Trgovina Grenlandom

Zohran Mamdani zakleo se na Kuranu i zvanično postao novi gradonačelnik Njujorka. U inauguracionom govoru obećao je da će „frigidnost sirovog individualizma zameniti toplotom kolektivizma”. Znate li onaj vic kad ruski student za vreme „toplog sovjetskog kolektivizma” oprezno iz Moskve, da se KGB ne doseti, piše mami u provinciji? „Nije loše ovde, slon košta 50 rubalja, kokoš 100. Kako slonova nema na pijaci, dodaš još samo 50 rubalja i kupiš kokoš.” KGB ga provali i student završi u još „toplijim” delovima sovjetskog kolektivizma u Sibiru, no i dalje izveštava brižnu majku. „Ovaj deo naše zemlje koji sad upoznajemo je jako lep, ali hvala carskoj Rusiji što je prodala Aljasku.” 
Novinari su nedavno predsednika SAD Donalda Trampa pitali, u kontekstu bezbednosnih argumenata koje je naveo, zašto insistira da se Grenland kupi kad SAD imaju stabilan sporazum o stacioniranju vojnih baza na ostrvu. Trampov odgovor bio je direktan i tačan: „Zato što ono što iznajmljuješ nikad ne braniš kao ono što poseduješ.” Zgražavanja zbog Trampove „nepristojne ponude” postala su globalna, a pod kapom nebeskom ništa novo, samo nisu svi Robert Redford. Amerikanci su kupovali teritorije od Meksikanaca, Španaca, Indijanaca, Napoleona, a i sam Grenland su pokušavali više puta da upišu u katastar. Kupovina od Indijanaca bila je neretko prisilna, no Ameri nisu kolonizovali kao skoro svi drugi već su plaćali, a opet drvlje i kamenje na njih. Za trgovinu treba bar dvoje, ali je globalna čaršija blaža prema Napoleonu koji je prodao Luizijanu nego prema Amerima pod Tomasom Džefersonom koji su je kupili dok, ispostaviće se humanistu, cara Aleksandra Drugog niko i ne spominje. Monroova doktrina je globalna babaroga, ali kad su je već Ameri izmislili, daj da i mi povučemo svoje zone interesa... 
Amerika je htela da kupi Grenland i Island od Danske još u 19. veku, neposredno posle spomenute kupovine Aljaske od Rusije 1867. godine, ali se posao izjalovio. SAD su nastavile da bacaju oko na najveće ostrvo na svetu, nije samo veličina već je i upornost kvalitet u mnogim oblastima života. Razmatrali su i mogućnost razmene za američku teritoriju na Filipinima. Nakon Drugog svetskog rata, tokom koga je Nemačka okupirala Dansku, a SAD preuzele odbranu ostrva, predsednik Hari Truman ponudio je Danskoj 100 miliona dolara u zlatu za ostrvo, ali je Danska ponudu odbila. Za Trumanovu ponudu saznalo se tek devedesetih godina. Ambasadori i emisari navodili su još od prvih američkih nastojanja da kupe ostrvo da postoje politički i komercijalni interesi za kupovinu. „Obale Grenlanda, mnogo više nego obale bilo koje druge zemlje, usečene su dubokim zalivima, uvalama, estuarima i fjordovima, od kojih neki možda čak povezuju zapadnu i istočnu obalu, stvarajući ogromnu obalu i obezbeđujući veoma prostrana i zaštićena ribolovna područja. Stene i geologija Grenlanda, pored vrednog otkrivenog uglja, ukazuju na ogromno rudno bogatstvo. Sticanje Grenlanda pomoglo bi SAD da komanduju trgovinom sveta”, navedeno je u jednom od izveštaja iz 19. veka. Ipak, do Drugog svetskog rata iznošenja predloga Danskoj za kupovinu Grenlanda, posle prvog propalog posla, više nije bilo, ali su SAD kupile od Danske njihove Zapadne Indije (danas Devičanska ostrva SAD) za 25 miliona dolara u zlatu, kako bi sprečile da ostrva padnu pod nemačku kontrolu. Otkud Dancima ta ostrva, kad je politički korektno kupovati, a kad nije, šta je sve genocid, da li proglašavanje zlodela za genocid zavisi od toga ko je zločin počinio i kad, šta je prevencija zločina bombardovanjem... pitanja su za buduće kolumne. 
