Arhitektura novog milenijuma

Arhitektura, za one koji se njome ne bave direktno, u užem smislu reči je nauka i umetnost planiranja i izgradnje zgrada, dok se za uređenje krajolika čiji deo je i okolina brine se pejzažna arhitektura. Najstariji tekst o toj grani ljudske delatnosti jest „De Architectura” latinskog autora Vitruvija, koji kaže da se arhitektura zasniva na skladu i ravnoteži tri načela: lepote, čvrstine i korisnosti.

Oblik arhitektonskog dela, njegova skica, forma i veličina, su aspekti koji nisu jednostavno izvedeni iz funkcije. Nacrt nikada nije direktna posledica zadanih parametara. Tu postoji uvek komponenta estetske i formalne organizacije. Kako će građevina izgledati iz određenog ugla? Koje boje i materijali su najpogodniji? Sve ovo leži u domenu projektanta – umetnika.

Dobro funkcionisanje jedne građevine je osnovna svrha arhitekture. Ovo podrazumeva tehničko funkcionisanje arhitektonskog dela u praksi, ali i estetske i druge funkcije Arhitektura dodiruje mnoga područja: matematiku, razne umetnosti, tehnologiju, zanate, društvene nauke, politiku...

Mnoga savremena dela danas iziskuju veliki napor da bi se realizovala, ali kada je reč o kućama koje su toliko drugačije od svih ostalih onda je jasno da sve u savremenom svetu podleže modnim ćudima ali i zahtevima za što originalnijim rešenjima. Da je to tako svedoče slike koje stižu sa različitih strana sveta i na kojima se mogu da vide granice ljudske mašte ali i sposobnosti da se pređe put od skice do konačnog arhitektonskog čuda. I već sutradan jedno originalno delo dobija konkurenciju po ekscentričnosti.

Razlika između arhitekture i građevinarstva često je bila predmet kontroverze. Nikolaus Pevsner, evropski istoričar iz prve polovine 20. veka, rekao je: „Garaža za bicikle je građevina, katedrala u Linkolnu je arhitektonsko delo”. Danas je razlika prilično nejasna. Bernard Rudofski je u slavnom delu „Arhitektura bez arhitekata” svrstao u arhitekturu čitav niz građevina koje su oblikovali amateri. Što se više vraćamo u prošlost, to je veće slaganje oko onoga što spada u arhitekturu, s obzirom da vrijeme izoštri razlike.

Ranije se smatralo kako je arhitektura umetnost, a građevina inženjerstvo. Danas je takva podela neodrživa, jer koliko je svaka građevina jedinstvena, toliko više dolazi do izražaja nužnost saradnje inženjera i arhitekata, koliko je važna čvrstoća i sigurnost građevine, toliko je bitna njena funkcionalnost i estetika, a sve u svrhu korisnosti i upotrebljivosti kao konačnog cilja.

Danas se pojam arhitektura najviše odnosi na visokogradnju dok je pojam građevina vezan za niskogradnju (mostogradnja, hidrotehnika, saobraćajnice i slično). Građevinarstvo obuhvata i jednu i drugu.