Život trenera nije bajka

Niš – Među mnogim piscima, recenzentima, direktorima izdavačkih kuća, uopšteno među ljudima iz književnog sveta na Niškom sajmu knjiga, pojavio se čovek čija zvezda potpuno zasluženo, ipak, nešto više sjaji. Proslavljeni košarkaški trener Svetislav Kari Pešić na štandu „Pi-Presa” potpisivao je svoju autobiografsku knjigu „Moja igra moj put: Život trenera nije bajka”.

– Sve što sam skupljao u životu pokušao sam da pretočim u ovu knjigu. Mnogo sam putovao, mnogo sam trenirao i držao predavanja po čitavom svetu. Mnogo toga je napisano, i to je sada složeno u jednu knjigu – rekao je Pešić.

Legendarni „kouč” napisao je svoju prvu knjigu, a zapravo odavno je postao najfiniji pesnik svog zanata – renesansni stvaralac magične igre pod obručima, jedan od onih koji su ovaj sport uzdigli na nivo kulta, umetnosti i nacionalnog ponosa.

O samoj knjizi kaže kako je, pre svega, imao želju da prenese priču o životu, borbi i veri u prave vrednosti i u svoj put. To jeste priča o košarci, ali je i mnogo više od toga. Po Pešićevim rečima knjiga govori o odrastanju, dečačkim snovima i o pozadini uspeha, odnosno, svim onim stvarima koje se ne vide ni uživo na terenu, ni na malim ekranima.

– Izbegao sam da to bude klasična autobiografija. Ljudi koji se bave time kako stići do uspeha u životu znaju da se o nama, sportistima, uglavnom zna samo da li smo pobedili ili izgubili, ali se ne zna kako i zašto smo pobedili ili zašto smo izgubili i kako izgleda prolaziti prepreke na tom putu – istakao je legendarni trener.

Njegova knjiga „Moja igra moj put” u izdanju „Pi-Presa” iz Pirota premijerno je objavljena februara 2022, dok je na Niški sajam u hali Čair stiglo drugo štampano izdanje.

Inače, osnovni podaci vezani za životni put i sportski uspeh Karija Pešića, uglavnom su dobro poznati. Odrastao je u Pirotu, iako je rođen u Novom Sadu. U igračkoj karijeri nosio je dresove Pirota, Partizana i Bosne.

Posebno je bio uspešan u sarajevskoj Bosni gde je kao igrač-plejmejker bio član tima koji je 1978. postao prvak Jugoslavije. Naredne, 1979, Bosna je kao prvi tim sa prostora bivše države postala i klupski šampion Evrope.

Ljubitelji košarke taj sastav pamte po slavnim igračima Mirzi Delibašiću, Žarku Varajići i Svetislavu Pešiću, ali i po ništa manje slavnom treneru Bogdanu Tanjeviću.

Ipak, posle vrlo dobre igračke karijere, za Pešića je uspedila daleko bolja i uspešnija karijera trenera. Za nekih 40 godina pored aut-linije, postao je jedan od najvećih stratega u istoriji evropske košarke.

Osvojio je titulu prvaka sveta u nezaboravnom Indijanapolisu (SAD), titulu omladinskog prvaka sveta u Bormiju (Italija), nedavno olimpijsku bronzanu medalju (Pariz), dve titule prvaka Evrope s reprezentacijom, jednu klupsku titulu prvaka Evrope (Evroliga), Evrokup, međunarodni Kup Radivoja Koraća i 14 nacionalnih klupskih trofeja.

Bez obzira što je svetski putnik, uvek je ostao vezan za Pirot. Svog prepoznatljivog naglaska se nije odrekao, kao ni pirotskih specijaliteta koje često i pominje i promoviše. Nadimak Kari dobio je, takođe, u Pirotu, kao tinejdžer, jer je ime američkog glumca i pevača Belafontea uporno izgovarao Kari umesto Hari.

Na niškom sajmu knjiga, na štandu svog izdavača, u njemu dobro poznatoj hali „Čair”, Pešić je delovao opušteno i nasmejano s mnogo strpljenja za svakog zainteresovanog za potpis i kratak razgovor.

Postoji ona priča o harizmi koju čovek nosi gde god da se pojavi. I kao što je vremenom postalo nebitno da li je Belafonte zaista bio Hari ili Kari, tako je nebitno i da li neko kaže harizma ili karizma. Možemo to da nazovemo i jednom nesvakidašnjom energijom koja u slučaju Pešića ide ruku pod ruku sa zasluženo stečenim oreolom velikog šampiona. To bi ukratko bio opis čoveka koji je umnogome zadužio našu košarku i naš sport.

Ipak, to je čovek koji je pobedio Amerikance usred Amerike i to u njihovoj igri. A to nije mala stvar.