Stvaralaštvo se podstiče druženjem

Dugo smo događaje iz problemskog šaha predstavljali prvenstveno rezultatima, jer je tokom pola veka to bila naša najtrofejnija šahovska disciplina. U poslednje tri godine dočekali smo da se da se i to promeni. Naime, naši šahisti su naglo uzleteli na međunarodnoj sceni i od 2023. do 2025. osvojili gotovo sve moguće zlatne medalje na evropskoj sceni: najpre titule reprezentacije, pa Aleksandra Inđića, Alekseja Sarane i Teodore Injac.

Kroz taj nagli prodor smo sagledali i realnost da ni ova bajkolika serija istorijskih uspeha nije adekvatno podigla status šaha u državi, medijima i javnosti, kao što ni medalje u prethodnih pola veka nisu unapredile status problemskog šaha kod nas.

Došlo je vreme je da se osvrnemo na ono što šahovsku kompoziciju, uprkos svemu, čini privlačnom za njene posvećenike, a povod je upravo završeni 67. svetski kongres problemista u Rumuniji. Ovog puta sa punom podrškom Šahovskog saveza Srbije, u istorijsko mestašce Alba Julija krenula su četvorica predstavnika Srbije, a potpisnik ovih redova je bio gost Kongresa u svojstvu predsednika Svetske federacije za problemski šah.

Na centralnoj manifestaciji Kongresa, 48. svetskom prvenstvu u rešavanju šahovskih problema, reprezentacija Srbije (Serafimović, Kovačević, Radović) zauzela je šesto mesto, što je, u odsustvu trojice od četvorice najboljih po rejtingu (Vučković, Podinić i Mladenović), vrlo dobar rezultat, u stvari najbolji u poslednje tri godine. Poljska je ostala neprikosnovena svojom 19. titulom, dok su Litvaniija i Mongolija nastavile uspon.

Ekipni plasman: 1. Poljska 170, 2. Litvanija 143, 3. Nemačka 138,5, 4. Mongolija 136, 5. Velika Britanije 135,5, 6. Srbija 127, 7. Holandija 117, 8. Izrael 116, 9. Belgija 116, 10. Ukrajina 115,5 poena (18 reprezentacija).

I pojedinačni plasman je bio slika duge dominacije Poljaka i visokog statusa koji imaju u svojoj šahovskoj federaciji, a Pjotr Murđa je devetom titulom (od 2002. godine) popravio apsolutni rekord.

Pojedinačni plasman: 1. Murđa 84, 2. Pjorun 81, 3. Cude 78, 4. Sumija 75, 5. Limontas 73, 6. Sidiropuls 72,5, 7.Haritonov 71, 8. Gurski 71 poen, itd. Naši: 17. Kovačević 64,5 (bronzana medalja u konkurenciji veterana), 20. Serafimović 61,5, 43-44. Đurašević 50, 67. Radović 33,75, 69. Šušulić 32 poena, itd (85 učesnika).

Kongres problemista je, međutim, mnogo više od svetskog prvenstva. To je period u kom se ljubitelji „šahovske poezije” sastaju da bi se takmičili u mnogo različitih problemskih disciplina, a pre svega da bi u živom kontaktu dali smisao svojoj pasiji i međusobno se podržali.

Na tematskim turnirima u kompoziciji Srećko Radović je zablistao prvom nagradom u kategoriji dvopoteza i trećom u grupi tropoteza. U uslovima u kojim živi u Zvečanu, sa suprugom i četvoricom sinova, put u Rumuniju je bio kratkotrajni predah i osveženje, pa ako već nije imao daha za rešavačko takmičenje mogao je da uživa u komponovanju.

Na turniru u komponovanju retrogradnih problema, prvu nagradu je osvojio Novosađanin Bojan Bašić, a Kruševljanin Nikola Petković je imao posebnu ulogu na Kongresu. Doputovao je na par dana iz Nemačke, gde već duže živi, da bi predstavio svoju onlajn platformu za početnike u šahovskoj kompoziciji, svojevrsni virtualni klub u kojem mladi kompozitori predstavljaju radove a iskusnije kolege ih komentarišu. Branislav Đurašević je održao zapaženo stručno predavanje i utvrđivao saradnju sa stranim kolegama, u lično ime i u ime „Šahovskog informatora”, a Živan Šušulić je stigao iz Vlasotinca kao vođa puta i dobri duh ekipa, sa majicama Srbije i svim što je potrebno za dizanje raspoloženja.

Koliko živi kontakt podstiče stvaralaštvo i motivaciju, moglo je da se vidi na večeri mladih kompozitora, u jednom od termina posvećenom stručnim predavanjima. Njih devetorica, od 11 do 22 godine, predstavljali su svoje radove, postavljali pitanja i odgovarali o svemu, od šaha i škola do omiljenih sportova i muzike. Takva prijateljska saradnja generacija retko može da se vidi bilo gde osim na problemskim kongresima.

Među gostima večeri bio je i naš najmlađi reprezentativac Ilija Serafimović. Uspešni student matematike nije imao mnogo vremena za šah tokom prethodnih burnih osam meseci, ali je deveti put uzastopno ušao među osvajače medalja na međunrodnim turnirima mladih kompozitora koji se od Kongresa u Beogradu redovno održavaju.

Ilija je zablistao i na prvi put organizovanom maratonskom takmičenju: 100 dvopoteza za 100 minuta i uspeo tačno da reši čak 93 zadatka! Iako su ga pretekla dva Litvanca, sa 95 i 94 poena, njegov rezultat je fascinantan.

To su samo neki u mnogo većem broju sjajnih utisaka koje srpski problemisti nose iz Rumunije i koji će ih nadahnjivati do sledećih susreta sa stranim kolegama, na Evropskom prvenstvu u Skoplju, početkom maja, i Svetskom kongresu i šampionatu u Benidormu, početkom avgusta.