Da se država vrati narodu

Jedan od motiva velikog narodnog mitinga koji će se narednog vikenda dogoditi u Beogradu, a na koji nas poziva i sam predsednik republike Aleksandar Vučić, na kome će se ozvaničiti početak formiranja velikog narodnog pokreta, između ostalog, jeste i taj da se država vrati narodu. Deluje za mnoge besmisleno, pomalo i glupo, da sama vlast poziva da se država vrati narodu, no verujte, nije ni malo glupo, a još je manje besmisleno. Naprotiv, to je ozbiljan, višedecenijski problem, na koji lično, kao neko ko je danas deo vlasti i ko je na svojoj koži osetio kako sve to izgleda, sa punim pravom mogu da kažem da je danas to ključna bitka. Naravno, ukoliko se sama izabrana vlast odluči da je vodi. Obrnuto, ako se nastavi kao do sada, imaćemo vlast neizabranih, tako da će se i sam proces izbora svesti na besmisao. 
Probaću da pojednostavim građanima o čemu se radi. Decenijama unazad, ne samo u Srbiji već u čitavoj zapadnoj hemisferi, uvrežilo se sumanuto pravilo da neizabrani po dubini na mala vrata preuzimaju ingerencije države, dok se oni koji su izabrani ne pitaju ništa. Čak se njima ingerencije otimaju. To je ona suštinska i prava bitka sa tzv. dubokom državom. Neki ljudi, najčešće iz nevladinog sektora, koje niko živ nikada nije birao, dolaze preko raznih agencija i regulatornih tela do enormne moći i vlasti tako što se samim ministarstvima i generalno izvršnoj vlasti zakonski oduzimaju određene ingerencije i prenose se na tzv. nezavisna regulatorna tela i kojekakve agencije u koje se uglavnom zapošljavaju članovi nevladinih organizacija kao tzv. eksperti. Na taj način praktično dolazimo do sulude situacije da građani biraju ljude koji nemaju nikakve ingerencije ili su one krajnje ograničene, te praktično sam proces izbora dovodimo do apsurda, dok oni koje niko nikada nije birao dolaze do ogromne moći. Praktično, zemljom vladaju neizabrani, a sve pod plaštom kontrole izvršne vlasti ili da se eksperti i nestranačke ličnosti pitaju, jer, Bože moj, oni su najbolji korektiv vlasti. Na taj način se država otima od naroda. 
Ovako nešto bilo je ozbiljno učestalo u SAD, te je Tramp odmah po dolasku u Belu kuću krenuo sa vraćanjem države narodu, odnosno same vlasti onima koje je narod izabrao. Otuda je i krenuo sa ukidanjem USAID-a, NED-a, raznih sumanutih agencija koje su služile da sisaju pare poreskih obveznika SAD, a u koje se udomljavao NVO sektor. Praktično, Tramp je pokrenuo sveobuhvatnu bitku protiv duboke države i otuda je otpor prema njemu od tog bogatog sveta, posebno zaposlenog po administraciji, postao dramatičan. Slično nešto, samo na mnogo nižem nivou, dešava se i u Srbiji. Ovde protiv vlasti demonstrira državni sektor, dakle oni koji od ove vlasti najviše dobijaju. To su profesori, nastavnici, lekari, glumci, radnici u kulturi… Bukvalno su se podigli kao po komandi, odnosno, sasvim je jasno bilo da su to spavači duboke države, te su putem pokušaja paralisanja sistema zapravo želeli da postignu efekat da se čitava država parališe i da se kroz revoluciju na taj način smeni vlast. Vlast je ovo nekako uspela da pregrmi i posle skoro pet meseci pakla polako se konsoliduje situacija, ali na ovome nikako ne bi smelo da se stane. Baš da se ovakve svinjarije nikada više ne dogode, vlast je dužna u najhitnijem roku da pokrene sveobuhvatnu akciju vraćanja države narodu. Da se brojne oduzete ingerencije ministarstvima vrate, da pravosuđe koje je odmetnuto od države uđe u državne okvire, da univerzitetom, ako ga je već osnovala država i ako je ona njegov glavni finansijer, ona, brate mili, i upravlja ili neka ga privatizuje… U svakom slučaju, ne može i ne sme više da se dopušta javašluk, a to je da država sipa novac za razne institucije, a da ne sme da priviri u iste. Njima upravlja i preko njih kadrove regrutuje radikalna levica, kojekakvi anarhisti i svi mogući antidržavni ljudi. Sa takvom praksom mora da se stane. Neizabrani ne mogu da vladaju državom. Državom mogu da vladaju samo oni koje je narod izabrao i zato je od ogromne važnosti da se stane u front za povratak države narodu.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista