Ispeci pa mi reci

Naš savremeni književni jezik, u svom razvitku od Vuka do danas, stalno se razvijao, bogatio, usavršavao, ostajući u osnovi kakvim je Vuk počeo da piše. Zatim, s jačanjem političkih, privrednih i kulturnih veza s velikim evropskim narodima, ljudi koji pišu potpadali su pod njihov uticaj, uzimali ili uzimaju i nepotrebne tuđe reči i stil, neki nehotice, a neki s namerom da bi pokazali svoju učenost. Ima naravno i onih koji to čine isključivo iz pomodarstva.

Protiv ovakvih negativnih pojava za sve vreme razvitka našega savremenog književnog jezika stručnjaci za jezik podizali su svoj glas i pisali uputstva za pravilno pisanje. Prvi je sam Vuk, za vreme svoje revolucionarne borbe za uvođenje narodnog jezika u književnost, u polemikama s raznim svojim protivnicima, izneo mnogo poučnih uputstava o pravilnosti književnog jezika.

Međutim, ono po čemu se naš jezik razlikuje od ostalih jezika jeste njegovo osnovno načelo koje je Vuk proklamovao: piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano. Ako tome dodamo i to da u našem jeziku svaki glas ima i svoj znak, onda možemo reći daje to pravo savršenstvo, ako ono u jeziku postoji.

Da bi čovek na najbolji način iskazao to što želi, mora da ume da iskoristi sve mogućnosti koje mu pruža jezik. To nije uvek lako, a staro narodno pravilo kaže: ispeci pa reci. Za to nije dovoljno biti samo pismen, u užem smislu te reči, tj. znati čitati i pisati. Pismenost, u širem smislu, podrazumeva određeni stepen jezičke i opšte kulture. A još kad se čovek nađe na otvorenoj sceni, pred kakvim skupom, kamerom, mikrofonom, pa nema potrebnu pribranost i smirenost već strah šta i kako reći a ne pogrešiti, pa i, kako Njegoš reče: „Pogled smeta misli i jeziku.“

Kao ilustraciju možemo da navedemo primer nekih TV voditelja (voditeljki koje misle da im je za taj posao dovoljna njihova lepota i da su bogomdane za sve), kad usled nedostatka koncentracije pa i potrebnog znanja, počnu da zamuckuju ili se služe frazama i poštapalicama kao što su, naročito u poslednje vreme, „Kako se kaže..“; „Kako se zove… Ili kad hoće nešto da pohvale znaju samo da kažu „Super“.

I tako se na kraju potvrdi ona narodna da „Nije svačije kroz selo pevati“.

Lektor „Politike”