Više od 130 ljudi poginulo u požarima

MELBURN – Broj ljudi koji su izgubili živote u katastrofalnim požarima na jugu Australije, u državi Viktorija, u blizini Melburna, porastao je danas na 131, što je najteža prirodna nepogoda koja je zadesila taj kontinent u poslednjih 110 godina, a požar se proširio na još dve države, Južnu Australiju i Južni Vels.

Najmanje 78 povređenih ljudi smešteno je u bolnice, od kojih pojedini imaju ozbiljne ozlede i teške opekotine. Hiljade vatrogasaca, uz pomoć vojske, bore se protiv vatrene stihije, dok spasioci iz zgarišta kuća još uvek izvlače nove žrtve.

Izuzetno visoka temperatura vazduha od preko 40 stepeni Celzijusovih i jak vetar dosad su uništili više od 30.000 hektara šuma i poljoprivrednih dobara, kao i više od 750 kuća.

Policija veruje da su pojedini požari koji su izbrisali male gradove u blizini Melburna, drugog po veličini grada u Australiji, namerno podmetnuti, dok je jedan potpuno uništeni grad proglašen mestom zločina.

„Nema reči da se ovo opiše osim da je reč o masovnom ubistvu”, rekao je australijski premijer Kevin Rad, koji obilazi pogođene oblasti.

On je izrazio bojazan da će broj žrtava još da raste.

Najteže je u gradićima Merisvilu i Kinglejku u državi Viktoriji, gde su šumski požari tokom vikenda „gutali” kuće i vozila kojima su ljudi pokušavali da pobegnu, preneo je Rojters.

Najveći broj žrtava zabeležen je u Kinglejku, gde se na ulicama mogu videti uplakani ljudi koji tragaju za nestalim članovima svojih porodica.

Mnogi povređeni imaju opekotine koje su zahvatile više od 30 površine njihovih tela, a pojedine povrede teže su nego kod žrtava bombaških napada u Baliju 2002, rekao je jedan od doktora hitne službe.

Požari u Australiji, koji se smatraju najtežom prirodnom nepogodom za poslednjih 110 godina kada je ciklon Mahina usmrtio više od 400 ljudi u toj zemlji, primoraće premijera Rada da pokrene mnogo obuhvatniju politiku u oblasti klimatskih promena.

Požari često izbijaju u Australiji, ali su ovogodišnji, u kombinaciji sa visokim temperaturama i sušom, posebno pogodili zemlju koja će, kako procenjuju naučnici, u odnose na druge delove sveta i ubuduće biti najpodložnija uticaju klimatskih promena.

U prilog tome govori i podatak da se stanovništvo u suprotnom delu zemlje, u severnoj državi Kvinslend, bori sa poplavama izazvanim dugotrajnim obilnim kišama.