Princeza velikog srca

Bile jednom naslednice prestola kojima su jedine glavobolje zadavala dosadna zrnca graška koja su ih žuljala ispod slojeva mekanih perjanih dušeka, ljubomorne maćehe-trovačice, kao i zle vile koje su ih osuđivale na stoletni san i stoletno čekanje adekvatnog budilnika plave krvi na belom konju...

Nismo li sve od najranijeg detinjstva u bajkama čitale slične dogodovštine i zaključivale da ni prave princeze, u XXI veku, nemaju realnih briga, sa kakvima se suočavamo mi, „obične smrtnice”? U Srbiju je, pak, pravo sa svečane dodele Nobelove nagrade, prošlog petka doleteo jedan lep, graciozan i vrlo plemenito angažovani demanti te prastare predrasude. Naime, švedska prestolonaslednica Viktorija, poznata po svom humanitarnom radu, dečjoj bolnici u Tiršovoj ulici uručila je najmoderniji aparat za dijalizu jetre i sondu za ultrazvučni pregled bubrega. Tridesetjednogodišnja najstarija kći kralja Karla Šesnaestog Gustava i kraljice Silvije takođe je u Centru „Sava” otvorila izložbu najsavremenijih švedskih tehničkih pomagala za decu i odrasle sa invaliditetom, a kako je na otvaranju naglasio švedski ambasador Krister Bringeus, ona je to učinila iz čvrstog ubeđenja i posvećenosti ideji o inkluziji: u savremenim demokratskim društvima svi su jednaki, bez obzira na fizički i mentalni status. Ovo je bila Viktorijina prva poseta našoj zemlji, kojoj se, prema sopstvenim rečima, veoma radovala.

– Svi ljudi imaju jednaka prava i za sve u našem društvu mora biti mesta. I starijim osobama, i onima sa mentalnim ili fizičkim hendikepom potrebno je pružiti pomoć. Na svima nama je odgovornost da svi budu zadovoljni i da se osećaju korisno – rekla je princeza pre nego što je presekla svečanu vrpcu.

Princeza u vojsci

Tepih princezinog života neminovno je crven, ali nije uvek posut laticama ruža. Od trenutka kada je 1980. godine stupio na snagu novi švedski zakon o nasleđivanju trona, promenjen u korist ženske dece, počela je temeljna, mukotrpna i naporna obuka trogodišnje devojčice za njen neobični životni poziv: profesiju kraljice. I dok su razmažene naslednice medijskih i hotelskih imperija uglavnom učile predmete poput „organizovanje žurki”, „ispijanje koktela” i „dokono peglanje kreditnih kartica”, Viktorija od Švedske bila je đak i student za primer. Pored usavršavanja nekoliko stranih jezika, od kojih najbolje govori engleski, nemački i francuski, buduća švedska kraljica je bila i na praksi u Ujedinjenim nacijama, u švedskoj ambasadi u Vašingtonu, u nekoliko muzeja, proučavala je kako funkcionišu švedska vlada, parlament, privreda, trgovina, poljoprivreda, šumarstvo i Evropska unija, studirala političke nauke, međunarodne odnose, istoriju, sociologiju, istoriju umetnosti, bezbednost i mirno rešavanje sukoba na univerzitetima u Evropi i Sjedinjenim Državama (Jejl)... Kako bi se bolje posvetila međunarodnom humanitarnom radu, koji je veoma interesuje, posetila je Ugandu, Etiopiju, Bangladeš i Šri Lanku. Princezi je veoma bitan i rad u fondu koji nosi njeno ime, a koji organizuje i finansira rekreativne aktivnosti hendikepirane dece i omladine. Svojevrsni kuriozitet je to da je krinolinu i dijademu svojevremeno na nekoliko meseci zamenila maskirnom uniformom, „služeći” švedsku vojsku.

Ipak, ispunjavanje ozbiljnih obaveza od kojih vrvi svaki njen dan i zadovoljavanje gladi medijskih kuća za najsitnijim detaljima pre desetak godina za Viktoriju Ingrid Alis Dezire, vojvotkinju od Vestergotlanda, postalo je toliko stresno da je morala da zatraži pomoć stručnjaka zbog poremećaja u ishrani i dramatičnog gubitka na težini. Iako se krajem 1998. iščupala iz kandži opasne bolesti i iako je izjavila da je život jedne prestolonaslednice nešto fascinantno, nije se nikada libila ni od tvrdnji da „ponekad jednostavno poželi da je u nečijoj tuđoj koži”. Pre nekoliko godina objavljena je njena autobiografija, iz koje su Šveđani saznali da je kao devojčica patila od disleksije, zbog čega je sporije učila da čita, prolazila kroz mučne epizode stavljanja sopstvene inteligencije pod znak pitanja i zbog čega se i danas nesebično zalaže za druge koji imaju isti problem.

Za koga će se udati

Princeza, nažalost, nikada neće uspeti da pobegne od jakih reflektora švedskih javnih glasila, pa ni onog dana kada crkvene orgulje budu svirale svadbeni marš upravo u njenu čast. Što zbog svoje neobične lepote, što zbog jedinstvenog društvenog statusa, bila je i ostala magnet za pripadnike jačeg pola obe „boje krvi”. Tako ju je „sedma sila” jedno vreme povezivala sa grčkim princem Nikolom, ali i sa Danijelom Vestlingom, vlasnikom jedne stokholmske teretane, koji je već nekoliko godina izgleda najozbiljniji kandidat za budućeg švedskog kralja, što princeza nikada nije demantovala. Prema rezultatima internetskih anketa, Šveđani su prošle godine bili jednoglasni u tvrdnjama da će joj on jednog dana biti sasvim adekvatan muž, bez obzira na to što granama njegovog porodičnog stabla ne teče plavi životni sok.

Kada ugrabi malo slobodnog vremena, princeza uživa u prirodi, u aktivnostima na otvorenom, poput skijanja i dugih šetnji sa svojim labradorom Džambom, a kada letuje u svom omiljenom dvorcu Soliden na ostrvu Eland, obožava da se prihvati ašova i pomaže baštovanima. Kako kažu, višestruko nadarena princeza nenadmašna je i kao pčelarka i slikarka.

Čukun-čukun-čukununuka čuvene britanske kraljice Viktorije, 184. u redu za tron Ujedinjenog Kraljevstva, prestolonaslednica Švedske, koja za sada samo zamenjuje svog oca kada on nije u mogućnosti da obavi neku svoju protokolarnu dužnost, na primer, kada je on u inostranstvu, biće prva vladarka iz dinastije Bernadot. U novijoj istoriji ova skandinavska zemlja je imala samo dve kraljice, Kristinu i Ulriku Eleonoru.