se pogoršavati? Moja pretpostavka, u to vreme, bila je da će se pogoršavati i da će u školi bliske budućnosti socijalno-moralni odnosi između učenika i grupa učenika i učenika i nastavnika (učitelja) biti problem broj jedan. Drugim rečima, nastavni programi, udžbenici, nastavna sredstva, obrazovna infrastruktura, nastavnici, neće biti veći problemi nego što su bili u 20. veku. Odnos između socijalnog okruženja (globalizacija, tržište, mediji, porodica) i škole izbiće u prvi plan složenosti i konfliktnosti (O tome u koautorskoj knjizi „Nastavnik između teorije i nastavne prakse”, 2010). 
Gde su izvori anomičnog društveno-moralnog ponašanja učenika u srpskim školama? Navodim tri (O tome više u mojoj knjizi „Aporije obrazovanja za demokratiju”, 2006): 1) poremećaj ravnoteže ličnost-zajednica, širenje individualističkih vrednosti na štetu kolektivnih, 2) dominacija transnacionalnih modela nad nacionalnim u svim oblastima života, pa tako i u obrazovanju (Antonić, 2008); 3) Sve slobodnije, samovoljnije ponašanje učenika u školi na temelju ideologije dečijih prava. Unicef je pokrenuo akciju „Škola bez nasilja”. Međutim, prema istraživanju istog Unicefa svaki četvrti nastavnik smatra da je zabrinjavajuće „koliko su učenici verbalno, ali i fizički agresivni prema njima” („Politika”, 24. oktobar 2007). Ovakvo stanje u školama navelo je prosvetne radnike „da traže status službenog lica, jer smatraju da su ugroženi od pojedinih agresivnih đaka i roditelja” („Politika”, 28. april 2008). 
Ovo je skica vaspitnih problema od pre dvadeset godina. Šta gledamo danas, početkom 2025. godine?
U uslovima društvenih mreža, internetskog i mobilnog povezivanja, u osnovne i srednje škole ubačena je politika i napravila je haos. Politička aktivnost ušla je u škole na način poništavanja njene vaspitne i obrazovne autonomije. A sva istraživanja vrednosnih orijentacija mladih pokazuju da je politika na donjoj lestvici njihovog interesovanja. Pored toga, zakonom je zabranjena politika u školama, a ko malo zna nešto o ovoj delatnosti, koja ne mora da se odvija u obliku partije, uvek pitanje različitih stavova koja se vezuju za moć i sukob. Politika je konfliktna delatnost već i zbog toga što je pretežno vode strasti, volja, interesi. Otkuda ovakva politizacija osnovaca i srednjoškolaca?
Mi 2025. godine, svedočimo udaru na prosvetu koji je takav da je pitanje kako će se oporaviti. Deca u osnovnoj i srednjoj školi dobila su uzore u samovolji i bezvlašću. Učenje i znanje su u drugom planu. Antipedagoški trijumf. Neko će da skupi na jednom mestu sve parole, poruke, transparente koji najavljuju promenu uloga nastavnika, učenika i roditelja. „Peta je naša”, viču učenici. Valjda je državna, i to skoro jedan vek. „Deca u nama znaju sve, za pravdu, mir i nove sne!” Nije valjda da deca znaju sve. I tako dalje.
A neki učitelji, nastavnici (i roditelji) su posebna tema. Podržavaju blokade škola (neki od 20. januara), ne obavljaju radne dužnosti i pritom „spremaju tužbe ako se smanje plate”. Na stranu nezakonitost zahteva. Ali koji je to moral da se traži plaćanje nerada. Gde to postoji u svetu? Nije li to ponižavanje onih nastavnika koji rade savesno i s ljubavlju za decu? Pitam se gde se izgubila ona plemenita odgovornost nekih učitelja, nastavnika za psihosocijalni razvoj učenika, njegovo znanje, veštine i vaspitne vrednosti? A tek nekih roditelja! 
Kako objasniti nezakonito i nemoralno ponašanje jednog dela učesnika u obrazovnom sektoru društva? Možda je odgovor u stihovima Puškina i rečima Evađeliste na početku romana „Zli dusi”, F. M. Dostojevskog. 
Kako će se razrešiti sukob norme i anarhije u srpskoj prosveti? Veliki Majstori i njihovi kružoci u kojima se nađu i poneki Srbi uvideće da je projekat koji je aktivirao, okupio mali postotak omladine, nastavnika i roditelja. Potcenili su identitetsku tradiciju i umne sposobnosti većine u prosveti. Razum će pobediti. U suprotnom, Srbija i njena mladost bi se uputile na stazu samouništavanja. Ali u toj pobedi teške rane koje su ovih meseci nanete obrazovnom sistemu Srbije i njegovim učesnicima teško će zarastati, s dužim i kraćim bolovima.

*Naučni savetnik, nekadašnji gimnazijski nastavnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista