Pravo na mišljenje

Nemam ništa protiv što se pojedine kolege advokati, a zatim i sudije i tužioci, pa i viđeniji pravnici kako su sami sebe krstili pojavljuju po Šolakovim medijima kako bi kritikovali nedavno donet set pravosudnih zakona koje je predložio uvaženi kolega Uglješa Mrdić.

Kritika je zdrava, uvek sam je podržavao, trudio se iz svake kritike nešto da naučim i da usvojim ukoliko smatram da je opravdano. Ono što mi smeta u nastupima gore nabrojanih kolega je užasna agresivnost u retorici, čak i otvorene pretnje i netrpeljivost prema onima koji smatraju da su ovo dobri zakoni.

Zapravo, oni ne mogu da prihvate činjenicu da postoji ogroman broj pravnika, istaknutih u pravničkoj branši što kao advokati, profesori, sudije, tužioci, koji smatraju da je ovaj set donetih zakona nešto što je moralo odavno da se donese.

Otuda, oni bez blama u njihovim nastupima daju sebi za pravo da kažu kako oni govore u ime kompletne advokature ili u ime svih tužilaca i sudija. Ljudi, saberite se malo, to jednostavno nije tako, niti sme da bude tako. Niti vi predstavljate kompletnu advokaturu, niti govorite u ime svih sudija i tužilaca, niti ste većina u pravničkom svetu.

Ono što je još opasnije, to je činjenica da stičem utisak da su vaši nastupi pre svega u vezi sa vašim političkim aktivizmom, što sa pravnom strukom nema baš mnogo veze.

Recimo, jedna od zamerki, a nju je istakao i uvaženi profesor Vladimir Petrov, predsednik Ustavnog suda, jeste ta koja se tiče javne rasprave. Da se razumemo, zakone nije predložila vlada, pa da se organizuju javne rasprave. Zakone je predložio jedan od kolega narodnih poslanika.

Istina, moglo je možda da se organizuje neki okrugli sto ili šta god, ali nije bilo obavezno. Recimo, ja sam veliki protivnik tih javnih rasprava, jer one ničemu ne doprinose, osim da se opstruira donošenje nekog zakonskog akta kroz isticanje neretko totalno besmislenih primedbi. Uostalom, vlast je dobila poverenje naroda da rukovodi zemljom onako kako ona smatra da je to najbolje. Zakoni koji se donose u parlamentu najvećim delom i jesu izraz određene političke volje da se određena oblast uredi onako kako je to vlast zamislila na osnovu istaknutog programa koji je kandidovala tokom kampanje.

Kada se vlast promeni, oni koji su nezadovoljni ovakvim zakonima slobodno neka ih menjaju, ali nemate pravo da spočitavate zakonski propisanu mogućnost narodnom poslaniku da kandiduje određene zakone, kao ni vladajućoj većini da ih podrži. Recimo, kao neko ko je advokat stojim čvrsto na stanovištu da su ove izmene bile preko potrebne i da nije smelo uopšte da se dozvoli da imamo praktično nezavisno tužilaštvo. Tužilaštva su svuda u svetu deo izvršne vlasti, a mi smo praktično dozvolili da imamo državu u državi i da oni rukovode zemljom, a da ih niko za to nije birao. Ono što je kod nas bilo na delu, nigde u svetu ne postoji, tako da su izmene koje je predložio kolega Mrdić izuzetno dobre, ali sa njima mora da se nastavi i ubuduće. Osnovni kriterijum uvek moraju da budu rezultati.

Elem, neka nam ovi što se protive usvojenim izmenama kažu efekte dosadašnjeg sistema upućivanja tužilaca. Naravno da ne smeju to da kažu, jer su rezultati više nego porazni. Imamo tužioce koji su po dve decenije upućeni, očito namerno ih nisu izabrali na položaje na koje su upućeni, jer su tako držani u šaci da ako ne rade kako im naloži vrhovni javni tužilac uvek mogu da budu vraćeni na nižu platu u tužilaštvo iz kojeg su upućeni.

Oprostite, ali svim silama podržavam što su doneti zakoni prekinuli tu praksu. Da ne govorim o tome što niko ne sme da se drzne da govori o rezultatima rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, za čije se ukidanje kao specijalnog tužilaštva odavno zalažem. Nemam protiv da bude posebno odeljenje recimo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ili da postoji više posebnih odeljenja, baš kao i za korupciju. Dosadašnji rezultati su poražavajući, jer od svih velikih slučajeva oni su bar u 90 odsto izašli kao poraženi, odnosno one koje su procesuirali na kraju posle deceniju, pa skoro i dve decenije, bivali su oslobođeni, a država je plaćala enormne odštete.

Tada smo dobijali duplo golo – niti je bilo adekvatne sankcije, jer okrivljeni su oslobođeni, ali posle deceniju procesa njihovi životi su uništeni i više nisu ni za šta, pa smo dobili zombije koji nikom više kao ljudi nisu potrebni. Koji je smisao toga?

Zato sam veliki zagovornik ukidanja Javnog tužilaštva za organizovani kriminal kao specijalnog tužilaštva i ukoliko se ikada takav zakon bude pojavio apsolutno ću ga podržati ko god da ga predloži. Nadam se da ove kolege što obilaze medije neće ići do toga da mi zabrane pravo na mišljenje, odnosno da će se ponekad setiti da probaju i da ukrste mišljenje sa onima koji ne misle isto kao i oni, a ne samo da ih žigošu i vređaju gde stignu. Takođe, imam pravo da ukažem da sudije i tužioci ne smeju da se bave politikom, što pojedini od njih očito rade. Imam pravo da ukažem da tužilac ne sme da ide u strane ambasade, da se fotografiše sa ambasadorom jedne svetske sile i da tako šalje poruku ko mu zapravo drži leđa, niti da nastupa u medijima, baš kao ni sudija, dok mu starešina to ne odobri.

Neki red mora da postoji. Mišljenja sam da je donetim setom pravosudnih zakona država konačno počela da vraća red u oblasti pravosuđa, pa ako hoćete i sopstveni suverenitet, jer više je nego očigledno da je jedna grupa sudija i tužilaca pomislila da će biti ustoličena da vodi državu uz pomoć određenih ambasada koje su značajno učestvovale u dosadašnjim „reformama” naših pravosudnih zakona. Baš me zanima što se tada nisu zalagali za javne rasprave. Usvojeni set pravosudnih zakona koji je predložio kolega Mrdić zaista je set zakona koji prvi put od 2000. godine čini mi se nisu pisale određene ambasade, već ih je pisao i predložio srpski poslanik kao glas naroda kome je nepravde u našem pravosuđu preko glave.

Zato, drage kolege, nemojte da pozivate na pobunu advokate, sudije, tužioce, već pokušajte da debatujete. Nemojte da vređate one koji drugačije misle, niti da se predstavljate da govorite u ime čitave pravne struke, jer to nije tako. Dijalog, debata u emisijama, to je nešto što se traži, a ne vaše jednoumlje. U svakom slučaju, puna podrška državi na vraćanju reda i suvereniteta u naš pravosudni sistem.

*Narodni poslanik