Mere za odbranu naše košarke

Krajem ovog leta (27. avgust – 14. septembar) održava se Evropsko prvenstvo za košarkaše, čiji su domaćini Kipar, Finska, Poljska i Letonija. Nama je priraslo za srce da smo zemlja košarke i uvek očekujemo najviše od naših „zlatnih dečaka”. Puno pravo na to nam daju ne samo prošlost nego i sadašnjost (Srbija je svetski vicešampion i osvajač olimpijske bronze). Međutim, šta donosi budućnost? Tim pre što košarka nisu samo seniori nego i seniorke (na Evropskom prvenstvu ove godine od 18. do 29. juna naše košarkašice su bile 13), a i mlađe selekcije u obe konkurencije. Da bi došlo do šuta koji će istorija da zapamti, potrebno je da se godinama ulaže mnogo pameti. Predsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS) dr Nebojša Čović poziva u ofanzivu da se odbrani srpska košarka, jer novo vreme zahteva nova rešenja.

   Može li košarka u Srbiji da se unapredi?

U cilju unapređenja sistema košarke u Republici Srbiji i zadržavanja srpske košarke na evropskom i svetskom nivou u muškoj i ženskoj konkurenciji, potrebno je preduzeti sledeće u fundamentalnom sistemu. Prvo, uspostavljanje šire baze i usavršavanje procesa usmeravanja i treniranja i selektiranja dece školskog uzrasta. Osnovne ustanove sa kojima treba razviti sistem su osnovne škole, po metodama animacije, monitoringa, selektiranja i usmeravanja na treniranje košarke. Sistem treba da bude usmeren na uzrasne kategorije: od šest do devet godina, od devet do 12 i od 12 do 15. Drugo, uspostavljanje baze stručnih ljudi koji bi radili na sistemu animacije, monitoringa, selektiranja i usmeravanja na treniranje košarke, a koji bi bili pod isključivim nadzorom KSS-a i koji bi radili prema njegovom planu, programu i idejama.

Treće, uspostavljanje sistema regionalnih-gradskih koordinatora, koji bi: obilazili škole, pravili planove za školska takmičenja u košarci tog grada ili regiona u Srbiji; sarađivali sa nastavnicima i profesorima u skladu sa planovima KSS; pravili baze podataka talentovane dece za sport; i zakazivali i organizovali testiranja u skladu sa planovima KSS-a i regiona. Četvrto, sistem razviti i na teritoriji Republike Srpske u saradnji sa njenim košarkaškim savezom.

Zbog čega baš tim putem?

Na teritoriji naše zemlje, prema zvaničnim statističkim podacima, od 500.000 osnovaca samo 150.000 se bavi sportom, što rekreativno, što aktivno po sportskim klubovima. Dakle, baza neaktivne dece je oko 350.000, što je potencijal koji moramo probuditi i barem pet do deset odsto njih animirati da se bave košarkom, što iznosi od 15.000 do 35.000 dece. Osnovni princip je da se iz široke baze, iz kvantiteta, pravilnim usmerenjem i selekcijom može doći do kvaliteta, i to kontinuiranog, a ne povremenog, slučajnog.

Šta potom sledi?

Za primarnu selekciju je, najpre, potrebno uspostavljanje njenog kontinuiranog razvojnog sistema takmičarske specijalizacije za uzrast od 14 do 18 godina po osnovnim pozicijama u košarci: bekovi, krila, centri i deca koja mogu po svojim karakteristikama biti polivalentni igrači. Zatim, obezbeđenje trenažne infrastrukture KSS-a, a to je dvorana koja bi isključivo bila na raspolaganju savezu 365 dana od 0 do 24 časa za rad i razvoj najtalentovanije dece u Srbiji od 12 do 18 godina. S tim u vezi su edukacija i usavršavanje trenera dece školskog uzrasta i posebna edukacija za one što vežbaju s uzrasnim kategorijama od 15 do 18 godina, koji bi mesečno besplatno imali dva dana interaktivno predavanje-kliniku u organizaciji KSS-a. Takmičenje igrača do 14, 16 i 18 godina na gradskom, regionalnom i republičkom nivou treba usavršiti u sistemskom opredeljenju da ekipe KLS i ŽKLS budu obavezne da imaju ekipe u tim kategorijama, koje bi se u našim jedinstvenim ligama takmičile pre zvanične utakmice muških i ženskih seniorskih sastava. Tako bi taj dan, subota ili nedelja, u tom gradu, bio dan košarke. Za selektiranu talentovanu decu do 12, 14 i 16 godina bi se mesečno organizovao sistem test-vikenda na regionalnom i republičkom nivou o trošku KSS-a. Nužna je profesionalizacija trenerskog kadra u KSS-u za sve mlađe kategorije. Oni bi bili angažovani na monitoringu, selektiranju, treniranju, pravljenju baze podataka i redovnoj komunikaciji sa klubom, školom i roditeljima dece kandidata za evropska i svetska takmičenja.

