Katarzični trijumf

Specijalno za "Politiku"
Beč – Nakon izvrsnog prvog albuma "Funeral" i EP-ja "The Arcade Fire" koji je imao zadatak da popuni prazninu do idućeg albuma montrealske postave "Arcade Fire", jedan od najiščekivanijih, ali i najboljih ovogodišnjih albuma "Neon Bible" potvrdio je da su "Arcade Fire" u nezaustavljivom uzletu. Kako kreativnom, tako i, na sreću, komercijalnom. Njihova aktuelna turneja trenutno je među najuzbudljivijim rok predstavama na koje možete naići. Iako se kreću na tragu gde "Joy Division" susreću "Tindersticks" i Nika Kejva, "Arcade Fire" "svojataju" i Bouvi i Springsten – na čijem su se nedavnom koncertu u Otavi pojavili na bisu i izveli Brusovu pesmu "State Trooper" i svoju "Keep the Car Running" – a imaju i zašto. No, uticaji "Arcade Fire" vrlo su različiti pa se i njihova mešavina gotik-roka, folk-baroka i postnovotalasne energije čini jedinstvenom. U bečkom Gasometeru – bivšoj plinari na ivici grada preuređenoj u luksuzan šoping centar i lepu dvoranu – oko 3.000 posetilaca videlo je u subotu briljantan, odavno rasprodat nastup kojim se "Arcade Fire" potvrđuju kao legitimni naslednici mnogih svetlih rok tradicija.

Izvrsno dizajnirana bina, osim pet okruglih ekrana-kugli za projekcije razmeštenih uokolo, sadržala je i inventivan vizualni detalj: šest "štapova" u boji, koji kao da su došli iz "Ratova zvezda", smeštenih po prednjoj ivici bine, u bojama koje su se menjale kao i kod tri velika postolja za bubnjara i klavijaturiste. Pozadinska zavesa s video-projekcijama bila je namerno arhaičnog, "Metropolis" ugođaja, kao i velike crkvene orgulje smeštene na rubu bine koje su grmele ispod naslaga mehaničkog zvuka bubnja u pesmama s albuma "Neon Bible".

Većinom orijentisani prema novim pesmama s "Neon Bible" u sat i četrdeset minuta koncerta "Arcade Fire" su od početka sa "Black Mirror" u 16 pesama isporučili zaista grandioznu mešavinu zvuka himničnog ugođaja, negde između melodramatike Zigi Stardasta i Springstinovog "E Street Banda", ali i motorike ranih "Velvet Underground". I zbir klasičnih instrumenata rok postave pomešan s violinama, vibrafonom, kontrabasom, mandolinama, megafonom i crkvenim orguljama nedvosmisleno je ezoterična smeša, iako stvari na koncertu funkcionišu mnogo jednostavnije nego što se može činiti na papiru.

Koncert "Arcade Fire" istovremeno je sofisticiran i ovozemaljski snažan; velika desetočlana postava u prednjem redu ima sedam članova, od kojih su tri devojke na violinama, a između njih i Regina, supruga pevača i vođe sastava Wina Butlera. Stalna izmena instrumenata čini "Arcade Fire" vrlo mobilnom jedinicom čija se sviračka konfiguracija na bini menja skoro u svakoj pesmi. Euforičan odziv bečke publike i stalno učestvovanje u ritualu koncerta pretvorilo je nastup "Arcade Fire", završen najvećim hitom "Wake Up", u katarzičan, opipljiv fizički trijumf koji njihovu gotik-operetu sve više iz prostora klubova i manjih dvorana usmerava prema sportskim dvoranama i stadionima. Samo da se putem ne pokvare.