Kako izbeći prevare s digitalnim novčanicima

Koliko god da se i kod nas govori o zaštiti potrošača, jedna vrsta prevare i dalje lako prolazi – ona koja se oslanja na strah i poverenje u banke. Britanski „Gardijan” ovih dana piše o još jednoj prevari u kojoj se od vlasnika računa novac ne traži direktno, nego samo jedan klik ili potvrda, posle koje njihovi računi ostaju prazni. Prevaranti, piše ovaj list, sve češće koriste novi, sofisticirani način da opljačkaju građane, predstavljajući se kao zaposleni u banci. Ova vrsta prevare posebno je opasna jer žrtve u početku nemaju utisak da rade bilo šta rizično – novac se ne prebacuje, već se samo potvrđuje obaveštenje. Kako prevara izgleda? Vlasnik računa dobija telefonski poziv od osobe koja se predstavlja kao službenik banke. Sagovornik deluje uverljivo jer zna ime, adresu ili poštanski broj i traži od vlasnika samo da se ti podaci potvrde. Potom pita da li je nedavno obavljena kupovina, na primer, u prodavnici tehnike ili u drugom gradu. Kada žrtva kaže da te transakcije ne prepoznaje, prevarant tvrdi da su plaćanja blokirana, ali da je neophodno „hitno obezbediti račun”.

– U tom trenutku žrtva dobija pravu, zvaničnu notifikaciju banke (najčešće zahtev za dodavanje kartice u „Epl pej” i „Gugl pej”) ili jednokratni kod putem SMS-a ili aplikacije. Pod pritiskom i strahom da će ostati bez novca, žrtva odobrava zahtev ili diktira kod. Time prevaranti u stvari dodaju karticu žrtve u svoj digitalni novčanik. Nakon toga mogu veoma brzo da isprazne račun, kupujući skupe telefone, elektroniku ili brendiranu odeću, koja se potom lako preprodaje – piše „Gardijan”.

Stručnjaci upozoravaju da ova prevara uspeva jer žrtva ima utisak da štiti svoj novac. Čak i upozorenja tipa „Ne delite ovaj kod ni s kim” gube efekat jer ih korisnici često viđaju i s vremenom prestaju da ih doživljavaju kao ozbiljno upozorenje. Ono što stručnjaci savetuju jeste da imate u vidu da banke od klijenata nikada ne traže da odobre nešto, diktiraju kodove ili „obezbeđuju” račun.

– Ako vas neko pozove i kaže da je iz banke, prekinite razgovor i sami pozovite banku, koristeći broj sa zvaničnog sajta ili s poleđine kartice. Nikada ne delite jednokratne kodove, bez obzira na objašnjenje koje dobijete. Pratite transakcije i uključite obaveštenja u bankarskoj aplikaciji. Ako sumnjate da ste postali žrtva prevare, odmah kontaktirajte sa svojom bankom kako bi se račun blokirao i prijavite slučaj nadležnim institucijama. Budite oprezni: prevaranti sve više računaju na strah i žurbu, a ne na tehničke propuste – piše ovaj list.

Podaci u poslednjih nekoliko godina pokazuju da se broj internet i finansijskih prevara u Srbiji značajno povećava, ali nema jedinstvene zvanične statistike koja tačno kaže koliko je, na primer, bilo samo prevara s digitalnim novčanicima. Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika objavio je da su građani Srbije u prvih devet meseci 2024. prevareni putem interneta za više od 54 miliona dinara (uglavnom putem fišinga na društvenim mrežama). Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneto je više od 2.500 zahteva za istragu sumnjivih dela koja obuhvataju različite internet prevarante i sajber-napade. Jedna anketa kompanije „Viza” pokazala je da oko 28 odsto građana Srbije tvrdi da su lično bili žrtve neke internet prevare (uključujući uticaj na potrošače putem onlajn plaćanja). I iz NBS se čulo da korisnici sve češće prijavljuju različite oblike prevare, uključujući i one putem telefonskih poziva, društvenih mreža i sajtova koji lažno predstavljaju banke kako bi došli do podataka korisnika i pristupili njihovim sredstvima.