Rukomet ponovo u modi

Rukometna reprezentacija Srbije ispisala je jednu od najlepših sportskih priča poslednjih godina i ostvarila veliki podvig plasiravši se na Svetsko prvenstvo posle dramatičnog dvomeča sa selekcijom Mađarske. U trenucima kada su mnogi sumnjali, kada su sjajne momke svi videli kao autsajdere protiv jedne od najjačih evropskih reprezentacija, oni su pokazali nešto što ne može da se izmeri statistikom – srce, karakter, veru i ogromnu želju da se izbore za grb Srbije.

Od samog starta bilo je jasno da Srbiju očekuje izuzetno težak zadatak. Sa druge strane terena nalazila se moćna Mađarska, selekcija sa velikim iskustvom, vrhunskim igračima, ogromnim budžetom i moćnim klubovima. Malo ko je verovao da Srbija može da napravi podvig, ali upravo u takvim situacijama rađaju se najveće pobede i najlepše sportske priče.

Prvi meč u Nišu pokazao je da ova generacija Srbije ima nešto posebno. Pred punim tribinama, uz neverovatnu podršku navijača, naši rukometaši odigrali su meč za ponos. Borili su se za svaku loptu, za svaki duel, za svaki pedalj terena. Nijednog trenutka nisu odustajali, čak ni onda kada je bilo najteže. Upravo ta energija, ta zajedništvo i vera doneli su Srbiji veliku pobedu od dva gola razlike, pobedu koja će se ispostaviti kao ključna u borbi za Svetsko prvenstvo.

Međutim, svi su znali da pravi pakao tek sledi. Revanš u Vespremu, u hramu mađarskog rukometa, bio je najveći mogući test za ovu generaciju. Igrati u takvoj atmosferi, pod ogromnim pritiskom, protiv reprezentacije koja pred svojim navijačima retko gubi, zahtevalo je ne samo kvalitet, već i ogromnu psihološku snagu. I upravo tu je Srbija pokazala koliko vredi.

Naši igrači nisu poklekli pred pritiskom. Naprotiv, pokazali su karakter šampiona. Iako je Mađarska tokom meča pokušavala da slomi otpor Srbije i anulira zaostatak iz Niša, naši rukometaši su izdržali svaki nalet. Borili su se do poslednjeg atoma snage, ginuli jedan za drugog i nijednog trenutka nisu dozvolili da se izgubi vera u uspeh. Na kraju, Mađarska jeste slavila minimalnom razlikom, ali to nije bilo dovoljno da zaustavi Srbiju na putu ka Svetskom prvenstvu.

Taj poslednji zvuk sirene u Vespremu označio je mnogo više od običnog plasmana na veliko takmičenje. Označio je povratak Srbije tamo gde joj je mesto – među najbolje rukometne reprezentacije sveta. Posle razočaranja i propuštenog prethodnog Svetskog prvenstva, ovaj uspeh ima posebnu težinu. Ovo nije samo sportska pobeda, već dokaz da srpski rukomet ima budućnost, da ima igrače koji su spremni da se bore do kraja i da nose dres Srbije sa ogromnim ponosom.

Ono što ovaj uspeh čini još većim jeste činjenica da je ovo Svetsko prvenstvo ujedno i kvalifikaciono za Olimpijske igre. Upravo zato ovaj plasman ima ogroman značaj ne samo za sadašnjost, već i za budućnost srpskog rukometa. Srbija je dobila priliku da se bori za mesto na najvećoj sportskoj sceni, među najboljim reprezentacijama sveta, što je san svakog sportiste.

Ova generacija rukometaša pokazala je kako se bori za svoju zemlju. Pokazala je da se srcem, zajedništvom i verom mogu pomeriti granice i pobediti čak i onda kada te svi otpisuju. Upravo zato će ovi mečevi protiv Mađarske ostati upamćeni kao primer hrabrosti, ponosa i istinskog sportskog duha.

Raul vratio pobednički karakter

Dolaskom Raula Gonzalesa, reprezentacija Srbije dobila je mnogo više od selektora — dobila je vođu, vizionara i čoveka koji je uspeo da probudi ono najvažnije u ekipi - veru u sebe. Tamo gde je nekada bilo nesigurnosti, danas se vidi disciplina, samopouzdanje i jasan pobednički mentalitet.

Gonzales je uspeo da „skocka” tim na način koji se ne viđa često. Uneo je red, sistem i prepoznatljiv stil igre, ali pre svega ulio je momcima uverenje da mogu da se nose sa najjačima. Svakom igraču pronašao je pravu ulogu, napravio kompaktnu i borbenu celinu i vratio Srbiji ono što je dugo nedostajalo — karakter pobednika.

