Milovan i „crne zvezde”

Čačak – Fudbaleri Borca lane su, kao četvrti tim u prvenstvu države, zabeležili najveći uspeh u klupskom veku pa su ovdašnji novinari šefa stručnog štaba, Milovana Rajevca (53), proglasili za trenera godine u Čačku. Na svečano uručenje nagrade, zakazano za 16. decembar, krenuo je sa drugog kontinenta, stigao od Gane do Italije ali se u Rimu, zbog kašnjenja aviona, prekinuo njegov red letenja.

– Ako sam zakasnio onda, sad nisam – rekao je prošle subote po podne u čačanskom restoranu „Takovo”, pozvavši novinare na ručak.

Znači mu, eto, što je najbolji trener u gradu u kojem je nekad igrao fudbal, iako je danas Srbin sa najvišim položajem u fudbalskom svetu. Od prošlog avgusta selektor je reprezentacije Gane, koja je na rang – listi FIFA među 20 najjačih na planeti.

Kako je na novom poslu, dokle će dogurati Milovan i „crne zvezde” (tako je Federacija Gane na svojoj internet stranici krstila selektora i nacionalni tim)?

– Ušli smo u drugi krug kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoafričkoj Republici, u grupu sa Sudanom, Malijem i Beninom. Prvi ide na Svetski kup, a prva tri na Afrički kup nacija, februara iduće godine. U međuvremenu, od 22. februara do 8. marta ove godine, u Obali Slonovače igramo završni turnir osam najboljih afričkih reprezentacija sastavljenih samo od domaćih fudbalera. U kvalifikacijama, nadmašili smo Nigeriju sa 3:2 kod kuće i 0:0 kod njih.

Rajevac nam nabraja koga ima Mali (Kanute, Keita, Sisoko...), dodajući da 30 igrača iz Benina igra u Francuskoj. Ali, ni Gana nije bez aduta, pošto poseduje verovatno najjači vezni red na svetu – Apija (29), Esijen (27), Muntari (25).

– Esijen je povrediio ligamente ali će uskoro da se oporavi, dok Suli Muntari daje sve bolje partije. On je, igrajući do prošlog leta za Portsmut, bio Murinjov drugi pik za Inter, posle Lamparda kojeg nisu mogli da dovedu.

Po godinama i autoritetu, vođa „crnih zvezda” je izuzetno snažni Stefan Apija.

– Čujem da ima neki spor u Engleskoj, valjda u Totenhemu, gde traže da igra za 90.000 dolara nedeljno uz 40 odsto poreza, dok je u Fenerbahčeu imao 100.000 dolara i to bez poreza. Zato ga nema u timu, ali rešiće problem.

Rajevac priča da su ga ti, glavni igrači, primili besprekorno, dok je stazu do selektorskog mesta Gane prokrčio Ratomir Dujković, koji je „crne zvezde” prvi put odveo na SP, 2006. u Nemačku.

– Zato su hteli opet Srbina, a ja sam, sa svoje strane, veoma zadovoljan odnosom Federacije i igrača za ovih pet meseci saradnje.

Selektor Gane pripoveda da je u državi od 20 miliona stanovnika fudbal praktično prva stvar, i nije sporedna.

– Svi igraju fudbal, drugi sportovi malo ih zanimaju. Igrači prve lige mogu da zarade 200 ili 300 dolara mesečno, zato svi maštaju o odlasku u Evropu. A kad dođu do novca, kao Apija, ne žale da ga podele sa zemljacima.

Taj fudbaler, potekao iz kluba „Bukova srca” u Akri, nije mogao zbog povrede da igra u jednoj humanitarnoj utakmici za bolesnu decu, već je stajao pored terena i plakao.

– Veoma je osetljiv. On ume, putem od stana do aerodroma u Akri, sirotinji da podeli i 10.000 dolara.

Rajevca ugovor veže do Svetskog prvenstva, juna iduće godine, i rezultati u kvalifikacijama odrediće mu dalju trenersku karijeru. Zasad, ima kuću u Akri, sa bazenom i teniskim terenom, džip i vozača od Federacije, kao i obavezu da se predstavi novom šefu države, izabranom pred kraj prošle godine. Predsednik Republike Gane postao je Džon Ata Mils, opozicioni vođ za kojeg je agitovao i Abedi Pele, veoma uticajna ličnost u Gani i najbolji fudbaler ove države, koji je dugo igrao u Francuskoj.

– Zbog tih obaveza moram da se vratim u Akru već 20. januara, iako sam bio planirao povratak za 6. februar. I ne smem nipošto da zaboravim da kupim Peleu nove nemačke kopačke, tražio je broj 41,5.

Ima li još Srba u Akri?

– Gde može bez nas. Jedan zemljak ovde živi još od 1954. godine kad je došao na neko atletsko takmičenje i ostao. Kaže da i ne pomišlja na povratak u Beograd. Pored ostalog, u Akri grejanje nikad nije potrebno, a može sasvim pristojno da se živi sa 100 dolara mesečno – veli Milovan Rajevac.

Gvozden Otašević