Šta bi se time postiglo?

Na tom razvojnom nivou time se postiže primarno selektiranje i prepoznavanje budućih seniorskih reprezentativaca i reprezentativki.

A šta s međunarodnim takmičenjima mlađih kategorija naših reprezentacija?

Potrebna je profesionalizacija trenera-selektora uzrasnih kategorija do 16, 17, 18, 19 i 20 godina. Mora da postoje permanentna praksa i edukacija kroz naše klubove tokom takmičarske sezone, kao i edukacija od naših najiskusnijih trenera po principu mentorstva, kroz timske i individualne treninge sa kandidatima tokom sezone, a u to da bude uključen i selektor seniorske reprezentacije Srbije. To bi nam u četvorogodišnjem ciklusu rada sa selekcijom igrača od 16 do 20 godina dalo kontinuitet u razvoju, monitoringu, selektiranju i vođenju reprezentacija na međunarodnom takmičenjima. Navedenim dobijamo trenere na duže vreme za sistemski rad u KSS-u, kao i igrače kandidate za seniorske reprezentacije u olimpijskim ciklusima 2028, 2032, 2036.

A kad postanu seniori i seniorke?

Kroz Košarkašku ligu Srbije treba unaprediti juniorske igrače u seniorske. Može se uvesti pravilo da svaka ekipa KLS bude obavezna da ima igrača starosti od 17 do 20 godina i da on mora da igra 10–15 minuta po utakmici. Obavezno treba vratiti stručni savet od pet članova, a finansijski podržati klubove ŽKL u cilju njenog jačanja, proširenja i povećanja interesovanja za nju.

Vrhunski igrači nisu dovoljni za osvajanje trofeja u sportu...

Sistemom edukacije za upravljanje klubovima selektirali bi se ljudi koji u budućnosti mogu biti generalni i operativni menadžeri u KLS, ŽKLS, klubovima, kao i u KSS-u. Sistem skautinga po poreklu naših građana u dijaspori putem prepoznavanja, selektiranja i organizovanja test treninga od strane KSS-a bio je veliki propust u prošlosti. Za rad u Fibinim telima treba selektirati ljude i edukovati ih da zastupaju interese srpske košarke. U obavezi smo, kao ozbiljan savez, da u njenim strukturama imamo logističku podršku i zaštitu svih selekcija na svim takmičenjima.

Kakve su mogućnosti saradnje s Fibom?

Jedan od ciljeva nam je postizanje dogovora s njom da šampioni KLS i ŽKLS idu direktno u Kup šampiona, vicešampioni u kvalifikacije, a klubovi od trećeg do petog mesta u Evrokup. Svima njima treba dati finansijsku pomoć za ta takmičenja. Na osnovu pozicionog rejtinga reprezentacije Srbije, a ona je druga na listi, treba obezbediti dva mesta u Fibinoj Ligi šampiona i četiri u njenom Kupu Evrope. Kroz njih ćemo ući u takmičarski razvoj naših klubova, kao što su Spartak, FMP, Vojvodina, Borac itd., i igrača na nivou Evrope, što će imati višestruko koristan efekat.

Šta treba da se uvede u KSS?

Apsolutna profesionalizacija. Neophodno je formirati efikasnije mehanizme upravljanja u KSS-u i time ubrzati postupak donošenja odluka. Da se unapredi Kup Srbije i odluči gde će se igrati do 2028. I da to bude u dvorani, koja apsolutno u svakom trenutku ispunjava uslove za taj nivo i za muškarce i za žene. Uvesti Kup Srbije za igrače do 14, 16 i 18 godina. Njihove finalne utakmice bi bile predigre seniorskom finalu i koje bi prenosile RTS, Arena itd. Tako bismo u februaru imali prave dane košarke. Omogućiti kandidatima u tim selekcijama da o trošku KSS-a gledaju utakmice seniorske reprezentacije u Srbiji. Tih dana oni treba da imaju test-treninge u gradu u kome igra reprezentacija i neko od reprezentativaca može biti demonstrator. Mislim da je košarka kao naša najbolja „igra” zaslužila najzad da dobije adekvatan trenažni centar.

Kakva nam liga treba?

Ključ razvoja srpske košarke je sistem takmičenja u Srbiji. Profesionalna liga, koju će voditi klubovi, obavezan je temelj za vraćanje suvereniteta modela srpske košarke: od sistema takmičenja, formata naše igre, do šanse za razvoj i sprečavanje odliva mladih igrača. Sistem košarke Srbije bi trebalo u prva dva nivoa da angažuje od 60 do 90 igrača uzrasnih kategorija od 17 do 22 godine. U startnih 12 igrača 22 kluba, bez Crvene zvezde i Partizana, trebalo bi da imaju od tri do pet uzrasta 17–22 godine. Ova baza će biti fundament za opstanak i razvoj naše košarke. Sa Superkupom na početku sezone sa četiri najbolja tima iz prethodne i dirigovanim žrebom uvod u sezonu bi obeležila borba za trofej. U tom slučaju bismo imali zatvoren kalendarski format od septembra do 1. juna i tri trofeja: Superkup u septembru, Kup Srbije u februaru i prvenstvo države u maju. Isto to treba da prate i juniorske kategorije. Kadeti i pioniri bi imali kup i prvenstvo, s tim što u šampionat u sve tri mlađe kategorije treba uvesti plej-of sa tri najbolja ili miksovati četvrtfinale sa tri najbolja, a u završnici da bude F4. Sve to primeniti i na žensku ligu i mlađe kategorije u adekvatnom obimu. Formalizovanje naše ženske košarke je, takođe, prioritet za dalji razvoj. Trebalo bi sačuvati Jedinstvenu juniorsku i kadetsku ligu na republičkom nivou.

U savremenom sportu deca su neka vrsta pilića koji će jednog dana da nose zlatna jaja...

Savetovalište, koje bi osnovao KSS, imalo bi nekoliko uloga: edukaciju roditelja i dece od 12 do 18 godina, budućih kandidata za reprezentativne selekcije; savetovanje u svim oblastima, koje utiču na razvoj mladog igrača, povezivanje sa stručnim ljudima iz oblasti sociologije, psihologije, ishrane, obrazovanja, prava itd. Cilj je da se preduprede menadžerske agencije i da se kontinuiranom edukacijom, savetovanjem i pružanjem pravno-konsultantske pomoći roditeljima stekne poverenje u sistem naše košarke. Na KSS-u je da pružanjem te pomoći na neki način oduzmemo prioritet poverenja u menadžere i agencije. Potreban nam je direktan kontakt s univerzitetima NCAA, koji žele naše igrače i igračice, selektovane za kandidate za našu reprezentaciju. Potrebno je da budu obavešteni i upozoreni na rad i ulaganja kroz sistem KSS-a. Da se uvede pravilo da su igrači i igračice mlađih kategorija obavezni da se odazovu na svaki poziv, akciju, kamp KSS-a...

Time savez ima prioritet da utvrdi okolnosti, činjenice nedolaska, zdravstveno stanje igrača, preglede i sve ostalo u slučaju neodazivanja ili izbegavanja, ali bez kažnjavanja, nego isključivo u cilju okretanja radu sa drugim kandidatima. Svaka selekcija mora imati 24–30 kandidata za rad i selektiranje. Igrač koji se nije odazvao neće biti izbrisan, ali će morati da dokaže svoju ljudsku i košarkašku vrednost u sledeće dve godine da bi bio pozvan, odnosno uključen na širi spisak. Moramo postaviti sistem sa pravilom da KSS i reprezentativna selekcija ne zavise od jednog ili nekoliko igrača, nego da sistem može adekvatnim radom uvek izabrati 12 igrača ili igračica koji će igrati za reprezentaciju Srbije.

Danas većina igrača košarku koristi kao individualni model za zaradu i sve je usmereno na broj poena i statistiku. Naš model mora biti odbrambeni na svim nivoima. To je strateško opredeljenje koje će nam doneti željeni rezultat. Zato moramo imati široki monitoring igrača i igračica od 12 do 18 godina, veliku disperziju i levak za selektiranje reprezentativne selekcije na osnovu više kriterijuma. Ovim možemo sprečiti ili ublažiti odliv dece. Obavezno mora da se nađe rešenje za menadžere i agente koji rade protiv interesa KSS-a. Isto tako i da se uvedu i druga pravila i propisi radi sprečavanja prevremenog odlaska naše dece u inostranstvo po bilo kom osnovu u vezi s bavljenjem košarkom. Nameće se pravna zaštita interesa rada sa mlađim kategorijama u cilju ukidanja mogućnosti da deca strani državljani mogu igrati u takmičenjima naših mlađih kategorija. Mogu postojati izuzeci kada su roditelji na privremenom radu u Srbiji i ako imaju ovde stalno boravište.      ¶