Ilija Lupulesku, majstor egzibicija

Naš proslavljeni stonoteniski reprezentativac Ilija Lupulesku, osvajač 15 medalja na najvećim sportskim takmičenjima, biće kandidat za predsednika Stonoteniskog saveza Srbije (STSS), a izbori su 17. januara. On nam je to potvrdio u telefonskom razgovoru iz Čikaga u kojem živi i radi već osam godina, a iz kojeg je spreman da se zauvek vrati ukoliko mu se pruži šansa da vodi naš stoni tenis.

Lupuleskua za predsednika predlaže Stonoteniska akademija Kocić (STAK), odnosno njen vlasnik Goran Kocić, nekadašnji Lupuleskuov saigrač. Tako je već sada, dva meseca uoči izbora, poznato da će u trci biti dva slavna imena našeg stonog tenisa, pošto je još ranije objavljeno da takve ambicije ima selektor Zoran Kalinić, svojevremeno Lupuleskuov saigrač iz reprezentacije i partner u dublu. Kako saznajemo, niški region namerava da kandiduje bivšeg premijera Zorana Živkovića.

– Posle toliko godina u stonom tenisu, posle svega što sam prošao, siguran sam da mogu mnogo da pomognem. Zbog toga sam spreman da se s porodicom vratim iz Čikaga u Srbiju – kaže Ilija Lupulesku (41), naš najtrofejniji stonoteniser, čija je najvrednija medalja – olimpijsko srebro iz Seula 1988, u dublu sa Zoranom Primorcem.

Lupulesku najavljuje da će do Nove godine napraviti plan i program rada, a kad su u pitanju oni s kojima bi blisko sarađivao, o tome kaže kao iz topa:

– Poznato je šta u stonom tenisu predstavlja Dušan Osmanagić u čije vreme se u reprezentaciji treniralo duplo više nego sada, iako je onda stoni tenis bio manje zahtevan. Njegovo znanje i iskustvo su dragoceni. Svakako, konsultovao bih se i sa Milivojem Karakaševićem. Posle godina lošeg rada i protraćenog potencijala u mladim igračima, našem stonom tenisu treba neko ko je spreman da mu da i dušu i telo, a ja to želim i mogu.

Što se tiče rivala u izbornoj trci, Lupulesku kaže:

– Znam da se Kalinić kandidovao, a čuo sam da iste namere ima i Zoran Živković. Svako ima pravo da se kandiduje...

Podseća da je poslednjih nekoliko godina čekao svoju šansu da pomogne našem stonom tenisu, ali da je rukovodstvo STSS na čelu sa Aleksandrom Matkovićem smatralo da nije dovoljno dobar ni da vodi juniore i kadete (izgubio je to mesto za jedan glas...)

– Kad su me tada izigrali, tražio sam šansu na „jednu plus jednu” godinu. Ako bih postao predsednik Saveza, mislim da bi neki razuman rok u kojem bi mogli da se vide moji rezultati, bio „dve plus dve” godine. Zatim su me, navodno, zvali da budem jedan od trenera na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2007, ali ja taj poziv nisam čuo, nisam ga ni video, osim što mi je Aleksandar Karakašević rekao da postoji takva mogućnost. I šta je trebalo da uradim: da na osnovu rekla-kazala platim avionsku kartu iz Čikaga da bih bio trener na pripremema od desetak dana, a vrlo dobro znam da se dobri rezultati ne prave za tako kratko vreme.

Lupuslesku ističe da smo svedoci „da se poslednjih nekoliko godina loše radilo, pogotovo u reprezentaciji”.

Početkom 2001. otišao je iz rodnog Uzdina u Čikago u kojem je jedno vreme bio trener-igrač u „Kilerspinu”, firmi koja je mnogo uradila za afirmaciju stonog tenisa u SAD, a čiju opremu nosi danas naš najbolji stonoteniser Aleksandar Karakašević. Nekoliko godina igrao je za reprezentaciju SAD (pa i na Olimpijskim igrama u Atini 2004), a sada objašnjava kako je do toga došlo:

– Amerikanci su me zvali da igram za njih još 1992, kada sam bio na njihovom pro-turu, ali sam ih odbio. Kada su me ponovo pitali pre nekoliko godina, pošto sam već živeo u Čikagu, smatrali su da imaju veće šanse pošto za mene nije bilo mesta u srpskom timu. Ja im nisam dao konkretanpristanak, ali su oni i pored toga pismom od STSS tražili dozvolu da igram za njih. STSS je tada od OKS dobio dozvolu da igram za SAD, a da me nije ni pitao da li ja to želim. Kad su se Amerikanci pojavili sa dozvolom, nisam mogao da ih odbijem.

Ilija Lupulesku, mada u poznim igračkim godinama, više puta bio je prvak SAD. Poslednjih godina igra egzibicione mečeve i daje časove stonog tenisa u Čikagu. Nekoliko godina bio je gost na egzibicijama u Ohaju, gde je tradicionalno domaćin simpozijuma fitnes majstora Arnold Švarceneger s kojim se i upoznao. Zahvaljujući tome što je bio miljenik vlasnika „Kilerspina” Roberta Blekvela, omogućio je STSS da sklopi ugovor s ovom firmom, koji je po njemu „najbolji ugovor STSS svih vremena”.

Lupulesku kaže da bi i njegova porodica volela da se vrati u Srbiju:

– Moja osmogodišnja kćerka Leona jedva čeka leto da bude tri meseca kući. U Čikagu se zaljubila u tenis, pošto redovno prati igre Novaka, Ane i Jelene, ali videćemo... Mada sam ja Rumun, a supruga Mađarica, u kući govorimo srpski. Tako da Leona ne bi imala problema da se u Srbiji uključi i školu.

-----------------------------------------------------------

Nacionalna priznanja – prava stvar

Upitan šta misli o Uredbi o nacionalnim sportskim priznanjima u Srbiji, po kojoj prima mesečnu novčanu naknadu od 85.000 dinara (kao osvajač olimpijskog srebra), Lupulesku kaže:

– To je najbolje što je moglo da se dogodi našem sportu. Toga nema nigde na svetu. Velika je stvar za svakog vrhunskog sportistu kad zna da uloženi trud može da mu se vrati, jer danas su retki oni koji završe fakultete.