Amerika je broj jedan na globalnom nebu

Odluka Srbije da kupi „rafale” uklapa se u  tumačenje po kojoj se uticaj države meri jačinom njenih vazdušnih snaga. Rat u Ukrajini pokazao je pešadija, artiljerija i tenkovi bez vazdušne zaštite postaju isuviše lake mete i da nema smisla ulagati u te vidove naoružanja, ako već ne postoji vazdušna zaštita.

Ako broj aviona govori o snazi neke zemlje, na prvom mestu je Amerika. Ona ima nešto više od 13.000 letelica. Tu treba naglasiti da to nisu samo borbeni već i transportni avioni, leteći radari, letelice za obuku novih pilota...

Na drugom mestu je Rusija sa 4.300 aviona. Neko će reći da je to samo trećina američke snage. Ali, rat u Ukrajini je pokazao da Rusija sa postojećom flotom uspešno parira Evropi i NATO paktu.

Na trećem mestu je Kina sa   3.300 aviona. Kina ubrzano razvija svoje vazduhoplovstvo, gradeći nove avione i modernizujući postojeću flotu. Oko 2.400 aviona namenjeno je borbenim zadacima. Smatra se da je najbolji kineski avion J-20 koji ima smanjenu radarsku sliku.

Indija je na četvrtom mestu sa 2.200 aviona. I ona ubrzano modernizuje svoje ratno vazduhoplovstvo. Iz upotrebe povlači zastarele tipove a uvodi najsavremenije avione poput „rafala”.

Južna Koreja je na petom mestu. Seul na raspolaganju ima 1.590 aviona.  Koreju brane i avioni Američkog ratnog vazduhoplovstva koji su bazirani ispod 38. paralele. Ona deli kapitalistički jug i komunistički sever korejskog poluostrva.    

Japan je na šestom mestu. Tokio ima flotu od 1.400 aviona koji  u sklopu odbrambenih snaga  brane ostrva Kurilskih ostrva i Tajvana. I Japan kao i  Južna Koreja ima američke baze sa jakim vazdušnim snagama. Najpoznatija je baza Kadena na Okinavi.

Slede Pakistan i Egipat sa 1.400 odnosno 1.100 aviona. Turska je na devetom mestu sa nešto više od hiljadu aviona. Ako izuzmemo Tursku koja većim delom pripada Aziji, prva evropska zemlja na listi zauzima deseto mesto na globalnom nivou. To je Francuska sa 970 aviona.

Ipak, važno je napomenuti da navedene brojeve ne treba prihvatati zdravo za gotovo. Znatan deo letelica u svakom vazduhoplovstvu nije uvek spreman za letenje. Neki čekaju redovno servisiranje, drugi su opet u kvaru. Računa se da „bolja ”vazduhoplovstva na stanju imaju oko 20 odsto prizemljenih aviona.

Srbija je zbog toga kupila nove rafale. Za razliku od Hrvatske koja je kupila polovne avione tog tipa.