Milijarda evra za uništavanje Srbije

Direktor policije Dragan Vasiljević rekao je da je na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost konstatovano da je stanje bezbednosti na celoj teritoriji Srbije stabilno. Direktor policije Vasiljević je 19. avgusta saopštio da je tokom prethodnih devet meseci na teritoriji Srbije, po podacima policije, bila 23.373 (na 23.373 lokacije) javna okupljanja koja nisu bila prijavljena. Na 12.082 lokacije bio je blokiran saobraćaj. Na te 12.082 lokacije, ukupno gledano, milioni građana nisu mogli da ostvare svoja prava. Broj tih građana je hiljadama puta veći od broja blokadera (prosečno, svakog dana, u celoj Srbiji je bilo 5.000 blokadera, koji su svojim nezakonitim postupcima ugrožavali, ukupno za devet meseci, oko 20 miliona građana – neka vas ne buni ovaj broj, zbog ponavljanja blokada svakog dana – npr. jednog građanina blokaderi su onemogućili u ostvarivanju njegovih prava, 10 puta tokom devet meseci, itd.). 

Na Velikom kolegijumu Ministarstva unutrašnjih poslova, održanom 6. avgusta, direktor policije Dragan Vasiljević rekao je da je u prvih sedam meseci ove godine u Srbiji registrovana prijava boravka 1.624.501 stranog lica (većina su turisti, što je dobro, ali barem 100.000 stranaca je došlo u nekom trenutku, tokom prvih sedam meseci ove godine, da pomaže blokadere i da uništava Srbiju, napada policiju i prostorije SNS-a). Direktor policije Dragan Vasiljević rekao je da su protiv stranih državljana koji su kršili zakone i propise u tom periodu podneta 741 krivična prijava, kao i 3.059 prekršajnih, i da je izdato 309 mera otkaza boravka strancima i 669 mera otkaza kratkotrajnog boravka strancima s merom zabrane ulaska u Srbiju. Sve ovo što je direktor policije izneo 6. avgusta pominjem zbog toga što je upliv stranaca u rušenje Srbije u prvih sedam meseci ove godine bio invazivan. 

Egzaktan i važan podatak koji je 19. avgusta izneo direktor policije baca svetlo i na jednu drugu važnu stvar. Ukazujem da je za 23.373 okupljanja blokadera zgubidana i fašista potrebno jako mnogo novca. Neka okupljanja su bila veća, neka manja. Za svako okupljanje bilo je prosečno potrebno oko 10.000 evra (ako ne i više). A 23.373 okupljanja puta 10.000 evra jednako je 233.730.000 evra. Toliko su koštala samo okupljanja blokadera protiv Srbije. Organizacija hibridnog rata, pokušaja izazivanja krvave obojene revolucije i građanskog rata iziskivala je još mnogo drugih sredstava za blokade fakulteta, logistiku, potkupljivanje, dnevnice za blokadere, kupovinu hrane i pića, kupovinu opreme, oruđa, oružja... Smatram da je tačna moja procena da su organizatori i finansijeri napada na Srbiju mesečno trošili oko 100 miliona evra. Uništavanje Srbije traje gotovo 10 meseci. Dakle, Soros, Šolak, Đilas, Kavčić, i drugi tajkuni, Britanija, Nemačka, duboka država EU, plus Hrvatska, Federacija BiH, lažna država Kosovo, evropske državne vladine organizacije i privatne NVO, američke privatne NVO, NVO iz Srbije i opozicija potrošili su na uništavanje Srbije gotovo milijardu evra. Ekonomska i sva druga šteta po državu, po mojoj proceni, iznosi oko 10 milijardi evra. 

I pored uložene milijarde evra, mrzitelji Srbije nisu uspeli. Poraženi su. Porazili su ih Vučić, narod, država i SNS. Predsednik Vučić je za 13 godina toliko ekonomski ojačao Srbiju da smo uspeli da izdržimo ovaj hibridni specijalni rat i ekonomski rat, manje-više, ne preterano ozbiljno ugroženi. Ipak, rat protiv Srbije, i hibridni i ekonomski, jeste oslabio ekonomiju Srbije, tako da naš rast ove godine neće biti projektovana 4,2 odsto, nego između dva i tri odsto. Džabe su bacili milijardu evra. Srbija i Vučić ni za jotu nisu promenili politiku i nisu podlegli ucenama i pritiscima. Srbija i Vučić su jači i pametniji od njih. Što kaže narod – džaba su krečili. Što bi rekao Đorđe Balašević u pesmi „Boža zvani pub” iz 1982. godine: „Džaba vam novci, moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje. I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje, e pa da.”

*Poslanik i član predsedništva SNS-a

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista