Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

BROJEVI SE RAČUNAJU

Sporovi oko Zakona protiv diskriminacije ponovo su u Srbiji otvorili pitanje uticaja građanskog društva na državu. Nevladine organizacije osule su drvlje i kamenje na SPC, optužujući je da ima povlašćeni položaj. U sledećem koraku NVO su napale i vlast da isuviše popušta Crkvi. Na kraju ove NVO ofanzive, prozvan je i predsednik Tadić kao najodgovorniji što će, zbog ovog propusta, u Srbiji nastupiti „izneverenost nade u ostvarenje evropske budućnosti”.

Niko iz tog dosta uskog kruga NVO nije primetio da kritikujući „povlašćenost” drugih u isto vreme zahteva naročiti položaj za sebe. Reč je o upornoj ambiciji nekoliko NVO da pod svoje ideološko starateljstvo stave celu Srbiju. Ta ambicija počiva na redukciji jedne ideje (građanskog društva) na ideologiju (građanizma), iz čega proizilazi i svojevrstan zahtev za političkim monopolom.

Građanisti, naime, veruju da nosilac političkog suvereniteta u Srbiji nije građanin od krvi i mesa, čovek sa konkretnom istorijom, kulturom, životnim navikama, sistemom vrednosti, nacionalnom pripadnošću... Ne, za građaniste je nosilac suvereniteta u Srbiji nekakav apstraktni građanin, koga oni vide kao idealnu projekciju „evropskog čoveka”. Na osnovu njihove sopstvene vizije kakav treba da bude taj „evropski čovek”, koji su njegovi interesi, koje su njegove vrednosti itd, građanisti sebi daju za pravo da sude i o konkretnom građaninu, odnosno o njegovim političkim predstavnicima. Građanisti, zapravo, tvrde da bolje od nas, „nedovoljno izgrađenih Evropejaca”, u šta spadamo gotovo svi mi ostali, znaju koji su naši stvarni interesi, u koje vrednosti mi treba da verujemo, šta su naši društveni i istorijski ciljevi itd. Zato građanisti ne priznaju istinski legitimitet demokratskih ustanova u Srbiji. Jer te ustanove – skupštine, stranke, vlade – samo izražavaju „lažnu svest” konkretnih građana Srbije, a ne projektovanu evropsku ideju. A tu ideju, bolje od građana i političara, znaju jedino – građanisti.

Kada, dakle, naši građanisti drže „evrointegracijske” i „ljudskopravaške” lekcije vladi i Borisu Tadiću oni se ponašaju istovetno kao i stari politbiro KP. Komunistička nomenklatura je, naime, verovala da bolje od konkretnih radnika, bolje od proletera od krvi mesa, zna šta su „pravi” interesi i „prave” vrednosti radničke klase. Marksističko znanje o „svetsko-istorijskom kretanju” navodno je davalo politbirou pravo da zanemaruje zahteve i interese konkretnog, empirijskog proletarijata. Na osnovu tog „znanja” politbiro je pod svoje starateljstvo stavljao celu državu i celo društvo. Isto to danas rade i građanisti. Na osnovu toga što misle da znaju šta su „evropske vrednosti” i „kako se najbrže stiže u EU”, direktori NVO koje nemaju više od desetak članova žele da izdaju bespogovorna politička naređenja demokratski izabranim predstavnicima naroda za koje je glasalo dva miliona ljudi!

Jedno od tih „bespogovornih naređenja” jeste i pomenuti Zakon protiv diskriminacije. On se ima usvojiti tačno u onom obliku u kome su ga napisale NVO, inače će na skupštinu, vladu i predsednika biti bačena večna „antievropejska” anatema! Sovjetski oficiri su mogli i po sto puta da odnesu pobedu na bojnom polju. Ali, ako su samo jednom zakazali u izvršavanju naređenja ideoloških komesara, leteo im je čin (a nekad i glava). Boris Tadić je mogao po sto puta da pobedi Nikolića, Koštunicu i ostale „srpske nacionaliste”. On može i po sto puta da „razmeni krv” sa funkcionerima u Briselu ili Strazburu. Ali, ako samo jednom ne ispuni naređenje naših NVO mogula biće mu oduzete sve „europejske” insignije, a on sveden na „renegata atlantizma-ljudskopravizma”.

Smešno mi je da baš ja branim ovu vladu i Tadića. Ali, oni su postupili kao svaki drugi racionalni akter. Na jednoj strani su imali desetak NVO sa stotinak članova. Na drugoj strani su imali jedinstveni nastup pravoslavne, katoličke, islamske i jevrejske verske zajednice, iza kojih stoji nekoliko miliona vernika. Samo u ideologizovanom svetu marksizma-lenjinizma (odnosno atlantizma-ljudskopravizma) brojevi se ne računaju. Ali u demokratiji i matematici brojevi su ipak nešto. Sorry. Tadić i ostali su dobro postupili. Ne zato što su renegati, već što su realisti. A biti realista u demokratskoj Srbiji u najmanju ruku pretpostavlja da ne namećete milionima vrednosti koje imaju samo njih nekolicina. Makar ih ta nekolicina do sutra proglašavala „svetim” i „evropskim”.

politički analitičar

Komentari68
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.