Zvaničnici Trumanove administracije listom su bili za kupovinu, s argumentima da bi kupovinom Grenlanda SAD obezbedile vredne baze iz kojih bi se mogla pokrenuti vazdušna kontraofanziva preko arktičkog područja u slučaju napada. Danska nije želela da proda Grenland, ali su SAD dobile dozvolu da grade i upravljaju vojnim bazama na ostrvu. Tokom godina imale su ih nekoliko, ali su sve, osim jedne, svemirske baze „Pitufik” (ranije baza „Tule”, a možda uskoro „Mar-a-Iglu”), kasnije zatvorene. Godine 1979. Grenland je dobio sopstvenu vladu na referendumu, čime je stekao veću autonomiju u odnosu na Dansku. 
Ne sećam se tačno šta je Dizni naveo kao razloge prestanka ledenog doba, Tramp ne bez osnova smatra da su sadašnji argumenti za klimatske promene naduvani, a naučnici podsećaju i na cikličnost promena klime na našoj planeti, pre nego što su Kromanjonci i kompanija vatrama počeli s „Gretinim” uništavanjem planete. Nego, kad smo kod nje, da li je krenula prema Iranu gde se puca u civile? Severni pol se polako topi, sve je više tužnih snimaka belih medveda koji razvlače đubre po obodima naseobina na Aljasci, ili se zadese na otcepljenim ledenim pločama bez igde ičega. Skraćuju se vojni i civilni pomorski putevi, olakšava ekstrakcija ruda, nafte i gasa, a nuklearne rakete ponovo se češće spominju, pa Grenland postaje još relevantniji nego što su to Ameri već u devetnaestom veku shvatili. 
Hogar Tramp Strašni prvi put je javno izrazio interesovanje za kupovinu Grenlanda tokom svog prvog mandata 2019. godine, poredeći potencijalnu kupovinu s „velikom nekretninskom transakcijom”. Ideju su odbile i grenlandske i danske vlasti, insistirajući da ostrvo nije na prodaju. 
Odmah po drugoj, pobedio je na izborima 2024. godine, Tramp je obnovio svoju ponudu. Ovih dana smo iz Bele kuće čuli: „Predsednik i njegov tim razmatraju niz opcija za ostvarenje ovog važnog spoljnopolitičkog cilja, a, naravno, korišćenje američke vojske uvek je opcija kojom vrhovni komandant raspolaže.” Istovremeno, u Kongresu se vodi dvostranačka bitka da se ovlašćenja predsednika SAD u vezi sa ratom i upotrebom vojske, proširena posle 11. septembra, vrate natrag Kongresu, o čemu se malo govori u kontekstu kupovine Grenlanda, a upravo to može da ima prevlađujuću ulogu u daljem razvoju događaja. Paničari predviđaju raspad NATO-a zaboravljajući sve tursko-grčke oružane sukobe dok su obe zemlje već bile njegove članice. Najveća najzločinačkija organizacija, da parafraziram jednu gošću poslednjeg „Hit tvita”, koja kanda nije čula za Maa, Bare, Suhartea, Pota, Bagasora, da spomenem samo postdrugosvetskoratovske genocidlije, od kad je NATO stvoren, preživela je i Suecku krizu 1956. godine kad su Amerikanci bili s jedne, a Francuska i Velika Britanija s druge strane. My two cents – preživeće i ovu. 
Danska je, u prošloj kolumni sam spomenula, „skandal” prisilne sterilizacije Grenlanđanki sprovela zbog uštede na socijalnim davanjima za Grenland na koja se obavezala. Samo dvadeset pet godina pre toga odbila je Trumanovih 100 miliona dolara u zlatu za ostrvo. Kad se izračunaju demografske posledice te „kampanje”, kako se to u „civilizovanom svetu” naziva, za koju su se danski zvaničnici tek nedavno izvinili i time je stvar valjda za njih i međunarodnu zajednicu, koji Srebrenicu i zločine nad Albancima na Kosovu ne ispuštaju iz vida ni u kojim okolnostima, završena – dolazi se do zastrašujućeg broja od oko 100.000 nerođenih Grenlanđana (Inuita). Skandal su otkrili danski novinari, na osnovu svedočenja ginekologa kojima su se pacijentkinje žalile na krvarenja, bolove, povraćanje. Povećan je broj tumora i drugih fatalnih posledica. Velike spirale bez saglasnosti i znanja ugrađivane su devojčicama od 12 godina. Određeni broj žrtava dobiće finansijsku kompenzaciju, dobile su izvinjenje, i to je to. S druge strane, guraju rezolucije u GS UN o Srebrenici i nezavisno Kosovo, a Tramp im je nepristojan. Somalija, koja pojačava pretnje Somalilendu uz podršku Turske, zemlja je sa najvećim procentom osoba ženskog pola nad kojima se sprovodi sakaćenje genitalija. Procenjuje se da je 99 odsto žena i devojčica starosti od 15 do 49 godina podvrgnuto tom „običaju”, ali zloglasan je Netanjahu koji je priznao Somalilend.

 *Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista