Narendra Modi pustio u rad prvi indijski voz na vodonik

Indijski premijer Narendra Modi pustio je danas u rad prvi voz na vodonik u zemlji, čime je Indija postala jedna od retkih država koje koriste ovu tehnologiju u železničkom saobraćaju.

Voz sa deset vagona saobraćaće na relaciji između gradova Džind i Sonipat u severnoj državi Harijana, a deo je šire strategije Indije da razvije čiste tehnologije u transportu i smanji štetne emisije iz sektora saobraćaja, prenosi Rojters.

Za razliku od klasičnih električnih vozova koji energiju dobijaju iz nadzemnih vodova, voz na vodonik proizvodi električnu energiju u samom vozu pomoću gorivnih ćelija. Hemijska reakcija između vodonika i kiseonika proizvodi električnu energiju, dok su jedini direktni nusproizvodi voda u obliku vodene pare i toplota.

Projekat uključuje i posebnu infrastrukturu za skladištenje, kompresiju i punjenje vodonika u gradu Džind, čime je, prema navodima indijskih vlasti, stvoren prvi integrisani vodonični železnički sistem u zemlji. Voz ima pogonski sistem sa vodoničnim gorivnim ćelijama snage 1.200 kilovata, operativnu brzinu od 75 kilometara na čas i projektovanu maksimalnu brzinu od 110 kilometara na čas, dok kapacitet voza iznosi oko 2.600 putnika.

Indijske vlasti posebno ističu višeslojni sistem bezbednosti, koji uključuje detektore curenja vodonika, senzore za toplotu, plamen i dim, automatsko zatvaranje dovoda goriva i stalnu ventilaciju koja sprečava nakupljanje gasa, prenosi portal "Indija tudej".

Voz je razvijen i proizveden u Indiji, a projekat predstavlja narednu fazu modernizacije železnice nakon masovne elektrifikacije mreže duge oko 70.000 kilometara Nemačka je bila prva zemlja koja je uvela komercijalne putničke vozove na vodonik, dok pilot projekte razvijaju Francuska, Italija, Kina, Japan i druge zemlje.

Za razliku od većine postojećih projekata koji koriste manje kompozicije od dva do četiri vagona, Indija je razvila voz sa deset vagona namenjen redovnom putničkom saobraćaju.

Uvođenje voza na vodonik predstavlja deo šire indijske energetske tranzicije, čiji je cilj da železnički sektor dostigne nultu emisiju ugljen-dioksida do 2030. godine, prenosi Tanjug.