Kako je Džordan naučio da kaže Dalipagić

Navršilo se godinu dana otkako je preminuo Dražen Dalipagić (1951-2025) jedan od najboljih strelaca u istoriji evropske košarke, član obe najveće kuće slavnih: u Springfildu i Ženevi.

Teško je reći o njemu nešto što već nije rečeno, još teže napisati što već nije napisano. Ostaje nam samo da prebiramo po uspomenama njemu bliskih ljudi, uz priče kakve se mogu čuti samo za trpezom ispunjenom košarkaškim legendama i flašama prvoklasnog vina.

U takvoj jednoj prilici, pre petnaestak godina u Goriškim brdima, Bogdan Tanjević – dugogodišnji Dalipagićev prijatelj (kome je bio i trener) – ispričao je nešto što je po njemu možda i najveći mogući dokaz Dalipagićeve veličine. 

-Ja sam vodio reprezentaciju Jugoslavije u Ameriku krajem 1981. godine – ispričao je Tanjević. – Igrali smo tamo 11 utakmica. Takve turneje bile su praksa Košarkaškog saveza Jugoslavije. Prekidali smo domaće prvenstvo na tri nedelje da bismo igrali protiv američkih koledža, sa našim mladim igračima, ispod 22 godine. Na tu turneju sam poveo i iskusnog Dalipagića zato što je bio van forme, da bih ga držao pod treningom. U jednoj utakmici protiv Severne Karoline, za koju je igrao Majkl Džordan – koja će četiri meseca kasnije postati prvak NCAA, Praja je kao i obično dao svoju normu – 41 poen, kao od šale. Kad sam četiri godine kasnije u Trstu video Džordana uoči jedne revijalne utakmice, pitam ga: „Da li se sećaš kad smo igrali protiv vas, ja sam bio trener Jugoslavije.” On kaže: „Kako se ne sećam, onaj Dalipagić nam je dao 44 poena!” U stvari, dao je 41, ali kod njega je ostala tako jaka impresija da je upamtio 44. Bio sam začuđen da je njegovo prezime izgovori čisto kao mi – Dalipagić! Sa jasnim „ć”. A Džordan je u to vreme već bio prva zvezda sveta. Eto kakav je tip igrača bio Dalipagić.

Bio je 5. decembar 1981. kada je Jugoslavija u Čapel Hilu izgubila u prijateljskoj utakmici od Severne Karoline, posle produžetka – 77:70. Dalipagić, kome je tada bilo 30 godina, postigao je 41 poen, a 12 godina mlađi Džordan dao je 23. Tanjević i Dalipagić su u još četiri utakmice vodili borbu protiv Džordana, ali ne u iste četiri.

U junu 1982, nepuna tri meseca pošto je sa Severnom Karolinom podigao trofej NCAA, Džordan je sa selekcijom SAD odigrao pet utakmica na turneji u Evropi, povodom obeležavanja 50 godina od osnivanja Svetske košarkaške federacije (FIBA). Amerikanci su se dva puta sreli sa selekcijom Evrope i oba puta izgubili – u Ženevi 111:92, u Budimpešti 103:88 (Dalipagić 21 poen – Džordan 19); i još tri puta sa Jugoslavijom koju su dva puta pobedili – u Zadru 92:90, u Beogradu 88:83 (Dalipagić 30 – Džordan 20) i jednom od nje izgubili, u Zagrebu (93:92).

Dalipagić nije igrao u Zadru, a u sva tri duela Jugoslaviju je vodio selektor Tanjević koji se još jednom sreo sa Džordanom, 25. avgusta 1985. u Trstu, kada je s njim i razgovarao o Dalipagiću. Tada je sedeo na klupi Kazerte, protiv Stefanela, u revijalnom susretu u organizaciji „Najka” koji je želeo da predstavi Evropljanima svog novog brend ambasadora Majkla Džordana (u sezoni 1984/85 debitovao u NBA).

Prema ugovoru, Džordan je trebalo da odigra po jedno poluvreme za svaki od dva italijanska tima, ali je ipak odlučio da ceo meč ostane u dresu domaćina Stefanela. Sa 41 poenom doprineo je pobedi svoje ekipe – 113:112. Taj događaj ostao je upamćen i po tome što je razbio tablu prilikom zakucavanja u svom dobro poznatom stilu.