Protiv Mađarske, Srbija nije izgledala kao ekipa koja se brani od favorita, već kao tim koji tačno zna šta radi i kako želi da dođe do cilja. Taktički, utakmica je bila postavljena besprekorno. Odbrana organizovana do detalja, napadi strpljivi i pametni, reakcije sa klupe pravovremene — sve je nosilo pečat selektora koji savršeno čita igru. Upravo u takvim mečevima vidi se veličina trenera.

Plasman na Svetsko prvenstvo nije došao slučajno, niti na čist individualni kvalitet. Do njega se došlo radom, disciplinom i jasnom idejom koju je Raul Gonzales usadio reprezentaciji. On je jedan od najzaslužnijih što Srbija ponovo izgleda kao ozbiljna rukometna sila, tim koji ima i glavu i srce.Srbija u drugom šeširu

Svetsko prvenstvo na programu je od 13. do 31. januara u Nemačkoj, a gradovi domaćini utakmica biće Keln, Minhen, Kil, Hanover, Magdeburg i Štutgart.

Planetarni šampionat okupiće 32 reprezentacije, raspoređene u osam grupa, iz kojih će po tri najbolje selekcije izboriti plasman u narednu fazu takmičenja. Za sada je poznato 30 selekcija, dok će dve specijalne pozivnice biti naknadno dodeljene, a pominju se najčešće Mađarska i Sjedinjene Američke države.

Put do završnice biće poznat već 10. juna, kada će u Minhenu biti održan žreb za prvi deo prvenstva, a reprezentacije su već svrstane u određene šešire.

Zahvaljujući plasmanu na Svetsko prvenstvo i eliminaciji Mađarske, naša selekcija će se naći u drugom šeširu pred žreb! Pored „orlova” tu su još selekcije Francuske, Slovenije, Norveške, Španije, Farskih Ostrva, Italije i Severne Makedonije.

U prvom šeširu nalaze se Danska, Nemačka, Hrvatska, Island, Portugalija, Švedska, Egipat i Argentina, u trećem su Grčka, Poljska, Brazil, Bahrein, Tunis, Zelenortska Ostrva, Čile i SAD, dok su u četvrtom Katar, Kuvajt, Japan, Alžir, Angola, Urugvaj i dve selekcije koje će dobiti specijalne pozivnice organizatora.

Darko Đukić: Sve smo izdržali

Darko Đukić je prvi put loptu dobio u 45. minutu i „mrtav hladan” je poslao tri puta u mrežu, hirurški preciznim šutem:

– Vratilo nam se za sve prethodne neuspehe, a, iskreno bilo je vreme da se i mi malo radujemo. Iskreno, mislim da smo dominirali u obe utakmice i mogu slobodno da kažem da je u Vespremu Mađarska imala domaćinsko suđenje, ali smo i to izdržali i pobedili. Bili smo sjajni u finišu, u odbrani pre svega i moram da istaknem da je ovo naš dobar početak sa Raulom Gonzalesom. Nadam se da će biti još puno slavlja. Moram i da se zahvalim Nišlijama na podršci u prvom meču, jer bez njih ne bi bilo ovoga – rekao je Đukić.Stefan Dodić: Svaka čast Raulu

Sjajne partije u dve utakmice sa Mađarskom pružio je Stefan Dodić koji je pokazao pravu klasu.

- Ovo je pobeda za sve naše ljude i za našeg Lazara Kukića. Mnogo nam je nedostajao u ovim bitnim utakmicama. Svaka čast i Draganu Pešmalbeku, koji se lavovski borio u obe utakmice, pravi je ratnik. Potrošili smo emocije i snagu u finišu, igrali dugo sedam na šest, što je zahtevno, ali dobro smo izdržali. Našli smo sistem koji nam odgovara i moram reći, svaka čast i selektoru Raulu kako je pripremio ove mečeve –  rekao je Dodić.Mijajlo Marsenić: Igrali smo za Kukića

Kapiten reprezentacije Srbije, Mijajlo Marsenić se lavovski borio na crti sa gorostasnim igračima Mađarske.

– Ovo je pobeda za Lazara Kukića koji nije bio tu, ali je mislima s nama. Najsrećniji sam kapiten na svetu. Osvojio sam Ligu šampiona i Bundesligu, ali ovo stavljam u istu ravan. Verovali smo, ginuli za svaku loptu.  Moram da se zahvalim i navijačima, bili su sjajni i u Nišu, i u Vespremu, ali iskreno, samo sam njih čuo i uživao u svakom trenutku. Što se tiče revanša, nismo ni mi dobro odigrali neke situacije u finišu, ali smo u odbrani bili fantastični. Ponosan sam na naše mlade igrače.  Rekao sam da moraju da veruju Raulu Gonzalesu, jer je to najbolji trener na svetu. Zaslužili smo konačno da se nama jednom vrati za sve poraze koje smo gubili nesrećno, a ovo je veliki impuls za naš rukomet – rekao je Marsenić.