Ka Zapadu, preko Istoka

Čini se da nas naša iskonska opsesija Zapadom sprečava da uvidimo da težište sveta nije više na Zapadu. Globalni politički i ekonomski potresi su ga naglo pomerili bliže nama. Počev od 2009, svetu je sinulo da je Istok na putu da postane centar ekonomskog i političkog univerzuma.

Zapad je švorc. Snishodljivo se udvara Istoku koji drži 80 odsto svetskog novca, 80 odsto svetske radne snage, 70 odsto svetskih sirovina, 50 odsto nuklearnih bombi i doživljava četiri puta veći godišnji porast  u obrazovanju i tehnološkom razvoju.

Reč je o: islamskim zemljama; Rusiji i pravoslavlju; centralnoj Aziji i hinduizmu; budizmu i kineskom komunizmu;  Maleziji itd.

Mi se jednosmerno udvaramo Zapadu koji se udvara Istoku, ne shvatajući da će Zapad da respektuje našu mini naciju samo ako pokažemo da smo u stanju da izgradimo intenzivne političke, ekonomske, kulturne i vojne saveze sa Istokom.

Konkretno, s islamskim zemljama: Turskom, Saudijskom Arabijom, Emiratima, Pakistanom, Iranom, Irakom, Indonezijom, Malezijom, Brunejom. Na Srednjem istoku se uzdiže nova „zapadna” civilizacija sa velegradovima koje čine Njujork staromodnim. To zahteva da se odreknemo aveti Miloševićevih krstaških ratovakoji su Srbe označili kao jedinu otvoreno antiislamsku naciju u Evropi i tako minirali sve istočne veze koje je Tito godinama gradio. „Ako ne možeš da ih biješ, pridruži im se” (amer. biznis poslovica). Isto tako veze sa Rusijom treba umnogostručiti jer kako naš potencijal, tako i naklonost Rusa prema Srbima nismo potpuno iskoristili; što bi, uzgred, privuklo američke fondove (duže vreme šapuće se u visokim krugovima Vašingtona da bi Rusija potencijalno bila najlogičniji budući saveznik SAD.); s Indijom i hinduizmom; sa Japanom, Korejom, Singapurom i budizmom; sa kineskim komunizmom.

Umesto da pretendujemo da smo Zapad, iskoristimo naše istorijsko opredeljenje ka Istoku, od pre hiljadu godina, tj. Vizantiji, koje više odgovara našem mentalitetu. Što je do skoro bio minus, postaje plus. Izvucimo maksimalne koristi odande gde leži bogatstvo sveta i neiscrpni izvor prihoda, po principu „ko daje bolju ponudu”. Srpska vlada ne promoviše interese i ideologiju bilo Zapada bilo Istoka. Srbija promoviše samo neideološke interese Srbije. Traži se od onih koji imaju, ne od onih koji traže.

Novonastala neravnoteža snaga u svetu ukazuje da bi bilo oportuno umanjiti naše diplomatske i privredne napore prema Zapadu i uvišestručiti ih prema Istoku. Izvanredan talenat srpske diplomatije – da utiče na Zapad preko Istoka – manifestovao se nedavno u Generalnoj skupštini UN. Naš put ka Zapadu vodi preko Istoka. Smanjenje napora ne znači napuštanje postojećih saveza. Srbija može da ima i zna kako da žonglira istovremeno sa ekonomskim, političkim i vojnim savezima sa više rivalskih zemalja.  Dovođenje istočnih igrača može da stimuliše povećano učešće zapadnih. Takmičenje  vodi prosperitetu. Umiljato jagnje ne ispituje poreklo mleka. Činjenica da je Srbija jedna od zemalja koja nije pod  birokratijom  EU pruža ogromne prednosti u privlačenju Istoka, koje bi dobro bilo iskoristiti.

Ne zaboravimo Titov nemušti moto, kojim je uspeo da učini stabilnom, inače u temelju labilnu, SFR Jugoslaviju: „Veran Zapadu, odan Istoku”.

Zapad više nije u modi ni na zapadu!

Ta psihoza je možda samo privremena; fondacije Zapada su solidne.

Čini mi se da bi bilo neodgovorno propustiti ovu jedinstvenu istorijsku priliku koja ne može da traje predugo.

Inostrani član SANU, Njuport Bič, Kalifornija