Pucanj u normalnost

Svedoci ste, baš na ovim stranicama, pisao sam da je krajnji stadijum onih koji su otpočeli blokade na našim fakultetima verovatno i započinjanje oružanog sukoba kako bi ostvarili političke ciljeve. Slabo ko je u to tada želeo da poveruje.

Danas kada je Milan Bogdanović primio metak u Ćacilendu samo zbog toga što je pitao izvesnog Vladana Anđelkovića – gospodine, šta vam je potrebno, ne znajući da je Anđelković došao sa kanticom punom benzina i pištoljem sa devet metaka upravo da napravi zulum i haos u Ćacilendu, svima je više nego jasno da bi građanski rat mogao da bukne dok kažete keks. Zapravo, sve je očiglednije da blokaderi žele da ga proizvedu, jer samo im je još ta solucija ostala kao šansa da nešto više učine. Zato i mislim da je ovaj mučki napad, koga predsednik države naziva terorističkim i to sa punim pravom, samo prvi u nizu.

Biće ih još i nemojte da se začudite ako se novi dogodi u najskorijem periodu. Uostalom, videli ste i čuli, od strane opozicione javnosti i njihovih medija, posebno naklonjenih blokaderima, nije došla ni reč osude povodom ovog bezumnog čina, niti je pokazana bilo kakva empatija prema ranjenom Bogdanoviću.

Naprotiv, konstantno traju tirade na medijskim opozicionim trovačnicama koje opravdavaju ovaj zločin, do toga da neki pucača Anđelkovića bezmalo proglašavaju za narodnog heroja. Da je recimo pobio nekoliko ćacija nemam dilemu da bi bio slavljen. Da budem do kraja otvoren, više sam nego siguran da Anđelković nije sam došao na ideju sve ono da uradi, već je to učinio po zadatku. Uostalom, čitali ste Piculinu izjavu koji samo što nije zaplakao za pucanjem, jer taj je trebalo da napravi haos, a ne da bude uhapšen.

Plan se izjalovio, jer cilj je bio ili da pobegne ili da bude u sukobu sa policijom ubijen, što bi naravno dalo vetar u leđa blokaderima da govore kako je represivna Vučićeva policija ubila narodnog heroja, novog Žikicu Jovanovića Španca. To što bi započeo novi bratoubilački sukob, baš onakav kakvog ga je i Žikica priželjkivao kada je u Beloj Crkvi ubio dvojicu srpskih žandarma, nije ih mnogo briga. Naprotiv, dobar deo njih to i želi i zato očekujte nove napade, jer Ćacilend kao tačka otpora mora da se skloni.

Uostalom, setite se da je nedavno baš nedaleko od Ćacilenda mladi Makedonac digao pola ulice u vazduh, jer je nestručno rukovao eksplozivnom napravom koju je navodno pripremao da je negde podmetne, navodno nekom kriminalcu u Zemunu. Kud baš onda da pripremu vrši u centru grada i to na trećem spratu dotrajale zgrade u Dečanskoj gde je Advokatska komora Beograda, na svega nekoliko stotina metara od Ćacilenda, skupštine, Predsedništva, Gradske uprave, Starog dvora… 
Moramo da shvatimo da naši blokaderi nisu autentičan srpski pokret. To je međunarodni pokret radikalnih anarhista i levičara koji ovako agresivno nastupa širom sveta, posebno po Evropi. Pod apsolutnim su pokroviteljstvom Sorosa, obuke im vrše pripadnici Hamasa i veoma su povezani sa Hamasom. Zato svuda nose palestinske zastave, ispisuju grafite „Sloboda Palestini” i„Sloboda za Gazu”, napadaju Jevreje gde god stignu, izraelska diplomatska predstavništva, njihove građane… Nije li vam čudno da naši blokaderi reč jedinu ne kažu za prava Srba na Kosovu i Metohiji ili za naše sunarodnike u Republici Srpskoj, ali se žestoko bore za Hamas i Palestinu, uz sve to narušavajući nam odnose sa Izraelom koji su nama kao zemlji veoma bitni.

Dakle, razlog zašto ćemo imati još ovakvih napada je upravo ideološka platforma koju naši mladi ANTIFA aktivisti promovišu. Za njih je ovo tzv. svetska revolucija, a osvajanje svake vlasti u nekoj od zemalja stvara bazu za dalje revolucionarno delovanje. Njih Srbija, niti građani Srbije, ne zanimaju. Njih zanima svetska revolucija, kao i uništenje hrišćanstva, jer je cilj stvoriti jednu unisonu religiju u kojoj ćemo se diviti ovozemaljskom uživanju i ličnom egoizmu. Mrtvima ćemo odavati poštu na ulici, blokirajući život svakom ko se tome ne prikloni, dok ćemo molitvu za upokojene i odlazak na parastos proglasiti retrogradnim činom.

Otuda, ANTIFA anarhisti prema islamu imaju čak i velike simpatije i ne smeta im talas islamskih migranata koji preplavljuje hrišćansku Evropu. Baš naprotiv, oni dođu kao odlični radnici i sjajni borci za dalja revolucionarna stremljenja. Hrišćanstvo im je remetilački faktor, kao i tradicionalna hrišćanska društva.

U njima se moraju izazivati građanski ratovi ili sukobljavanja sa drugim hrišćanskim narodima. Zato ni po koju cenu ne daju da se prekine bratoubilački sukob u Ukrajini gde se zapravo isti narod, hrišćanski, brutalni sukobljava. Naprotiv, njihovi lideri koji haraju Evropskom unijom, po cenu sopstvenog uništenja, žele po svaku cenu dalji rat sa Rusijom i što veće udaljavanje hrišćanske pravoslavne Rusije od hrišćanske Evrope. 
Dragi moji Srbi, pucanj u Milana Bogdanovića je bio pucanj u normalnost, ali kako se sukob između Evropske unije i Rusije bude rasplamsavao, a može se očekivati da bukne rat, tako će se i ovde ti napadi sve više intenzivirati. Teška iskušenja nam predstoje, jer želimo da ostanemo normalni i neutralni, odnosno da sačuvamo zemlju. Da li ćemo u tome uspeti, nisam siguran, no moramo da se borimo. Zato i pišem da se spremite za najgore, jer kako stvari idu, dobru se ne možemo nadati.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista